Зашто се млади руски кадрови не запошљавају у својој струци?

У Русији је важно имати завршен факултет.

У Русији је важно имати завршен факултет.

Рамиљ Ситдиков/ РИА Новости
Према појединим проценама, око 40% факултетски образованих грађана Русије није запослено у својој струци. Често млади људи схвате шта желе у животу тек када заврше факултет.

„Једном је мајка мог пријатеља хтела да превезе кауч у други стан, и замолила је сина да телефонира власнику фирме за селидбе и пита јесу ли њихови носачи озбиљни, да можда не псују и како се понашају”, прича Андреј Васиљев. „Таман посла, младићу”, одговорио му је власник. „Сви наши носачи су факултетски образовани!”

Андреј је уверен да тај дијалог добро одражава ситуацију са високим образовањем у Русији. Оно се доживљава као општеприхваћени ритуал, а не као стварна потреба. Андреј по себи зна да је то заиста тако. Он је студирао на Московском универзитету електронике, али од првог дана студија није планирао да ради као инжењер. „Уписао сам да бих имао завршен факултет”, каже Андреј. Сада он ради у агенцији за одабир персонала и потпуно је задовољан својим радним местом.

Диплома не значи много

Поменута ситуација је типична за Русију. „У Русији је важно имати завршен факултет, али није толико важно који је то факултет и која је ваша струка”, каже Ростислав Капељушњиков, заменик директора Центра за проучавање тржишта рада Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”. „Људи сматрају да треба да стекну диплому, а где ће и шта ће радити – одлучиће накнадно, у зависности од других околности”.

Капељушњиков процењује да око 20% факултетски образованих грађана Русије не ради у својој струци, а 15-20% је запослено на радним местима за која уопште није потребна висока стручна спрема. Тако испада да је 35-40% високо образованих људи добило диплому „онако”, без икакве користи од ње када је у питању запослење.

Са том констатацијом експерт доводи у везу високу мобилност професионалних кадрова у Русији. Човек са дипломом архитекте мирне душе може да ради као драгуљар, филозоф може да ради као књиговођа, а хемичар као предузимач.

Лакомисленост у тражењу професије

Социолози су уверени да значај универзитетских диплома опада због тога што многи у последњем тренутку доносе одлуку шта ће да упишу. „Око једне трећине свршених средњошколаца чак ни у мају (а пријемни испити на факултетима су у јуну и јулу) немају јасну представу о томе шта желе да студирају”, каже за Russia Beyond Јекатерина Попова, предавач на Институту за социологију Руске академије наука.

Сви они који су студирали само да би имали завршен факултет, када дипломирају траже посао полазећи од варијанти које су им тренутно на располагању. „Већина људи који су студирали са мном у групи сада не ради у струци, и свима је заједничко то што су ишли линијом мањег отпора”, прича Асхат Нурманов, драгуљар са дипломом архитекте.

Асхат је завршио факултет у Чељабинску (1.498 км источно од Москве), разочарао се у посао који подразумева „досадно цртање” у пројктном бироу и одлучио да своју страст према 3D-дизајнирању претвори у професију. Сада он прави шаблоне за украсе који се штампају на 3D штампачима.

Совјетско искуство

Висока стручна спрема је имала далеко већи значај у совјетско доба. Тада су дипломирани стручњаци били обавезни да три године раде у својој струци, и нису имали право да бирају место на коме ће радити (на пример, Московљанин је могао бити распоређен на радно место у Сибиру), али зато нико од њих није могао добити отказ.

После распада СССР-а престао је да функционише и систем распоређивања радних места на државном нивоу, али се периодично говори о томе да тај систем треба поново успоставити. На пример, шеф Федералне агенције за питања омладине „Росмолодёжь” Сергеј Поспелов изјавио је 2014. године да је идеја распоређивања на радно место популарна међу студентима који су на буџету, те да треба размотрити увођење одговарајућег система на нивоу државе.

Са друге стране, Ростислав Капељушњиков сматра да је распоређивање сувишно и да је оптимална садашња ситуација, у којој дипломирани стручњаци сами одлучују о томе шта ће радити, јер чак и ако не раде у својој струци то није штетно по економију. „Ја не видим да се на руском тржишту рада дешава нешто ужасно и несвакидашње”, каже експерт. „Најважније је да људи на овај или онај начин нађу посао”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“