Прогони хришћана на Блиском истоку

На трагичну ситуацију у којој су се нашли хришћани Блиског истока скрећу пажњу различите организације за заштиту људских права, многи функционери и представници хришћанске заједнице. Према подацима руских дипломата, у свету је прогонима изложено од 150 до 200 милиона хришћана.

Егзодус хришћана

Најтеже је хришћанима Ирака, Либије и Сирије. Говорећи о ситуацији у којој се они налазе, предстојатељ Руске православне цркве патријарх Кирил изјавио је да су они изложени геноциду.

Пема подацима које износи организација Aid to te Church in Need, хришћани масовно напуштају земље Блиског истока и Северне Африке, које су колевка хришћанске вере, јер им екстремистичке групе угрожавају живот.

Поменута организација је израчунала да у Ираку, на пример, кроз пет година неће уопште бити хришћана ако се нешто не промени. У тој земљи се њихов број од почетка 2000-их до 2014. године смањио 10 пута. Сада их има свега 150.000.

У Сирији је пре почетка грађанског рата 2011. године живело око 2 милиона хришћана, али је половина у наредне две године напустила земљу. Медији саопштавају да су у Либији сурови прогони хришћана честа појава. Прогоне их исламисти који су дошли на власт после свргавања пуковника Гадафија.

Утицај „арапског пролећа”

Многи сматрају да је живот хришћана на Блиском истоку и у Северној Африци посебно постао тежак после догађаја везаних за такозвано „арапско пролеће” 2011. године, тј. после таласа револуција против „ауторитарних режима” који је захватио земље овог региона. Та „демократизација” је изазвала заоштравање међуконфесионалних сукоба.

У недавно објављеном извештају експертског центра Светског руског народног сабора, грађанске организације која ради под патронатом Руске православне цркве, говори се о „трагичним метаморфозама” антиауторитарних револуција у Либији и Египту, о свргавању ауторитарног режима у Ираку и грађанском рату у Сирији. Како се истиче у документу, сви ти догађаји су се одиграли уз помоћ мешања споља у покушају да се земљама овог региона наметну вредности западне политичке културе.

Аутори извештаја сматрају да је то имало трагичне последице по верске мањине, и конкретно по хришћане. „Трансплантација парламентарних модела управљања на традиционално тло [ових земаља]... из корена мења положај верских мањина”, сматрају експерти Светског руског народног сабора. „Њихови представници се у новим околностима не третирају као ’усвојена браћа’ која припадају истој породици, него као представници супарничке странке. Третирају се као непомирљива конкуренција коју треба потиснути из дотичног социјума, и потиснути је физички”. Екстремни исламизам и конкретно покрет „Исламска држава” постаје инструмент репресија против хришћана.

Напори Русије

Русија покушава да се некако заузме за хришћане Блиског истока – скретањем пажње на тај проблем на угледним међународним трибинама. О потреби заштите блискоисточних хришћана говориле су и руске дипломате на седници Савета УН за људска права крајем јуна. Делегати Руске Федерације су довели у везу прогоне хришћана у свету са положајем хришћана у европским земљама. Представник Русије је изјавио да су многе државе Европе „кренуле путем одбацивања својих корена, пре свега хришћанских вредности, на којима се темељи европска цивилизација”.

По мишљењу директора Института за националну стратегију Михаила Ремизова, оно што се дешава са хришћанима на Блиском истоку умногоме је последица промена у савременом западном друштву. То друштво се фрагментира под утицајем глобализма, претварајући се у конгломерат разједињених мањина. Појава екстремног исламизма у облику „Исламске државе”, који тежи стварању тоталног и тоталитарног калифата, у великој мери је реакција на тај процес.

Росијскаја газета. Сва права задржана.