„Ми знамо да грађани тешко живе, да има много проблема и много нерешених питања, али и поред свега је странка постигла веома добар резултат, тј. победила је. Јесте тешко, али су људи ипак гласали за ’Јединствену Русију’. О чему то говори? То говори да људи виде да се представници ’Јединствене Русије’, водеће политичке снаге, заиста труде у интересу народа. Можда им не полази увек све за руком, али раде искрено, и онолико ефикасно колико је то могуће”, рекао је Владимир Путин 18. септембра, честитајући штабу „Јединствене Русије” победу после објављивања прелиминарних резултата избора. Владајућа странка, која традиционално демонстрира лојалност председнику и влади (на челу странке је премијер Дмитриј Медведев), заиста може бити задовољна.
„Јединствена Русија” је добила 54,7% гласова по партијским списковима, и сада ће заједно са својим представницима који су победили у једномандатним окрузима имати укупно 343 мандата у парламенту (што је за 105 мандата више него у претходном, шестом сазиву Државне думе 2011. године, када је „Јединствена Русија” освојила 238 мандата). У новом, седмом сазиву Думе владајућа странка има већину довољну за промену Устава, што значи да може доносити законе и уносити измене у Устав чак и ако је у томе не подрже преостале три партије које су ушле у парламент.
Власти су благовремено предузеле све како се не би поновила 2011. година, када је улична компонента прозападно оријентисаних снага руског друштва организовала митинге на којима је оптуживала власт за фалсификовање парламентарних избора. Нова председница Централне изборне комисије Ела Памфилова ступила је на дужност у марту 2016. године и одмах најавила да је њена дужност организовање транспарентних избора чији резултат нико неће довести у сумњу.
Јапански политичар: Становници Крима поседују самурајски дух
ЦИК констатује да је на изборима 18. септембра било појединачних неправилности. На појединим изборним местима су резултати анулирани после оптужби да су организатори манипулисали гласачким листићима. У Ростовској области је тим поводом чак покренут и кривични поступак против секретара локалне изборне комисије. По речима Еле Памфилове, биће размотрена свака жалба.
Експерти износе различите ставове о томе да ли је и у којој мери ЦИК успео да организује транспарентне изборе. „Неправилности је било, али се њихове размере не могу упоредити са 2011. годином. Ово су појединачни случајеви, а не масовна појава, тако да сваки тај случај треба посебно анализирати”, рекао је за „Руску реч” Дмитриј Орлов, генерални директор Агенције за политичке и економске комуникације.
Има и другачијих мишљења. На пример, бивши совјетски дисидент, директор и сувласник невладине организације „Фонд за ефикасну политику” Глеб Павловски, сматра да је „административних манипулација било у свим фазама [избора]”. Бивши дисидент тврди да је „Јединствена Русија” добила мањи број гласова и да је излазност била мања него што је званично представљено (на изборе је изашло 47,8% пунолетних грађана).
Ниједна од десет непарламентарних партија није ушла у нову Думу, нити је достигла цензус од 3%, колико је довољно да странка обезбеди финансирање из државног буџета. Између осталих, поражене су прозападне партије „Јабука” („Яблоко”) и „Парнас”, које јавно пропагирају да Крим није и не треба да буде територија Русије.
Директор фонда „Петербуршка политика” Михаил Виноградов сматра да се узрок пораза двеју поменутих странака крије у њиховој неспособности да изађу из оквира свог уобичајеног бирачког тела. „Партије попут ’Јабуке’ бориле су се за своје бираче, а њихови бирачи су прозападно настројени становници великих градова. Оне нису ни покушале да освоје гласове нових бирача, који су аполитични или подржавају власт”, рекао је Виноградов за „Руску реч”. По његовом мишљењу, то је био узрок пораза прозападне опозиције и фактор који ју је онемогућио да привуче нове гласове.
Александар Пожалов, заменик директора фонда ИСЭПИ, истиче да је „Јабука” у својој предизборној кампањи имала још једну слабу тачку. Наиме, сувише значаја се придавало личности лидера странке Григорија Јављинског. Он је основао „Јабуку” далеке 1993. године, и по Пожаловљевом мишљењу оставља утисак човека који живи у прошлости и није у стању да анимира и мобилизује нове бираче.
Поред „Јединствене Русије” у Думу су ушле три партије које су у њој биле и у претходном сазиву. То су Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ, 42 мандата), Либерално-демократска партија Русије (ЛДПР, 39 мандата) и „Праведна Русија” (23 мандата). По једно место у Думи су добили једномандатни кандидати странака „Отаџбина” („Родина”) и „Грађанска платформа”, и независни кандидат Владислав Резник (бивши члан „Јединствене Русије”).
Парламентарна опозиција фактички нема могућности да се супротстави „Јединственој Русији”, јер ова има већину довољну за самостално доношење свих одлука. „Многе иницијативе [у парламенту] ће се покретати без подршке опозиционих странака”, сматра Дмитриј Орлов. Са друге стране, он истиче да ће КПРФ и ЛДПР по многим питањима наступати оштрије него раније, како би на тај начин нагласиле припадност опозицији и разлику од владајуће странке.
Сва три ривала „Јединствене Русије” су постигла лошији резултат него 2011. године, а најгоре је у том смислу прошла „Праведна Русија”, која је у шестом сазиву Думе имала 64 мандата, а у седмом добија само 23. Дмитриј Орлов каже да је „Праведна Русија” већ истрошила потенцијал који је имала 2011. године, када је представљала изразиту опозицију у парламенту и прикупила све „протестне” гласове. „Сада тог протеста више нема, тако да ’Праведна Русија’ ове године није била много убедљива”, рекао је Орлов за „Руску реч”.
Један број политиколога сматра да ће Кремљ у потпуности моћи да контролише нови парламент, у коме доминира „Јединствена Русија”, и да управља њиме. Глеб Павловски, сувласник поменуте НВО, сматра да ће освајање већине довољне за промену Устава „још више одрешити руке властима”.
„И даље је присутан тренд усмерен на ликвидацију свих могућих ограничења власти унутар земље”, жали се Павловски „Руској речи”. Он има негативан став према вољи народа израженој на изборима, сматрајући да у парламенту скоро и да нема алтернативног гледишта, те да самим тим неминовно пада ниво компетенције овог законодавног тела. „Кремљ данас не зна ништа о својој земљи, јер у Думи није заступљена земља, него кремаљски апарат власти”, мисли Павловски.
Путин: Сада је теже управљати Русијом него у време Ивана Грозног
Са друге стране, експерти тврде да ће у седмој Думи конкуренција ипак бити присутна, с тим што ће се уместо фракција надметати ситуациони блокови посланика везаних за одређене регионе. Александар Пожалов подсећа на важну улогу посланика који су ушли у Думу преко једномандатних округа. По његовом мишљењу, многи од њих су ушли у Думу као представници „Јединствене Русије” (203 од укупно 343 посланика), али се они неће оријентисати толико на страначко руководство, колико на регионе у којима су изабрани.
„У једномандатним окрузима се у име ’Јединствене Русије’ кандидовало много људи који нису чланови странке. Они јесу кандидати ’Јединствене Русије’, али нису чланови странке”, подсећа Пожалов. Он сматра да ће нова Дума бити утицајнија у погледу заступљености интереса различитих територија и социјалних група, и то ће обезбедити политичку конкуренцију, нарочито приликом решавања питања буџета региона.
Са тим се слаже и већ више пута помињани Глеб Павловски. „Дума може постати у већој мери независна када се промени ситуација у економији и када региони постану сиромашнији”, убеђен је он.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
