Ново саопштење Министарства одбране РФ поводом обарања малезијског Боинга

Сергеј Бобиљев/Канцеларија за штампу Министарства одбране Русије/TAСС
Руски војни врх је саопштио нове детаље о ономе што се 17. јула 2014. године догађало у ваздуху изнад самопроглашених република на југоистоку Украјине и замолио је Кијев да пренесе холандској истрази исте такве податке са „западне” линије фронта. Нова саопштења Министарства одбране РФ о обарању малезијског Боинга разликују се од саопштења које је исто министарство дало пре две године.

Руски војни врх није забележио лет ракете противавионског ракетног система „Бук-М1” из источних рејона Украјине (које контролишу устаници Донбаса) у правцу малезијског Боинга у јулу 2014. године, изјавио је у понедељак увече начелник Радио-техничких трупа Оружаних снага РФ Андреј Кобан.

Према подацима руских радара на граници са Украјином, као и на основу информације коју су оружане снаге РФ добиле од руководства самопроглашених република ДНР и ЛНР, близу авиона компаније Malaysia Airlines су забележенеа два цивилна авиона, као и беспилотна летелица „Орлан-10” дугачка око два метра која је направљена од композитних материјала.

„Ракета противавионског система ’Бук’ дугачка је преко 5,5 метара, пречник јој је 0,4 метра, а распон стабилизатора око једног метра. Ракета је направљена од метала, има већу површину радарског пресека него беспилотна летелица и лакше се открива радаром”, изјавио је командант Радио-техничких трупа Оружаних снага РФ.

Где су били украјински системи ПВО?

Према генераловим речима, техничка средства не омогућавају руској армији да сазна шта се догађало западно од малезијског Боинга. На сателитским снимцима које поседују САД и Украјина могло би се видети да ли је била испаљена ракета из противавионског система „Бук-М1”, али и једна и друга земља одбијају да објаве те снимке.

„Кијев још увек није обнародовао ни информацију о позицијама на којима су били лоцирани њени системи ’Бук-М1’ на дан трагедије, ни разговоре које је контрола лета водила са пилотима, и то пре свега војним, ни податке о активностима украјинских радара тога дана и раду украјинских система ПВО, нити изјаве сведока”, изјавио је претходног дана званични представник Министарства одбране РФ Игор Конашенков.

Непотпуна саопштења

Нова саопштења Министарства одбране РФ разликују се од саопштења истог ресора од пре две године, изјавио је у интервјуу за „Руску реч” Александар Храмчихин, заменик директора Института за политичку и војну анализу.

Руски војни врх је 2014. године саопштио, позивајући се на податке контроле ситуације у ваздуху, да је на 5 километара од малезијског Боинга примећен украјински војни авион (претпоставља се да је у питању Су-25) како се подиже у правцу Боинга 777. Такође је напоменуто да овај војни авион у своме арсеналу има ракете Р-60 класе „ваздух-ваздух”, да погађа циљ удаљен 12 км, а гарантовано га уништава са удаљености од 5 км, те да накратко овај авион може достићи висину од 10.000 метара. Касније су руски истражни органи саопштили да имају изјаве украјинског пилота који је потврдио умешаност војног авиона у трагедију.

Како је истакао Храмчихин, сви подаци и верзије трагедије које објављују медији у Русији и на Западу изазивају недоумице код експерата.

„Свако ко познаје тактичко-техничке карактеристике Су-25 и Боинга 777 зна да се ова два авиона не могу срести у ваздуху”. „Јуришни авион не може да се подигне на висину од 10.000 метара и не лети брзином путничког авиона”, тврди Храмчихин.

По његовим речима, много недоумица изазивају и најновији подаци, по којима руски радари нису могли да примете ракету противавионског система „Бук-М1” ако је испаљена са украјинске стране.

„Домет ’Бука’ је око 30 км. Нема везе са које стране од авиона је ракета испаљена, да ли са стране устаника Донбаса или са стране оружаних формација Украјине. Дистанца је сувише мала и радари све хватају”, додао је експерт.

Са друге стране, истрага не поседује снимке разговора контроле лета Дњепропетровског аеродрома са пилотима малезијског Боинга, рекао је за „Руску реч” Игор Коротченко, главни уредник листа „Национальная оборона”. „Те документе је запленила служба безбедности Украјине, тако да они нису предати холандским стручњацима на експертизу”, нагласио је он.

Нови подаци за холандску истрагу

Током ове јесени јавно тужилаштво Холандије представиће свој извештај о оружју којим је уништен малезијски Боинг 777. Холанђани су саопштили да су у завршној фази истраге.

Према Храмчихиновом мишљењу, објављивање нових података Министарства одбране РФ везано је за предстојећу изјаву холандских истражних органа.

Па ипак, Игор Коротченко сматра да подаци Министарства одбране треба да буду увршћени у досије истраге обарања малезијског Боинга, и да холандски иследници треба да их проуче пре него што објаве резултате истраге.

Подаци ће бити представљени у виду доказа у кривичном делу, који затим треба да буде предат суду.

Боинг 777 авионске компаније Malaysia Airlines летео је из Амстердама у Куала Лумпур 17. јула 2014. године, када је оборен на истоку Доњецке области. Нико у авиону није преживео. Погинула су 283 путника и 15 чланова посаде.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“