Нова понуда грађанима Русије: Добровољно уплаћивање пензијског доприноса

Михаил Воскресенски/РИА Новости
Министарство финансија РФ представило је нацрт пензионе реформе у коме се уводи појам добровољне пензије. У случају болести или немогућности даљег останка у радном односу житељи Русије ће моћи да скину цео уплаћени допринос са рачуна.

Министарство финансија РФ предложило је да се од 2018. године у Русији уведу добровољне пензије, које ће радници сами издвајати. Тренутно је у земљи на снази такозвана акумулирана пензија, за коју средства издваја послодавац.

Нову реформу је крајем септембра 2016. године најавио заменик министра финансија Алексеј Мојсејев на Московском финансијском форуму, јавља дневни пословни лист „РБК-Daily”.

Због дефицита буџета током протекле три године (на пример, 3,2% бруто националног дохотка у 2016. години) руска влада је за исплату текућих пензија почела да користи допринос који су послодавци уплаћивали за будуће пензије својих радника. Тако је влада уштедела укупно 2 билиона рубаља (31,35 милијарди долара) буџетских средстава, али су самим тим замрзнути доприноси за будуће пензионере (они се сада не уплаћују и не исплаћују). Замрзавањем доприноса пољуљано је поверење у садашњи пензиони систем, каже Мојсејев.

„Моја генерација може рећи да не види будућност у пензији. Ми већ више не верујемо да нам је пензија уопште потребна”, рекла је за „Руску реч” Анастасија Игнатенко, аналитичарка групе компанија TeleTrade. По њеним речима, „они којима то дозвољавају финансијске могућности труде се да сами улажу у некретнине, девизе и злато”. Влада планира да поправи стање новом реформом.

Нова схема

По новом предложеном систему житељи Русије сами могу добровољно да уплаћују допринос од своје месечне зараде. Заузврат добијају извесне пореске олакшице и право да део уплаћених средстава подижу и користе у друге сврхе. На пример, будући пензионер у сваком тренутку може пре рока да подигне највише 20% уплаћеног доприноса и да га потроши за своје потребе.

Министарство финансија такође предлаже да се онима који се нађу у тешкој животној ситуацији, на пример услед болести или губитка радне способности, дозволи да скину цео допринос са банковног рачуна. Поред тога, грађани сами треба да бирају невладин пензиони фонд у који ће уплаћивати највише 6% месечне зараде.

„Чим је дошло до првог замрзавања акумулиране пензије, постало је јасно да је угрожена и сама институција акумулирања пензија”, каже Сергеј Хестанов, саветник за макроекономију генералног директора компаније „Открытие Брокер”. По његовим речима, пензијска индустрија је карактеристична по томе што има дугорочни карактер, тако да хоризонт инвестиција отприлике одговара дужини радног стажа. Због тога је свака измена правила игре веома болна.

Последице

По речима експерата, влада се вероватно неће враћати на ранији модел, када је допринос уплаћивао послодавац. „С обзиром на трајније ’замрзавање’ акумулираног дела пензија, крајње је мала вероватноћа да тај механизам буде обновљен. У буџету чак неће бити довољно средстава ни за компензацију закаснелих исплата”, каже финансијски аналитичар групе компанија „Финам” Тимур Нигматулин. По његовим речима, тешко да ће држава вратити будућим пензионерима средства која им је узела, тако да је садашњем пензијском тржишту задат снажан ударац од кога се оно никада неће опоравити. У таквој ситуацији грађани млађи од 40 година већ сада треба да размишљају о уплати пензијског доприноса, тј. о самосталном пребацивању средстава у невладин пензијски фонд или инвестирању у акције.

Нови систем треба да поврати поверење народа у пензије. „Систем акумулираних пензија је подразумевао да пензијски доприноси нису власништво државе, него оних на чије име су ти доприноси уплаћени, али грађани нису испољили жељу да учествују у том систему”, каже Георгиј Вашченко, начелник управе за операције на руском тржишту хартија од вредности у компанији „Фридом Финанс”.

По његовим речима, 9 милиона људи није написало пријаве за пребацивање новца у невладине пензијске фондове, због чега су сви ти грађани окарактерисани као „ћутљиви”, а њихова средства су принудно усмерена у државну развојну институцију „Внешэкономбанк”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“