На западном медијском фронту ништа ново

1. Наталија Нарочницка, председница Фонда историјске перспективе, доктор историјских наука (уводна реч)

„Сада нико са сигурношћу не може рећи како ће изгледати Европа кроз 20 година, и не само са аспекта демографије […], него и са аспекта система вредности, културе и политике. То је за нас веома значајно, јер што више Европа окреће леђа Русији све је мањи њен значај у питањима светске политике и све брже она губи улогу центра у коме се одвијају догађаји светских размера – улогу коју је Европа играла хиљаду година“.

Илустрација: Алина Јаблочкина

2. Јевгениј Примаков, секретар Удружења новинара Русије, телевизијски водитељ и грађански активиста (о грађанским приоритетима медија у Русији)

„Политичку и медијску сферу у Русији диктирају заједнице унутар друштва. Притисак идеолошких и политичких група и њихова консолидација у том смислу постаје пресудан фактор. И ту се испољава све оно у чему су увек предњачиле наше интелектуалне елите и наша интелигенција, нажалост независно од њихове политичке платформе, тј. оно што важи и за левичаре, и за десничаре, и за конзервативце, и за либерале, лојалисте, опозиционаре... Сви они блате и оцрњују своје опоненте, […] не признају им право на другачије мишљење, нетрпељиви су и склони да оптуже другу страну за велеиздају“.

„Само се запитајмо колико често новинарство служи као покриће за свеобухватан деструктиван медијски напад. Човек мора бити потпуно глувонем да би негирао евидентност таквих напада […] Не бих да ме неко етикетира као конспиролога, али када у условима свеобухватног медијског напада на Русију највеће међународне информативне мреже свакодневно шире гигабајте искључиво негативних информација о Русији, то је заиста застрашујућа појава“.

Илустрација: Алина Јаблочкина

3. Иван Бло, француски политиколог (у коментару за лист „Взгляд“)

„Већина грађана на Западу уопште не верује медијима. Верује им само 35%. Морам да констатујем огроман јаз између грађана и званичних медија који пропагирају исте идеје као елита. Тај раскол се испољава у многим сферама“.

„У Русији је ситуација другачија, није као у Француској. Руски народ има далеко више поверења у власт – 86% грађана Русије подржава Путина, док је у Француској велики понор између председника државе и њених грађана“.

„У случају Украјине водеће земље Европске уније не бране демократију него химеру која се састоји од национализма, псеудослободе и разноразних манипулација, и та химера је крајње брутална према опонентима. Али време ће све поставити на своје место“.

Како светски медији извештавају о Русији?

4. Ксавје Моро, француски политиколог и публициста

„У Француској уопште не постоји слобода медија. Чак и сам процес школовања новинара тамо допушта лаж као средство за достизање ’племенитог’ циља“.

„У Француској су сви медији под контролом идеологије. То је нека врста постмодернизма. Људи мисле да не постоји никакав идентитет и да ми можемо сваког дана да стварамо свој идентитет. За њих руски житељи Донбаса као и да нису људи“.

5. Јелена Пономарјова, политиколог, публициста, доктор политичких наука (хладни рат америчких елита)

„Ми данас фактички видимо сукоб између оних сегмената политичке елите САД који у суштини већ одлазе у прошлост“.

„Ниједан краљ или римски папа није имао такву власт какву има неколико десетина власника највећих медија у Америци. Живот сваког грађанина САД од јутра до мрака протиче фактички у режиму непрекидног утицаја тих медија на њега“.

Илустрација: Алина Јаблочкина

6. Олга Тимофејева, члан Савета Федерације (горњег дома руског парламента) РФ, грађански активиста (Историјско сједињење Севастопоља и Крима са Русијом као потрага за новом концепцијом уређења света)

„За нас одлука руководства Русије да прими Севастопољ и Крим у Руску Федерацију значи право на живот, јер само захваљујући тој одлуци у Севастопољу и Криму није било жртава“.

Илустрација: Алина Јаблочкина

7. Питер Кузник, професор историје, директор Института за нуклеарна истраживања Америчког универзитета

„Русија и САД су сада на ивици новог хладног рата. У претходном Хладном рату постојала су одређена правила и међусобно поштовање супротстављених страна, као и црвене линије које се нису смеле прелазити, док у новом хладном рату већ нема ни правила, ни узајамног поштовања, ни црвених линија“.

8. Јелена Бондарева, директорка Центра за грађанске и изадвачке програме Фонда историјске перспективе (Европски интелектуалци у руском образовном простору. НВО као модератор интеракције)

„Поборници и савезници Русије у Европи нису господари дискурса. Потребно је сломити тај монопол, тај ’мејнстрим’, и створити нови прозор и простор за дијалог, како би се интелектуалцима Западне Европе омогућило да се обрате непосредно руском аудиторијуму, и обрнуто: да упознају европске експертске кругове са руским експертима“.

Илустрација: Алина Јаблочкина

9. Јуриј Кот, независни новинар, грађански активиста (Технологије манипулације свешћу у Украјини)

„Неуспешан покушај државног преврата је био 2004. године и он је добио назив ’наранџаста револуција’. Покушај није успео из простог разлога што су постојала два важна ометајућа фактора. Први је апсолутна неспособност ’наранџастих’ извођача на челу са Виктором Јушченком, а други је свакако тај што они нису имали потпуни монопол на украјинске медије. Зато су од 2005. године почели да га стичу. Тако су се појавиле група ’Интер’, група ’1+1’, група СТБ и друге“.

„Највећи проблем је данас у томе што за протеклих 25 година, тј. за четврт века, у Украјини није створен фактички ниједан пројекат за руске Украјинце. Ниједан. Уместо тога је била присутна стална имитација да такви пројекти постоје“.

10. Тино Перлик, независни немачки новинар (о имиграционој кризи у Немачкој)

„Ако мислите да немачки провладини медији доводе у везу прилив сиријских избеглица са америчким бомбардовањем Сирије, ви се онда наравно, варате. Јер се либрални медији позиционирају као просвећени и модерни гласници моралног духа времена, залажу се против расизма и подржавају ЛГБТ популацију и феминизам, али истовремено су велики љубитељи ратовања“.

„Ангела Меркел, која је 4. септембра прошле године одлучила да пружи уточиште свима који пожеле, не трудећи се чак ни да региструје дошљаке, фактички је данас прогласила почетак епохалних промена у мојој земљи, тј. непоправљивог експеримента стварања мултиетничког друштва за једну ноћ“.

Илустрација: Алина Јаблочкина

11. Горан Шимпрага, независни политиколог, новинар Медијског центра „Руски експрес”

„Крв, вера и језик омогућавају Англосаксонцима да третирају Србе као ’балканске мале Русе’ који не треба да имају ништа своје, утолико пре своје медије који одражавају истинско расположење народа”.

Русија у српским медијима – између српских митова и западне пропаганде

Росијскаја газета. Сва права задржана.