Додик: Тражимо да се поштује Дејтон онако како је написан

AP
11. јануара председник Републике Српске Милорад Додик је дао ексклузивни интервју за руску телевизију Царьград. „Руска реч“ објављује текст овог интервјуа.

Андреј Афанасјев, водитељ програма „Руски одговор“ на телевизији​ Царьград: Ваша недавна изјава је изазвала бурне дискусије и на Балкану, и на Запада и у Русији. Након четврт века Републике Српске, шта осећате и како је та ваша недавна изјава повезана са 25 годиан постојања РС?

Милорад Додик: Република Српска живи 25 година и показала је да може да се суочи са разним изазовима. Али 25 година је исто тако оспоравање Републике Српске у различитом обиму и на различитим начинима. Према Републици Српској је кршен Дејтонски мировни споразум, где је високи представник одузео низ овлашћења и пренео их на ниво Босне и Херцеговине без наше сагласности. Највећи криминал у протеклих 20 година је овде чинио високи представник који је кршио међународни мировни споразум тако што је њене веома јасне одредбе на други начин тумачио, чак и мењао законе у доносио Устав. Ми смо се у Републици Српској у континуитету супротставили таквој политици и ово данас није ништа ново. Ми тражимо да се поштује Дејтонски споразум онако како је он написан, а не да нам високи представници западних дипломата овде просипају причу о духу Дејтона и постављају то као фетиш који ми морамо да поштујемо. Ми то наравно не желимо. И зато је и данашњи наш одговор. 24 године република слави Дан републике, а онда интервенционизмом страних судија у Уставном суду Босне и Херцеговине са два гласа муслимана нама су укинули ту могућност да славимо 9. јануар, дан када је створена Република Српска. Наравно, народ је изашао на референдум и потврдио да је 9. јануар наш дан и ми ништа нисмо друго чинили. И овог 9. јануара смо се окупили да славимо Дан Републике. Дакле, Босна је неуспешна земља од самог почетка. И ако је неко мислио да ће направити Босну са истим народима који су разбили Југославију, онда се очигледно на почетку грдно варао и мислио да ће само међународним насиљем држати Босну и Херцеговину на окупу.

Царьград: Ваша изјава је поново покренула питање Велике Србије. Шта тај појам значи за вас лично?

Милорад Додик: Велика Србија је пропагандна прича, створена у бившој Југославији. Комунистички режим је на бази тога и спроводио своју антисрпску политику свих 70 година. О том појму Велика Србија говоре они који немају појма шта то значи. Данас је реалност да постоје Република Србија и Република Српска. То је данас и територијална, и политичка, и геостратешка и свака друга реалност. Велика Србија по неком ранијем концепту је обухватала далеко већи простор, а то је и простор Хрватске где је живео српски народ у већини, који је данас пусти простор. Тамо је извршено етничко чишћење и тамо Срба нема.

Царьград: Да ли можете детаљије да испричате о томе у каквом се положају налазе Срби који живе на територији Босне и Херцеговине? У каквим условима живе? Нису ли у немилости централних власти или њених страних структура.

Милорад Додик: Западу су потребни само полтрони и послушници

Милорад Додик: После сукоба и распада бивше Југославије БиХ живи на муслиманско-бошњачком идеализму и интервенционизмом међународне заједнице која прихвата те амбиције босанских муслимана. Срби нису желели да буду у Босни и Херцеговини. Прихватили су са резервом Дејтонски споразум јер су се бојали да ће он бити деградиран, што се наравно и дешава свих ових година. Свих ових 20 година је управо ревизија Дејтона од стране међународног представника који је требао да штити Дејтон. Босна је реализација једног америчког концепта који је требао да направи једну државу-нацију овде у БиХ, и наравно неуспешно јер овде има три конститутивна народа и још значајан број мањина. Све време  покушавају да одвоје Републику Српску од  нормалних и дозвољених Дејтонским споразумом односа са Србијом. И биле су то године рушења наших права и ми данас немамо преко 80 надлежности о којима у Уставу пише да их имамо. У континуитету међународни фактор је смењивао наше изабране људе. Чак је и представника републике раније сменио са дужности високи представник, зато што није одговарао њиховом концепту. Високи представник је затварао људе, избацивао полицајце, избацивао важне директоре фирми, сваког оног ко није хтео да буде део њихове политике. Високи представник је на нивоу БиХ формирао без права централистички суд и тужилаштво, и они се данас обрачунавају са свима нама у РС. И сада прогоне све виђеније Србе и у бизнису и у јавним медијима, јавним предузећима, нас политичаре, тврдећи како овде само проводе акције против криминала, корупције. И то све траје неколико година. И онда без икаквих објашњења то се заустави и на тај начин се прави атмосфера вршења притиска према било коме ко одлучује овде. И то држе неколико година, и онда одустану јер није било никаквих основа за то.

Царьград: Шта треба сад учинити да би се ујединили Срби који живе у БиХ са Републиком Србијом у јединствену земљу?

Милорад Додик: Чак и неки ауторитарнији извори са Запада говоре о томе да је могуће обезбедити дугорочну стабилност Балкана управо тиме да се према Србима који су најважнији народ на Балкану промени однос у погледу њиховог јединства и да им се дозволе права која имају и други народи у свету, а то је да живе заједно и да не могу да буду вештачки подељени. И данас видимо идентична политичка понашања странаца овде са старим концептом Запада који је још пре 100 година или више овде спроводила Аустроугарска. Хтели су да направе једну нацију, један језик, једну државу, све на штету етничких, националних интереса и права Републике Српске, односно Срба овде. Србе окупљају националне вредности, у томе је њихово јединство, иако смо сада подељени. Али у сваком случају данас љубав коју имамо за Србију је далеко већа него за Босну и Херцеговину у којој смо приморани да будемо. То је рационално, емотивно и нормално. Неки то не воле да чују и онда праве хистерију због тога. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“