Умрети за живот без рата: Докторка Лиза

26. децембар 2016. Олег Јегоров
Међу погинулима у авионској катастрофи изнад Црног мора била је и Јелизавета Глинка, познатија као докторка Лиза. Она је позната по несебичној помоћи коју је пружала деци настрадалој у Донбасу и Сирији, тешким болесницима, бескућницима и свима којима је помоћ била потребна. Докторка Лиза у пружању своје помоћи није жалила ни своје време, ни своју снагу, па ни свој живот.
Yelizaveta Glinka
Цвеће испред зграде фонда "Праведна помоћ". Илустрација: Михаил Воскресенскиј/РИА Новости

Када је председник Путин 8. децембра уручио Јелизавети Глинки једну од највиших награда Руске Федеације, Државну награду за заштиту људских права, чувена докторка Лиза је одржала кратак говор, и он није био нимало тријумфалан. „Сутра путујем у Доњецк, а затим у Сирију“, озбиљно је рекла она. И још је рекла да је рат „пакао на земљи“. „Ми никада нисмо сигурни да ћемо се вратити живи“.

И заиста се нису вратили. Авион Ту-154, у коме је докторка Лиза летела у сиријски град Латакију са лековима за универзитетску болницу, срушио се над Црним морем 25. децембра ујутро. Изгинули су сви путници и чланови посаде.

У миру

Смрт Јелизавете Глинке је потресла руско јавно мњење. Добротвори, колеге и познаници докторке Лизе пишу коментаре на интернету препуне туге и дубоког поштовања. „Она је била чудо. Она је као порука са неба која говори о врлини“, написао је у некрологу Михаил Федотов, шеф руског Савета за људска права.

Јелизавета Глинка је по занимању била реаниматолог. Током 1980-их се заједно са мужем преселила у САД, где се упознала са радом хосписа. У то време је на постсовјетском простору брига о неизлечивим болесницима била тек у повоју. По повратку из САД докторка Лиза је учествовала у раду московских хосписа. Основала је први хоспис у Кијеву. „Сваком човеку треба да буде омогућено право да умре достојно и у миру, када за то дође време“, говорила је она.

Глинка је 2007. године основала добротворну организацију „Праведна помоћ“. Фонд још увек дејствује, помаже неизлечивим болесницима, усамљеним старим људима, инвалидима и бескућницима. Сваке среде сарадници овог фонда одлазе на московске железничке станице, где бесплатно прегледају, хране и лече бескућнике, који не добијају никакву помоћ од државе и друштва.

Илустрација: Иља Питалев/ РИА НовостиИлустрација: Иља Питалев/ РИА Новости

У рату

„Глинка сматра да је праведна само она помоћ која се може пружити свакоме коме је потребна“, пише новинарка Катерина Гордејева, која је добро познавала докторку Лизу. Докторка и њен фонд су се заиста трудили да помогну свима. Они су 2010. године прикупљали помоћ за људе чија је имовина страдала у шумским пожарима, а 2012. године за оне који су остали без крова над главом после поплаве у Кримску. Када је 2014. године почео рат на истоку Украјине, Глинка није могла остати по страни.

Кадиров дечјој болници дао име докторке Лизе

Докторка Лиза је двадесетак пута одлазила у зону ракетних напада и ризиковала свој живот да би извукла болесну децу из болница које су се нашле у самом центру борбених дејстава. Тако су деца евакуисана уз помоћ Глинке и њених сарадника.

Докторка Лиза се није бавила политиком. „Ја нисам ни на чијој страни, ја сам на страни слабе и болесне деце која су из неког разлога остала без помоћи“, рекла је она у интервјуу за „Коммерсант FM“. Рекла је и да би све политичаре који су изазвали рат одвела на одељење за реаниматологију где леже рањена деца из Доњецка и показала би им шта су урадили.

Илустрација: Сергеј Пивоваров/РИА НовостиИлустрација: Сергеј Пивоваров/РИА Новости

Тамо где је најтеже

Јелизавета Глинка није правила разлику између људи који умиру у хосписима, бескућника и деце из Донбаса или Сирије. Она се трудила да помогне свакоме и да лично контролише цео процес пружања помоћи. „Она је била успешан лекар, вољена жена и жена која воли, срећна мајка тројице синова. Могла је и да не путује у Сирију недељу дана пре Нове године“, пише Гордејева. Али за Глинку је било важно да буде тамо „где је људима најтеже, где им треба помоћ и где је та помоћ могућа“. Управо зато је она и била у авиону Ту-154 тог судбоносног јутра 25. децембра.

Докторка Лиза је 8. децембра одржала говор поводом награде коју је добила, и у том говору је поменула ратне страхоте и страдање деце у Донбасу и Сирији, а такође је и нехотице предсказала своју смрт. Па ипак, она је тај говор завршила речима пуним оптимизма: „Уверени смо да доброта, састрадање и милосрђе функционишу моћније од сваког оружја. Хвала вам“.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!