Трифковић: Огромна већина становника Крима види своју будућност у оквиру РФ

Руска реч: Какви су ваши утисци након ова два дана конференције?

Срђа Трифковић: Генерално не могу бити битно друкчији од претходне две посете. Први пут сам био овде у марту 2014. у време референдума, који је прошао у савршеном реду и миру, и где сам већ имао прилике да се уверим у раскорак између западне медијске презентације стања на Криму и реалности. Али, наравно, са искуством ратова на подручју бивше Југославије за такав третман западних медија сам био спреман. Нисам био изненађен.

Срђа Трифковић посаветовао кримске власти како да промене мишљење Запада

Други пут, у фебруару 2015. године већ сам видео да је процес интеграције добро поодмакао, да су институције већ постале функционалне и за мање од годину дана после  референдума. И тај је утисак сада додатно потврђен. Мислим да још увек преостаје много посла на пољу обнове инфраструктуре. Јер очигледно је да је у време украјинске власти Крим био запуштен, да није улагано и да предстоји још велики посао достизања економског и инфраструктурног нивоа развоја са остатком Руске Федерације. Али то је само питање времена.

Срђа Трифковић у саставу делегације европских политичара код споменика Стаљину, Рузвелту и Черчилу на Јалати, 19.03.2017. / РИА Новости

Руска реч: Прилазили су вам људи на шеталишту у Јалти и имали сте прилику да разговарате са њима. Да ли су се можда жалили на неке проблеме?

Срђа Трифковић: Не, напротив. Ја, понављам, нисам овде први пут.  Ја сам са обичним светом разговарао и претходно. Ја сам, рецимо, 16. марта 2014. био на пет гласачких места у Симферопољу и имао сам прилике чак и без присуства наших домаћина да разговарам са људима. Утисак је униформно исти био сва три пута, а то је да огромна већина људи види своју будућност у оквиру Руске Федерације. Испрва је то можда био више емотивни импулс, који је био потхрањен и хаосом у Украјини. Сувише се олако понекад користи придев „фашистички“, међутим у случају Украјине  то је врло адекватан придев. Дакле, испрва је тај импулс за поновним уједињењем с Русијом можда био више емотиван и због страха од хаоса у Украјини. Сада то има и своју савршено рационалну компоненту. Они желе да буду не само део државе којој културно, језички и идентитетски припадају, већ и држави која је једна савремена, плуралистичка и у сваком погледу у врху светске ранг листе сила. А не једна дисфункционална и притом атавистичком мржњом задојена држава као што је то Украјина.

Милован Бојић: Верујем да ће Крим доживети своје звездане тренутке у РФ

Руска реч: Да ли мислите да постоје шансе да се тај сукоб између Запада и Русије око Крима и Донбаса реши у најближој перспективи?

Срђа Трифковић: Не. Из простог разлога што западна русофобија није плод поступака Русије, већ је плод комбинације геополитичких и културолошких анимозитета. Пре свега, рекао бих да западна елитна класа не може да прихвати чињеницу да Русија одбија да измени свој идентитет у духу западне постмодерне и они доживљавају руску реафирмацију осећаја националног, духовног, верског и сваког другог идентитета у традиционалном руху као претњу, као облик негације сопственог посла уништавања сопствених народа , сопственог идентитета и чак демографске слике, као што видимо у случају Западне Европе. 

Руководилац Крима позвао српске предузетнике на Јалтински економски форум

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!