Три Србина на руском Северу

21. септембар 2016. Progoroduhta.ru
У граду Ухта изнад Поларног круга, у руској републици Коми, студирају три млада Србина. Двојица су дошла у Русију у августу 2016. године по програму „Енергија знања” (пројекат НИС-а), а трећи, Стефан Миловановић, студира у Ухти од 2014. године. Дописница градског портала progoroduhta.ru је поразговарала са Србима и сазнала како протиче њихов живот на руском Северу. „Руска реч” вам предлаже да се упознате са тројицом српских студената.
сербы в ухте
Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ru

О студијама

Страхиња Дивнић је дошао у Ухту на магистарске студије. Специјализује се за индустријализацију и експлоатацију гасних и гасно-кондензатних лежишта. Пре тога је четири године студирао у Београду. Страхиња каже да су ове студије тешке, и да подразумевају велику одговорност и дисциплину.

Његов друг, Небојша Обркнежев на магистратури проучава нафтне и гасне бушотине. Он је, напротив, веома задовољан студијама. Небојша каже да је најтеже оно што га чека по завршетку студија. Исто тако мисли и Стефан, који већ трећу годину студира на Ухтинском државном техничком универзитету, на одсеку за екологију и коришћење природних ресурса. Сва тројица сматрају да ће им руско образовање отворити пут у живот, јер су у Србији на цени стручњаци који знају руски. Поред тога, у руском образовању се теорија увек комбинује са доста практичног рада.

Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ruИлустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ru

О језику

Међу њима Страхиња најбоље говори руски. Он је завршио школу у Москви. Стефан није знао ниједну руску реч када је дошао у Ухту, али захваљујући сталним контактима са Русима сада већ говори прилично добро. Што се тиче Небојше, он још увек не зна довољно руских речи, али не очајава. У сваком случају, са новинарима разговара искључиво на руском.

Међу њима је пао договор да после месец дана боравка у Ухти у међусобним разговорима пређу искључиво на руски језик.

Страхиња Дивнић. Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ruСтрахиња Дивнић. Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ru

О Ухти

У овом региону са суровом климом учење језика и универзитетске студије нису највећа искушења за Србе. Стефан је овде већ провео две хладне зиме. Једном уочи Нове године температура се спустила на -45 степени Целзијуса, али Стефану се таква цича зима чак и допада.

„Зими волим да се прошетам увече кроз дечији парк, волим када ми под ногама шкрипи снег”, каже он.

Небојша не може да поднесе чак ни хладну јесен у Ухти. Већ сада се смрзава у студентском дому, где још увек није почело грејање.

Срећом, прозебла српска срца на леденом руском Северу загревају лепе девојке. Момци из Србије кажу да су Рускиње и Српкиње сличне, да имају словенску душу. И иначе они сматрају да између српског и руског народа нема велике разлике, јер и једни и други имају иста схватања и сличну културу.

Стефан Миловановић. Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ruСтефан Миловановић. Илустрација: Валерија Сумина/ http://m.progoroduhta.ru

О храни

Сва тројица много воле руску кухињу. Страхиња одушевљено описује како у универзитетској мензи увек узме боршч са павлаком и ваљушке. Стефан је већ две године „заљубљен” у руске лење пите, а Небојша истражује разноврсност руских каша и увек решава једно исто питање: коју да узме за доручак. Тек им предстоји да пробају северне посластице, на пример слатко од морошке (Rubus chamaemorus) и пуњено пециво.

Оригиналну верзију чланка прочитајте овде. 

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!