Руси нису безбедни у Турској: Реакције у РФ на убиство амбасадора

Мевлут Мерт Алтинташ, бивши официр турске полиције (према подацима турских власти, добио је отказ после покушаја преврата 15. јула), убио је Андреја Карлова, амбасадора Русије у Турској, док је овај држао говор 19. децембра на отварању фотографске изложбе у Анкари.

Русија преко 90 година није доживела сличну трагедију. Последње убиство актуелног амбасадора догодило се 1923. године.

„На борбеном положају“

Убрзо после убиства званичну изјаву је дао Владимир Путин. Он је изјавио саучешће члановима породице Андреја Карлова, који је према речима руског председника „изгубио живот на борбеном положају“. Председник је лично познавао Карлова и у опроштајном говору га је окарактерисао као „изванредног дипломату“ и „доброг, меког човека“.

Убијен амбасадор Русије у Турској

Убиство је извршено уочи тространог сусрета шефова дипломатије Русије, Турске и Ирана у Москви. Путин је нагласио да је овај терористички напад провокација са циљем да се спречи побољшавање руско-турских односа. „Одговор на то може бити само појачана борба против тероризма. Бандити ће то осетити на својој кожи“, најавио је руски лидер.

Туга и саучешће

Ова трагедија је посебно тешко пала дипломатским круговима. Исте ноћи, после убиства, народ је почео да доноси цвеће испред зграде Министарства спољних послова на Смоленском тргу у Москви. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је рекао да су се председници Русије и Турске договорили о заједничком раду на истрази „зверског убиства“.

Циљ организатора злочина, сматра Лавров, био је пре свега да се спречи ефикасна борба против тероризма у Сирији. То им неће поћи за руком, уверен је Лавров. Министар се захвалио грађанима Русије и страним колегама за солидарност у овом тешком тренутку.

Министарство спољних послова Русије направило је на Фејсбуку „виртуелну књигу жалости“, где свако може да изјави своје саучешће. Изјављују га и држављани Русије и странци. „У ово тешко доба желим вам снаге и чврстине. Цела земља је у мислима са вама. Примите моје саучешће“, пише корисница Anna Mezentseva. „All the world mourns his death, and hopes that his memory will serve to spur others on to fight for a planet free of political violence“ („Цео свет жали због његове смрти и нада се да ће сећање на њега послужити осталима као стимуланс да се боре за планету слободну од политичког насиља“), придружује се David Lemire са Новог Зеланда.

Питања за турске специјалне службе

Поред саучешћа које изјављују члановима породице и колегама Андреја Карлова и поред осуде терориста, многи званичници постављају питање како је Мевлут Алтинташ тако лако ушао у зграду где се одржавала изложба и где су присуствовали страни амбасадори.

Убиство руског амбасадора неће постићи жељени циљ

Тако Константин Косачов, председник Комитета Савета Федерације (горњег дома руског парламента) за међународна питања, пише на Фејсбуку: „Убица Андреја Карлова је добио отаказ у полицији после покушаја преврата 15. јула, али је сачувао службену легитимацију. Како је то могуће?“ Сенатор сматра да Алтинташ није вратио исправе или му уопште није одузет статус полицајца. Било која од те две варијанте указује на „страшну аљкавост“ турске полиције, сматра Косачов. Он пише да је грађанима Русије боље да се уздрже од путовања у Турску, док се не расветле околности убиства.

Слично гледиште је изразио и заменик министра спољних послова Русије Олег Сиромолотов. „Ја мислим да свако ко намерава да путује у Турску треба озбиљно да размисли пре него што то учини, јер се терористички напади организују скоро сваки дан“, изјавио је Сиромолотов.

Појачати мере безбедности

Маријана Бељенкаја, арабиста и уредник информативне агенције ТАСС, пише у своме налогу на порталу Livejournal да није Турска једина земља која није могла гарантовати безбедност Андреја Карлова. „Испоставило се да ни ми нисмо спремни“, пише Бељенкаја и додаје да многи на Блиском истоку мрзе Русију због њеног активног учешћа у Сирији.

По њеном мишљењу, Русија треба да се угледа на САД које предузимају „незабележене“ мере обезбеђења својих дипломата на Блиском истоку, јер су они „свесни да у сваком моменту неко може доћи и дићи их у ваздух“. Веће мере безбедности су цена активне политике у региону, сматра Бељенкаја, а убиство Андреја Карлова је знак да треба појачати мере безбедности.

Росијскаја газета. Сва права задржана.