Путинов стари саборац сада на челу обавештајне службе

У четвртак увече, 22. септембра, председник Владимир Путин је извршио још једну кадровску рокаду. Ослободио је дужности председника Државне думе Сергеја Наришкина и именовао га за шефа Спољне обавештајне службе. Наришкин је стари Путинов саборац, још из „петербуршког” периода. О Спољној обавештајној служби се мало зна, што је и природно, јер се ради о структури чији агенти тајно раде у иностранству. Поједини аналитичари сматрају да њен руководилац не мора бити искусан обавештајац, и као убедљив доказ наводе Михаила Фраткова, који је на челу ове службе био девет година, а пре тога није имао везе са њом, или то бар није познато.

Што се тиче Наришкина, он се са позиције „четвртог човека у руској политици” враћа послу којим се бавио раније. Наиме, према незваничним подацима бивши председник Државне думе је од краја 1970-их служио у Првој главној управи КГБ-а, која је била одговорна за обавештајно деловање у иностранству, а касније је издвојена у засебну Спољну обавештајну службу.

Премештај Сергеја Наришкина у Спољну обавештајну службу делује као покушај да се ова структура додатно ојача. Са друге стране, може изгледати и као почасна функција са одличном платом. Судећи по декларацијама о приходима, прошле године је начелник Спољне обавештајне службе зарадио више од својих колега из других обавештајних структура (20,317 милиона рубаља или 319.000 долара).

Нови задаци у новим околностима

У председничком указу пише да је Михаил Фратков ослобођен од дужности „због одласка у пензију”. Сада ће Фратков бити председник савета директора РЖД (руски национални железнички оператер „Российские железные дороги”, тј. „Руске железнице”). Прозападно настројени интернет портал Slon Magazine тврди, позивајући се на некакве своје изворе, да су последњих месеци у Кремљ упућиване жалбе, тј. примедбе на рад руских агената у иностранству, који су, наводно, „можда са претераним оптимизмом обавештавали центар о преговорима између ЕУ и САД у вези са режимом слободне трговине”.

Путинови људи: Ко чува првог човека Русије?

Према тврдњама листа „Комерсант”, многи припадници Спољне обавештајне службе су истицали да је неопходно обновити руководеће кадрове и спровести унутрашње реформе у овој служби. Афере са руским шпијунима су, наводно, постале редовна појава, а заправо се сви сећају само случаја из 2010. године, када је један агент пребегао на страну Американаца и одао своје бивше колеге – десет руских агената, врхунских професионалаца који су радили у великој тајности.

За разлику од Фраткова, који није професионални обавештајац, Наришкин је као човек из тих кругова далеко умеснији избор, сматра Михаил Ремизов, директор Института за националну стратегију. „Он може да учврсти позицију на коју долази, јер припада првој лиги руске политике и уском кругу Путинових поверљивих људи. Поред тога, он има репрезентативну биографију када је реч конкретно о овој сфери”, рекао је Ремизов.

По његовом мишљењу, не треба губити из вида чињеницу да Спољна обавештајна служба има нове задатке у новонасталим сложеним односима са Западом. Сада је критички важно радити по угледу на британски Intelligence Service, тј. правити спој свеобухватне аналитике у погледу потенцијалних опасности и њихове квалитетне обраде. „Нема сумње да сада Спољна обавештајна служба треба да буде кључна структура, која формира когнитивну карту света, а самим тим и политичку стратегију Руске Федерације”, каже експерт.

Функционер коме се верује

Што се тиче самог Наришкина, прелазак у Спољну обавештајну службу може се схватити као силазна путања у каријери, мада га у обавештајним круговима третирају као „свог човека”, сматра Алексеј Зудин, члан експертског савета Института за социјално-економска и политичка истраживања. Ипак положај шефа обавештајне службе није тако високог ранга. Сам Наришкин је говорио у последње време да су тврдње о његовом преласку у обавештајну службу „нагађања”, учествовао је у парламентарним изборима (одржаним 18. септембра) и изјавио како не намерава да одустане од мандата.

Оснива се Министарство државне безбедности. Да ли је то нови КГБ?

Издање Газета.Ru истиче да је ово наименовање оцена Наришкиновог рада у Думи, где се он показао као добар функционер, али не баш као најбољи политичар. По мишљењу генерал-лајтнанта КГБ-а Николаја Леонова из управе Спољне обавештајне службе, Наришкинов прелазак у ову службу је „чисто политичка одлука”. „То је природно и разумљиво. На месту директора Спољне обавештајне службе шеф државе треба да има човека у кога има пуно поверење. Поред тога, Наришкин има и велико искуство као политичар и функционер државног апарата, тако да његово наименовање неће изазвати било какве дилеме”, рекао је Леонов поменутом издању.

Питање је хоће ли Наришкин остати чисто политичка фигура или ће се показати као реформатор Спољне обавештајне службе, сматра Зудин. Фратков је био политичка фигура. Са Наришкином није све тако једноставно. Ако се обистине гласине да ће се под покровитељством ФСБ-а формирати Министарство државне безбедности (структура која ће обухватити све безбедносне структуре, укључујући и Спољну обавештајну службу), онда ће Наришкин највероватније остати кратких рукава, јер ће „новоформирана структура имати свог шефа”, каже Зудин.

Укратко о Сергеју Наришкину

Наришкин је рођен у Санкт Петербургу. Завршио је економију на Санктпетербуршком међународном универзитету за менаџмент. Почетком 1990-их је заједно са Путином радио у градској влади Петербурга, а затим у влади Лењинградске области. Прешао је у Москву 2004. године и одмах ушао у „прву поставу”. Најпре је постао заменик руководиоца економске управе, а убрзо затим шеф апарата Фратковљеве владе. Био је и потпредседник владе, да би 2008. године дошао на чело администрације председника Дмитрија Медведева. У Државну думу је ушао 2011. године, када је владајућа странка „Јединствена Русија” у доњем дому парламента после избора изгубила већину довољну за промену устава. Поново је добио мандат на парламентарним изборима 2016. године, када је „Јединствена Русија” поново освојила већину довољну за промену устава.

Росијскаја газета. Сва права задржана.