Како ће се покушај војног пуча у Турској одразити на односе са Русијом?

У ноћи између 15. и 16. јула у Турској је извршен покушај војног пуча. Група побуњених официра заузела је хеликоптере и извршила неколико напада на зграде државне администрације у Анкари. У Истамбулу су пучисти блокирали мостове преко Босфора и продрли у зграде водећих турских медија, телевизије TRT и медијског центра Dogan Media Group, коме припадају ТВ канал CNN Turk и водећи опозициони лист Hurriyet. У војном пучу је погинуло преко 160 људи, а стотине су рањене.

Пуч је иницирала група официра из редова војне полиције и армије. То је саопштио вршилац дужности начелника Генералштаба Турске Умит Дундар. Ухапшено је преко 2.800 људи због сумње да су учествовали у војном пучу.

Реакција Москве

Међународна заједница је осудила покушај пуча у Турској, док се Москва уздржала од реакције.

Портпарол председника Путина Дмитриј Песков изразио је забринутост због догађаја у Турској. „Ми смо заинтересовани да оно што се сада догађа у Турској што пре буде окончано на легитиман начин, и да се земља врати на пут стабилности, предвидивости и правног поретка”, изјавио је Песков. Он је такође истакао да председник Путин није контактирао ни са једном страном која учествује у догађајима у Турској. У тренутку писања овог текста сам Путин није дао никакву изјаву.

Премијер Русије Дмитриј Медведев позвао је Анкару да што пре успостави уставни поредак, и уједно је додао: „Оно што се догодило показује да у друштву Турске, у њеној армији, постоје веома изражене и дубоке противречности, које су се преточиле у ове догађаје”.

Последице по руско-турске односе

Председник Турске Реџеп Ердоган извинио се крајем јуна за инцидент са обарањем руског бомбардера 24. новембра 2015. године, којим је проузрокована седмомесечна криза у билатералним односима.

После извињења је покренут процес нормализације односа. Први пут након инцидента са авионом Путин и Ердоган су се чули телефоном и договорили да се лично састану у најскорије време. Укинута су и туристичка ограничења.

„У целини гледано, ова ситуација не би требало да се негативно одрази на односе Русије и Турске”, сматра Иљшат Сајетов, експерт за Турску и директор Центра за проучавање савремене Турске. „Тамо је на власти лидер који је јавно изнео намеру да обнови те везе. Па ипак, општа нестабилност у Турској, тј. терористички напади, половични војни пучеви, поларизација друштва, итд, наравно, не иду у прилог односима двеју земаља. Сва власт је концентрисана у рукама турског председника и самим тим је већи ризик од доношења непромишљених одлука, тако да ће руске власти то имати у виду”.

Са њим се слаже Јуриј Мавашев, оријенталиста и турколог, експерт Кавкаског геополитичког клуба. „Руско-турска криза је трајала седам месеци, и то се неминовно одразило на ставове једног дела руског друштва. На пример, у првим часовима војног пуча многи руски експерти су били склони да позитивно оцене овај догађај. Изношене су претпоставке да пуч има дубоке корене и да одражава акутне проблеме турског друштва. Такве оцене показују да руско друштво засада још увек није потпуно уверено да руководство Турске заиста жели да подигне односе са Русијом на одговарајући ниво, с обзиром на претходне грешке”, истакао је експерт.

Оптимистичну оцену даје Керим Хас, експерт за евроазијску политику аналитичког центра „Међународна организација за стратешка истраживања” (USAK, Анкара).

По његовом мишљењу, догађаји ће подстаћи нормализацију односа са Москвом.

„Руководство Турске ће сада почети да спроводи независнију политику, усмерену на јачање безбедности у земљи. Негативан моменат ће бити смањен број руских туриста и одуговлачење са укидањем руских економских санкција”, сматра Хас.

Хасан Октај, турски аналитичар и руководилац Центра за стратешка истраживања Кавказа са седиштем у Анкари, истиче да се ови догађаји неће негативно одразити на односе са Москвом. „Пуч није успео, завереници су похапшени, победила је демократија”, закључио је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.