Брусиловљева офанзива: Сјајна али заборављена победа руске армије

11. октобар 2016. Алексеј Тимофејчев
Средином октобра се обележава окончање Брусиловљеве офанзиве, најуспешније операције руске војске у Првом светском рату. То је једина операција Првог светског рата која није добила назив по месту где се одиграла него по војсковођи који је њоме руководио, тј. по генералу Алексеју Брусилову.
Brusilov offensive
Брусиловљева офанзива је показала да је руска императорска армија била убојита и могла се успешно супротставити непријатељу. Илустрација: Владимир Астапкович/РИА Новости

Брусиловљева офанзива је најупечатљивија операција руске војске у Првом светском рату (1914-1918). Рат је био исцрпљујући, позициони, војници су месецима били укопани у истим рововима. У таквим околностима је извршена Брусиловљева офанзива – муњевити пробој фронта у којем је руска војска, користећи новаторске методе борбе, продрла кроз добро утврђене непријатељске позиције и ушла десетине километара дубоко на територију коју су контролисале аустроугарске трупе.

Генерал Алексеј Брусилов. Илустрација: РИА Новости Генерал Алексеј Брусилов. Илустрација: РИА Новости

Офанзива Брусиловљевих јединица подударила се са битком на италијанском фронту, као и са биткама код Вердена и на Соми. Историчари сматрају да је руска војска својим продором пружила значајну помоћ савезницима који су тамо ратовали. Руски историчари, међутим, истичу да се на Западу, нажалост, не зна много о Брусиловљевом походу, као што се не зна ни за друге догађаје на Источном фронту у Првом светском рату. Прво дело западних историчара посвећено рату на Источном фронту појавило се тек 1971. године. Ти догађаји нису проучавани ни у Совјетском Савезу, ни у Русији. Први светски рат је остао у сенци револуције 1917. године и грађанског рата који је уследио.

Први светски рат

Од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. године.

Сукобљене стране

Антанта и савезници:

Француска, Велика Британија, Србија, Италија, Румунија, САД и др.

Централне силе:

Немачка империја, Аустроугарска империја, Турска и Бугарска

Повод: убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву

Губици у људству: 10 милиона мртвих, 21 милион рањених

Катастрофа 1915. године

Ова офанзива је у великом контрасту са катастрофалним неуспесима руских трупа у претходној години рата, за време такозваног великог повлачења руске армије, које је трајало од марта до септембра 1915. године. Руска војска је тада напустила Пољску, Литванију и Галицију (западни део данашње Украјине). Процењује се да је убијено, рањено и заробљено око милион руских војника. Један од руских војсковођа, генерал Антон Деникин, писао је: „Велика трагедија руске армије је повлачење из Галиције. […] Из дана у дан крваве борбе, из дана у дан тешки маршеви, бескрајан умор – и физички и морални. Стање се стално мења: час се буде некакве наде, час наилази неописива депресија“... Чинило се да се Русија више никада неће опоравити од пораза који су јој нанеле Централне силе.

Руска војска у Коломни. Брусиловљева офанзива, мај - јул 1916. године. Илустрација: Јуриј Каплун/РИА НовостиРуска војска у Коломни. Брусиловљева офанзива, мај - јул 1916. године. Илустрација: Јуриј Каплун/РИА Новости

У том контексту није нимало чудно што су аустроугарске трупе у јуну 1916. године биле изненађене муњевитом офанзивом јединица Југозападног фронта којима је командовао Брусилов. Непријатељска одбрана је истовремено пробијена на 13 места, и већ првих дана офанзиве заробљено је на хиљаде аустроугарских војника.

Огњени бедем

Такав успех је у великој мери омогућила нова тактика коју је испробао Брусилов. Руски генерал није бирао правце главног удара, као што је то било уобичајено, него је напао дуж читавог фронта. Он је користио артиљерију и за припрему пешадијског напада, а та припрема је на различитим деловима фронта трајала од 6 до 45 часова, али и непосредно за време напада. Лака артиљеријска оруђа су покривала напредовање пешадије уништавајући препреке од бодљикаве жице и друге непријатељске фортификационе објекте, док је истовремено тешка артиљерија тукла положаје у непријатељској позадини. Тако је руска војска ишла у напад заштићена огњеним бедемом артиљеријске ватре.

Дошла је до изражаја и тактика „сустизања таласа“. Покривена артиљеријском ватром, пешадија се кретала у „таласима”, тј. по 3-4 реда у размацима. Ти „таласи” пешадинаца следили су један за другим на сваких 150-200 корака. Први талас се није задржавао на првој линији него је одмах нападао другу линију непријатељских ровова. Трећу линију су нападали трећи и четврти талас, који су престизали прва два.

Брусиловљева офанзива. Реконструкција. Илустрација: Владимир Астапкович/РИА НовостиБрусиловљева офанзива. Реконструкција. Илустрација: Владимир Астапкович/РИА Новости

Тако је руска војска, потискујући непријатеља, током јесени продрла од 80 до 120 километара у дубину непријатељске територије на фронту широком 350 км и заузела 25.000 квадратних километара. Ради поређења, у већ поменутој бици на Соми савезници су за неколико месеци напредовали свега 10 км у дубину немачке територије на фронту широком 35 километара, с тим што су губици на обе стране премашили милион људи. Па ипак, руска команда после успешног почетка операције није постигла стратешки циљ, тј. није успела да издејствује излазак Аустроугарске из рата.

Криза 1917. године

Брусиловљева офанзива је показала да је руска императорска армија била убојита и могла се успешно супротставити непријатељу, и да се руска држава постепено прилагодила условима тоталног рата.

Та констатација има значаја у контексту политичких потреса који су касније уследили. Другим речима, могао је да се избегне крах државе 1917. године и распад армије који је затим уследио. Тако је ситуација изгледала 1916. године. Брусиловљева офанзива може послужити као доказ да у Русији уочи 1917. године није владала свеопшта криза, и да она није захватила све поре руског друштва, како су то тврдили совјетски историчари.

Како је истакао Андреј Сорокин, шеф Руског државног архива социјално-полити чке историје у коме је организован округли сто и одржана изложба историјских докумената посвећених Брусиловљевој офанзиви, узроке Руске револуције треба тражити у социјалној сфери и понашању елите, тј. у сфери грађанске свести.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!