Путин и Ердоган: Три главне теме предстојећег сусрета

Председник Турске Реџеп Ердоган потврдио је да ће се у најскорије време састати са руским председником Владимиром Путином. По његовим речима, то се може догодити већ крајем јула, или у августу пре самита Г-20.

Биће то први њихов сусрет после седам месеци кризе у билатералним односима која је почела 24. новембра 2015. године, када је Турска оборила руски бомбардер Су-24. Експерти претпостављају да ће у сусрету председника Русије и Турске доминирати три теме.

1. Сиријска криза и безбедносна питања

„Најважнија тема је сарадња по питању Сирије и заједничка борба против тероризма”, каже Александар Сотниченко, експерт за међународне односе Санктпетербуршког државног универзитета. По његовом мишљењу, још је рано прогнозирати хоће ли стране успети да пронађу некакво решење. „Све зависи од програма сарадње који ће понудити Русија”, сматра Сотниченко.

Сиријска криза је главни разлог неслагања Москве и Анкаре. Турска је од самог почетка кризе у Сирији стала на страну опозиције, активно је учествовала у сусретима „Пријатеља Сирије”, и чак се испоставило да је пружала војну помоћ екстремистичким групама које се боре против Асада. Са друге стране, Русија је подржавала власт у Дамаску, а у јесен 2015. године је покренула војну кампању у Сирији са циљем да помогне сиријској армији.

Керим Хас, експерт за евроазијску политику аналитичког центра „Међународна организација за стратешка истраживања” (USAK, Анкара), истиче да је Анкара у последње време почела да преиспитује своју спољну политику у целини, и конкретно свој однос према сиријској кризи.

„Дијалог Москве и Анкаре о Сирији је сасвим могућ, и штавише, неопходан је. Криза у руско-турским односима је и почела од Сирије. Исто тако она може бити и превазиђена помоћу сарадње у решавању сиријске кризе”, истакао је експерт.

2. Укидање санкција и виза

У сусрету ће бити настављен разговор о детаљима везаним за укидање санкција Турској, што је председник Путин већ наложио Влади РФ, као и о питању укидања виза за грађане Турске уведених 1. јануара.

u0410u0422u041eu0420: u0422u0440u0430u0436u045au0430 u0430u0440u0430u043du0436u043cu0430u043du0430 u0437u0430 u0422u0443u0440u0441u043au0443 u0434u0435u0441u0435u0442u043eu0441u0442u0440u0443u043au043e u043fu0440u0435u043cu0430u0448u0443u0458u0435 u043fu043eu043du0443u0434u0443

„Никако не треба губити из вида да ће ти процеси бити непосредно везани за успех Анкаре у задовољавању преосталих захтева Москве, сматра Јуриј Мавашев, оријенталиста-турколог и експерт Кавкаског геополитичког клуба. „Реч је о кажњавању криваца, као и компензацији штете која је нанета Русији обарањем авиона. У том смислу Москва већ сада има повољнију позицију у предстојећем сусрету. Није случајно премијер РФ Дмитриј Медведев посебно скренуо пажњу турској страни да ће мере Владе РФ бити спровођене у фазама. То је сигнал Анкари и позив на даље неопходне кораке”.

3. Пројекат „Турски ток”

u041fu0443u0442u0438u043d: u0420u0443u0441u0438u0458u0430 u043du0438u0458u0435 u043eu0434u0443u0441u0442u0430u043bu0430 u043du0438 u043eu0434 u0408u0443u0436u043du043eu0433, u043du0438 u043eu0434 u0422u0443u0440u0441u043au043eu0433 u0442u043eu043au0430

„Турски ток” ће такође бити важна тема разговора. Подсећамо да је у децембру 2014. године председник Путин за време званичне посете Турској саопштио да Русија одустаје од пројекта „Јужни ток” у корист новог пројекта „Турски ток”. Било је предвиђено да се цевовод за руски гас спроведе по дну Црног мора преко територије Турске у правцу њене границе са Грчком. Руски „Газпром” и турска компанија Botas потписали су 1. децембра 2014. године Меморандум о разумевању по питању изградње гасовода „Турски ток”. Очекивало се да ће у најскорије време бити склопљен међувладин споразум, али је његово потписивање одлагано из разних разлога (проблем цене и количине гаса, питање попуста и унутрашња политичка криза у Турској). После инцидента са авионом тема „Турског тока” више није покретана, мада руска страна није званично одустала од пројекта.

„Обнављање пројекта ’Турски ток’ биће размотрено у оквиру других питања билатералне сарадње”, претпоставља Керим Хас. „Сасвим је могуће да ће у сусрету бити постигнут споразум о изградњи једне линије гасовода под условима који одговарају и једној и другој страни”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.