Да ли НАТО заиста жели да смањи тензије у односима са Русијом?

На самиту у Бриселу 7. децембра руководство НАТО-а и шефови дипломатија земаља Европске уније потписали су пакет од 42 пројекта усмерен на ширење сарадње у сфери сајбер-безбедности, заштите од хибридних претњи, итд.

Супротстављање политици Москве било је једно од кључних питања минулог самита.

Став НАТО-а

Северноатлантска алијанса ће према Русији спроводити политику „дијалога и одбране“, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

„Русија ће остати на свом месту и ми не треба да се трудимо да је изолујемо, него да сарађујемо са њом по разним питањима, како на нивоу целе алијансе, тако и на нивоу појединих држава НАТО-а“, рекао је он.

При томе генерални секретар сматра да антируске санкције треба продужити. Он је подсетио да ће у циљу заштите Европе и земаља Северноатлантске алијансе бити пребачена четири додатна батаљона (од 800 до 1.200 људи у сваком) у балтичке земље и Пољску, а такође и на одлуку Вашингтона да четвороструко увећа финансирање свога војног присуства у Европи.

Са друге стране, Столтенберг је изјавио да алијанса не види опасност од стране Русије, али је забринута због повећања броја руских оружаних снага близу њених западних граница.

„Ми не желимо конфронтацију, ми желимо да смањимо тензију“, рекао је генерални секретар НАТО-а у интервју за лист „Коммерсант“, одговарајући на питање да ли Русија представља највећу опасност по Северноатлантску алијансу.

Став Русије

Москва није сагледала било какве промене или жељу НАТО-а да промени вектор односа са Русијом, изјавио је стални представник РФ при НАТО-у Александар Грушко.

„Ситуација се и даље погоршава. Између осталог, стварају се нови штабови и стално се разговара о томе да НАТО мора увећати присуство на Црном мору. На крају крајева, све је то у супротности са стварним потребама за безбедношћу у Европи“, цитира агенција ТАСС речи руског дипломате.

Он је нагласио да „двојни приступ“ руководилаца Северноатлантске алијансе (спој дијалога са политиком одвраћања) намеће Русији хладни рат.

„Данас је очигледно да НАТО доводи у везу своју будућност са заштитом од великог противника, што их приморава да ’пумпају’ тему такозване „руске опасности“, иако је сасвим очигледно да Русија нема никакве агресивне планове у погледу НАТО-а – то је изван здравог разума“, истакао је стални представник РФ при Северноатлантској алијанси.

Шта очекивати у будућности од НАТО-а и Трампа?

После избора Доналда Трампа за председника САД у руском друштву се појавио осећај могућег побољшања односа са Западом. Међутим, по мишљењу појединих руских експерата, преурањено је тако нешто очекивати.

„Русија треба да се чува од онога што ја зовем ’клатно Достојевског’, тј. не треба да од осећања потпуне безизлазности пређемо у потпуну еуфорију, која је посебно приметна у протеклих месец дана у вези са избором Доналда Трампа и изборима у европским земљама. Не треба се заносити“, рекао је за „Руску реч“ Виктор Мизин, професор Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и заменик Института за стратешке процене.

Директор Института за САД и Канаду Руске академије наука Валериј Гарбузов сматра да ће представа о даљој сарадњи Русије и НАТО-а постати јаснија у фебруару 2017. године.

„Жеља за побољшањем сарадње међу нама постоји и у Москви, и у читавом низу земаља алијансе. Сада се може очекивати конструктивнији приступ са обе стране, нарочито ако крајем године буде одржана седница Савета Русија – НАТО, где се могу дефинисати даљи правци рада“, истакао је експерт.

По Мизиновим речима, владајућа политичка класа западних земаља и даље је остала иста, а она Русију доживљава као проблем, а не као савезницу.

„Владајућа политичка елита неће дати Трампу да се приближи Русији. НАТО ће остати веран себи: наставиће са политиком одвраћања Москве, коју је спроводио последњих година, и наставиће са изјавама о томе како Кремљ припрема стратегију ’хибридних ратова’“, истакао је експерт.

У чему се може очекивати напредак?

Па ипак, по Мизиновим речима, Русија и НАТО сада имају могућност да реше питање спречавања инцидената на мору и у ваздуху, и да се договоре о укључивању транспондера (система за одређивање „свој-туђ“ на војним авионима). О томе сада преговарају руски амбасадор при НАТО-у и заменик генералног секретара алијансе.

„Током последњих година у порасту је број инцидената на мору и у ваздуху. Сви се ми сећамо како су турски ловачки авиони оборили руски бомбардер Су-24 крајем прошле године. Спречавање таквих трагедија је сада главни задатак“, истакао је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.