Родитељи и пријатељи су ми саветовали да не помаљам нос напољу на Дан десантних падобранских јединица. Говорили су ми да 2. августа пијани падобранци само траже жртву, тј. кандидата за болничко лечење. Ја, међутим, нисам могао да одолим и отишао сам у московски Парк „Горки” да проведем дан у друштву припадника десантних падобранских јединица.
Следи неколико савета за оне који, као и ја, воле да „чачкају мечку”.
EPA
1) Морате бити „упућени”
Најбољи начин да нађете заједнички језик са пијаним „џомбама” јесте да сами прођете кроз „школу” оружаних снага РФ. Живот у касарни и односи међу војницима остављају посебан печат у души – човек почиње друкчије да посматра ствари, оштрије и грубље реагује на догађаје, а у говору му се појављују манири и изрази карактеристични за људе у војсци. Ако све то имате, онда сте за њих „наш човек”.
Такође, потребно је јасно и брзо одговорити на читав низ питања: где си служио, у којој јединици, из ког оружја си пуцао, итд.
Али најважније питање које падобранци воле да постављају јесте: „Јеси ли био у рату?” Из тога произилази друга тачка нашег упутства: немојте се правити важни!
AFP/East News
2) Немојте се правити важни
Александар, који је одслужио војни рок непосредно пред почетак Првог чеченског рата (од 11. децембра 1994. до 31. августа 1996), каже да нико од његових млађих другова и познаника никада не прича о ономе што је преживео у рату.
„Нико се никада неће хвалисати и причати како је побио на десетине људи. Пре неколико година сам кроз разговор са другом кога познајем још из школске клупе сазнао да је он имао мање среће него ја – њега је рат ипак закачио. Он ми је са болом у гласу причао шта је преживео”, каже бивши припадник десантних падобранских трупа.
Друг му је, наиме, био заробљен и мучен. Тукли су га и нису му дали да једе и спава.
„То је бол који он покушава да заборави. ’Хвалисавце’ ми одмах прочитамо као буквар. Не дај Боже да неко покуша да нам прича измишљене приче о својим доживљајима у рату”, каже Александар.
АР
3) Купајте се у фонтанама. У оделу.
После краћег „другарског” разговора предложено ми је да бирам: или да пијемо вотку или да се заједно са осталим падобранцима купамо у фонтани, онако у оделу.
Одмах пристадох да се „поквасим” заједно са припадницима десантних јединица. Када уђосмо у воду, пустих свог саговорника да први доплива до центра фонтане, и сви ме одмах прихватише у друштво. То сам схватио када Александар сијајући од среће одлучи да на мени испроба захват који је увежбао још у младости, подиже ме увис и баци на леђа.
После краћег рвања у фонтани изађосмо на „копно”, мокри и задовољни. Александар чак позва сина и рече му да ми направи сендвич и донесе конзерву коле, као да је хтео рећи: „заслужио је”.
ЕРА
4) Припремите варијанте за повлачење
Уколико нисте служили војску, али ипак желите својим очима да видите како прослављају свој празник људи у плавим береткама, морате се припремити и унапред осмислити на коју страну ћете бежати уколико ситуација постане затегнута.
Градске власти су на Дан десантних падобранских јединица затвориле све киоске, продавнице и кафиће у градским парковима.
Па ипак, ја сам успео да пронађем решење. Треба контактирати са администрацијом парка у који желите да одете, и питати их где се можете сакрити ако „загусти”. Тамо су ми дали број телефона једног „затвореног” кафе-бара у парку „Горки”, који је био спреман да прихвати немарне туристе.
5) Тренирајте трчање
Ако вам не одговара ниједан од ових савета, а ипак одлучите да се мало шепурите пред падобранцима, онда вас могу спасти само брзе ноге.
Они најпаметнији и најлукавији сва ова питања решавају тако што 2. августа једноставно седе код куће. То је најбољи начин да се преживи Дан десантних падобранских јединица у Русији.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
