Игор Дамјановић (из личног архива)
„Када неки државник беспоговорно извршава наређења НАТО-а и Сједињених Америчких Држава, тада је њему дозвољено да у својој земљи ради шта год жели. У супротном случају, уколико државник покаже отпор, тада ће против његове земље бити примењене економске санкције, обојене револуције и директна војна сила“ – изјавио је Дамјановић на почетку свог говора и додао да је против његове домовине Црне Горе примењено све горенаведено.
Дамјановић се осврнуо на разлоге који су довели до размештања НАТО снага на Балкану, почевши од Лисабонске конференције 1992. Он оцењује да: „Рата у БиХ, а самим тим ни повода да се на Балкан разместе НАТО снаге не би било, да није било непосредног утицаја САД и Ворена Цимермана, њиховог амбасадора у Београду. Да Цимерман није убедио Алију Изетбеговића да повуче потпис са Лисабонског документа, рат у БиХ се вероватно не би догодио. Штавише рат би био окончан неупоредиво раније да САД нису утицале на зараћене стране. Званично подржавани су Хрвати и Бошњаци, а Срби су преко незваничних канала уверавани да ова подршка никада неће превазићи вербалну. Незваничне канале су представљали угледни појединци попут бившег америчког председника Џимија Картера''.
Даље је представник покрета „Не у рат, не у НАТО“ говорио о приликама које су претходиле НАТО агресији на СРЈ, цитирајући текст из немачког „Берлинер Цајтунга“ из фебруара 1999, који наводи да су: „Обавештајне службе западних земаља, посебно ЦИА, имале конкретна сазнања да су ОВК подржане са преко 500 милиона немачких марака и да им то уопште није сметало да са њима граде савезништво“, додајући да је ОВК до краја 1998. извршила 1845 напада, убивши стотине мирних житеља, међу којима и 97 Албанаца.
На трибини је био приказан прилог РТС-а, који говори о албанским злочинима у Клечки, за које је Дамјановић навео да је то: „Први случај после Аушвица да су злочинци спаљивали тела својих жртава'', као и филм о НАТО бомбардовању у продукцији портала ИН4С, из којег је посебно нагласио једну веома важну реченицу: „Немоћни да из ваздуха поразе Војску Југославије, представници НАТО-а су председнику Слободану Милошевићу запретили да уколико не пристане на повлачење војске и полиције са Косова, употребом специјалних бомби биће убијено десетине хиљада грађана Београда“, оцењујући да је то „најбољи доказ злочиначког карактера НАТО алијансе“.
Дамјановић је такође говорио о злочинима који су уследили после доласка НАТО снага на КиМ, додајући да: „Чињеница да преко 50.000 НАТО војника практично ништа није урадило да спречи покољ српских цивила на КиМ у лето 1999, показује колико су лицемерни изговори НАТО пакта да су војну агресију покренули са циљем заштите цивила. Излагање о дешавањима из 1999. Дамјановић је завршио опширним коментаром о употреби муниције са осиромашеним уранијумом током 1999. године.
У делу који говори о актуелној ситуацији у Црној Гори приказан је исечак из дебате уочи председничких избора, у коме је председник Филип Вујановић непосредно изјавио: „Потребно је грађанима непосредно објаснити зашто је НАТО користан, припремити их за референдум, и нека грађани одлуче хоће ли Црна Гора постати чланица НАТО-а“.
„Борба за слободан и демократски референдум о приступању НАТО пакту јесте основна активност покрета који представљам. Када упоредите званичне ставове црногорских власти да је референдум непотребан, са оним што је њихов председнички кандидат говорио у кампањи, постаће вам јасно колико озбиљни и одговорни људи руководе црногорским државом. Они су спремни на све да би сачували своју власт, па и да недопуштањем референдума о уласку државе у НАТО газе елементарна начела демократије и своја предизобрна обећања, те провоцирају друштвену нестабилност“, оценио је Дамјановић додајући да „једнако лицемерне позиције су НАТО земаља, који не само подржавају и толеришу, већ и подстичу црногорску власт да референдум о уласку у НАТО пакт избегну''.
Своје излагање Игор Дамјановић је закључио оценом да чланство у НАТО-у не доноси економски напредак, ни повећање инвестиција, ни безбедност, нити цивилну контролу над оружаним силама, што како је рекао „најбоље потврђује недавни покушај државног удара у Турској“.
На питање једног од слушаоца, да ли се планира изградња војних база уколико Црна Гора постане чланица НАТО-а, Дамјановић је одговорио: „Не постоје за сада званични планови. Имамо већ постављене НАТО радаре у околини Бара, а постоје спекулације да би НАТО пакту могао бити интересантан бивши војни аеродром Голубовци, као хеликоптерска база. Посебно је индикативан случај залива Валданос, где је пре четири године оборен тендер за изградњу туристичког комплекса и пуне четири године нема новог тендера, да ли због тога што је овај локалитет обећан НАТО пакту?“. Дамјановић је даље навео да је Валданос у време бивше СФРЈ представљао војну имовину, на којој је била забрањена свака привредна активност, а да је средином деведесетих тамо била планирана изградња главне базе морнарице Војске Југославије.
„Надам се да ће опозиционе политичке снаге, упркос томе што на изборе не изалазе јединствено, ипак успети да победе режим Мила Ђукановића“, био је Дамјановићев одговор на питање шта очекује од предстојећих избора, додајући да: „након победе над Ђукановићем требало би предузети кораке да се победи утицај америчке амбасаде у Црној Гори, која ће учинити све да и следећа влада буде конституисана из политичких партија спремних да одлука у уласку у НАТО буде донета у парламенту“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
