Хоће ли Белорусија окренути леђа Русији?

Белоруском лидеру Александру Лукашенку укинут је „бесплатни доручак“, а уобичајени формат односа између Москве и Минска је доспео у ћорсокак, сматрају руски експерти. Којим путем ће се даље развијати односи двеју земаља?
Alexander Lukashenko
Илустрација: Reuters

Руско-белоруски односи су поново у фази заоштравања, и то није први пут. „Ратови“ око млека, шећера, нафте и других производа у трговинско-економској сфери између двеју земаља су редовна појава. Али сваки од тих конфликата досада је успешно окончан компромисом.

Рекло би се да се и овога пута Минск и Москва као и увек ценкају око новца који Белорусија дугује Русији за гас, због чега је Москва смањила испоруку нафте Минску.

Међутим, битка око нафте и гаса неочекивано је настављена у виду дугачког списка примедби које је изнео белоруски председник Александар Лукашенко. Поједине његове примедбе нису карактеристичне за савезничке односе. Експерти већ говоре о томе да се по свему судећи јаз између Москве и Минска само продубљује и како год се даље развијали односи двеју земаља, сада ће за њих бити карактеристичан нови моменат: Кремљ више не испољава некадашњу добродушност према Лукашенковом балансирању између Русије и Запада.

Први сценарио: Поновно „помирење“

И поред тога што су нове несугласице веома дубоке, „помирљиви“ сценарио и даље је највероватнија варијанта. Постоји читав блок питања у којима Минск жели да има и даље највише користи, и он ради тога дејствује по схеми коју примењује већ скоро две деценије. „Лукашенко поставља веома високе захтеве, затим прави незнатне уступке, и на крају крајева добија већину онога што је хтео“, каже у интервјуу за „Руску реч“ Јуриј Коргуњук, либерално настројени руководилац одељења за политикологију прозападне невладине организације „Индем“.

Има озбиљних аргумената који иду у прилог овом сценарију. Један од њих је нафта којом Русија фактички донира белоруску економију. Белорусија је продавала нафтне деривате Западу и самим тим зарађивала на извозу на рачун јефтине руске нафте. Поред тога, белоруска економија је прилично чврсто везана за руско тржиште (2015. године је удео Русије у белоруском промету робе износио 48,3%).

Велика је вероватноћа да ће Лукашенко заиста покушати да се врати на претходно стање, слаже се Владимир Јевсејев, руководилац одељења за евроазијску интеграцију и развој Шангајске организације за сарадњу (ШОС) на Институту за проучавање Заједнице независних држава. Русија је углавном увек правила уступке у таквим спорним ситуацијама и Лукашенко је на то навикао. Међутим, још увек није добро схватио да се сада ситуација променила. Прошло је време када је њему следовао ’бесплатни доручак’“, каже за „Руску реч“ Јевсејев, истичући да је овога пута Лукашенко очигледно претерао у шуровању са Западом (на пример, изненада је, упркос договору, одбио да размести руску ваздухопловну базу на територији Белорусије).

Москва, додуше, такође нема много избора. Принцип „нафта у замену за пољубац“ више не може да важи, тако да ће цена гаса за Белорусију вероватно бити подигнута. „Међутим, Кремљ добро зна да Лукашенков режим без тих дотација не може да функционише. Њега треба потхрањивати да Белорусија не би постала друга Украјина“, сматра Коргуњук.

Други сценарио: Белорусија бира Запад

Овај сценарио подразумева да се Лукашенко неће предомислити него ће се окренути Западу, а то значи да ће се конфронтација са Русијом наставити.

У последње време је став Запада према Белорусији приметно омекшао, истиче у разговору са дописником „Руске речи“ Андреј Кортунов, генерални директор Руског савета за међународна питања. Запад је привремено престао да приказује Лукашенка као „последњег диктатора Европе“. Сада европска политичка елита третира белоруског председника као миротворца.

Међутим, тај алтернативни пут је доста скуп, а није много проходан. Политичка подршка је све што Белорусији може понудити Европа, уморна од геополитичких конфликата у условима ограничених ресурса. „Али та подршка Белорусији није потребна. Њој су потребни кредити које она неће добити и потребна јој је јефтина нафта“, сматра Јевсејев.

Осим тога, Лукашенку ипак није укинут статус „диктатора“. Тај статус се сада не истиче у први план, али ће свакако поново доћи на дневни ред. Са друге стране, Лукашенку не лежи улога „enfant terrible“. Он је ипак аутократа, а Европа не игра по тим правилима.

Биланс овог сценарија је у целини веома лош по Минск, сматрају експерти. У суштини, то ће бити Лукашенково политичко самоубиство. Помоћ Европе ће бити ништавна и Белорусија ће се наћи у незгодној позицији. Наравно, без руске помоћи.

Трећи сценарио: Смена власти и нови односи са Русијом

То је најневероватнији исход. Он је могућ само уколико Белорусија најпре покуша да се интегрише у Европску унију, и ако јој буду постављени неприхватљиви услови. Тада ће се руководство наћи у „необраном грожђу“ и биће принуђено да оде, а замениће га онај ко прихвати руске услове.

Што се тиче варијанте са присилним свргавањем Лукашенка са власти, та варијанта засада не делује као нешто реално: „Мајдан се не појављује сам од себе без спољног мешања. Ако се умешају САД, онда неће бити побољшања руско-америчких односа. Европској унији после Украјине то такође није потребно“, сматра Јевсејев и додаје да се и народ у Белорусији неће латити оружја, јер и то оружје неко мора да му да. „Политичко поље је тамо потпуно угажено. Уопште не постоји опозиција. Лукашенка нема ко да замени. Према томе, или ће Белорусија бити са Лукашенком, или неће бити ни са ким“, резимира Каргуњан.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!