Самит АТЕС: Први разговор Путина и Обаме после Трампове победе

AFP/East News
Најинтригантније питање управо одржаног самита АТЕС (азијско-тихоокеанске сарадње), бар за посматраче из Русије, било је да ли ће доћи до сусрета руског председника Путина и његовог америчког колеге Обаме који ускоро напушта Белу кућу. Они су заиста поразговарали, мада не током првог дана самита. Вероватно је то био последњи „председнички“ разговор двојице лидера.

Самит АТЕС у Лими одржан је 19. и 20. новембра у медијском контексту недавно одржаних председничких избора у САД, на којима је победио републиканац Доналд Трамп. Новоизабрани амерички председник је у више наврата говорио о потреби да се сарађује са Русијом, а многи су покушавали да у његовој победи пронађу некакав „руски траг“. С обзиром на оштре потезе и оштру реторику Обамине администрације када је реч о Москви, Трампова победа је додатно „зачинила“ могући контакт одлазећег америчког председника са руским лидером у главном граду Перуа.

Првог дана самита Путинов портпарол Дмитриј Песков је изјавио да на самиту није предвиђен посебан сусрет председника САД и Русије, али до тог сусрета може доћи „на ногама“ у оном делу програма самита АТЕС који је заједнички за лидере свих земаља. У суботу се то није догодило, али је зато у недељу дошло до тог сусрета – можда последњег „председничког“ сусрета двојице лидера.

Обама позван у Русију

Разговор је трајао свега неколико минута, „на маргинама“ једне седнице самита. Убрзо се на интернету појавио и видео снимак тог сусрета. Како је Путин саопштио на завршној конференцији за новинаре, и поред тога што „[протеклих година] наш дијалог није био нимало лак, и штавише, може се рећи да су наши контакти били тешки“, оба председника су изјавила да и даље поштују један другога. Путин се захвалио Обами за „године заједничког рада“ и изјавио да ће га радо дочекати у Русији, ако овај некада пожели да посети РФ.

Обама је, говорећи о том сусрету, рекао како је позвао Путина да ради на испуњавању споразума из Минска везаног за Украјину, са циљем да постигне напредак пре истека Обаминог мандата у Белој кући у јануару 2017. године. Обама је такође изјавио Путину да је неопходно хуманитарно примирје око сиријског Алепа са каснијим преласком на политичко решење.

„Хотел са термалним извором“

Путин је имао знатно дуже и садржајније сусрете са лидерима других земаља региона. Посебно су били упечатљиви његови сусрети са руководиоцима Јапана и Филипина.

Разговор са јапанским лидером био је необично присан. Шинзо Абе и Путин су се један другоме обраћали на „ти“. Говорећи о Путиновој посети Јапану, планираној за средину децембра, Абе је обећао да ће дочекати Путина као драгог госта „у традиционалном хотелу са термалним извором“. Како се очекује, једна од главних тема Путинове посете биће разговор о новим предлозима Токија везаним за Курилска острва.

У Лими се Путин први пут састао са председником Филипина Родригом Дутертеом, познатим по својим контроверзним изјавама. Овога пута, међутим, председник Филипина није правио никакве испаде. Он је похвалио лидерске особине свога сабеседника и прекорео земље Запада због покушаја да заплаше мале државе, и окарактерисао то као „доказ лицемерства“. По мишљењу Глеба Ивашенцова, стручњака за земље азијско-тихоокеанског региона из Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС), преговори са Дутертеом су важан догађај јер Филипини, „који су раније били у америчкој орбити“, сада изјављују намеру да развијају односе са Кином и Русијом. Експерт је у интервјуу за „Руску реч“ подсетио да је та земља са 100 милиона становника веома значајно потрошачко тржиште.

По Ивашенцовљевим речима, овогодишњи самит АТЕС је посебно значајан за развој ове заједнице држава, јер будућност америчког пројекта Транспацифичког трговинског партнерства засада остаје недефинисана, с обзиром на изјаву Доналда Трампа да он не подржава тај пројекат. У том контексту се појављују нове могућности за развој зоне слободне трговине између земаља АТЕС. Москва подржава ту идеју, јер њено учешће у Транспацифичком трговинском партнерству није било предвиђено.

Хапшење Уљукајева – „жалосна чињеница“

У Лими је Путин први пут лично дао изјаву у вези са хапшењем министра Алексеја Уљукајева због узимања мита. Руски председник је то окарактерисао као „жалосну чињеницу“, али је изјавио да све то нимало не шкоди пословној клими у земљи (од чега страхују поједини аналитичари) него, напротив, управо доприноси да она постане боља.

Руски председник је такође изјавио да се поменуто хапшење никако неће одразити на његов однос према Влади, нити ће утицати на ситуацију везану за највећу руску нафтну компанију „Роснефть“, од које је бивши министар изнуђивао мито. Настављајући „нафтну тему“, Путин је рекао да је Русија спремна да замрзне експлоатацију нафте ако такав договор буде постигнут са земљама ОПЕК-а.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“