С времена на време се у медијима појављују вести о лешу који неколико часова лежи на улици, о поломљеним надгробним плочама, о ишчезавању покојника неколико дана након сахране, о дрским агентима „погребних услуга” који „излазе на терен” одмах после хитне помоћи и полиције...
То нимало не чуди, с обзиром да сфера погребних услуга у Русији још увек није регулисана како треба, да држава не издаје лиценце за рад, и да је закон из 1996. године „О сахрањивању и погребним услугама” потпуно застарео и не предвиђа одговорност функционера и администрације за прекршаје у сфери погребних услуга.
Туча на Хованском гробљу је случај који је одјекнуо у јавности и скренуо њену пажњу на погребне услуге. То се догодило 14. маја на највећем гробљу Европе (197,2 хектара), које се налази на југозападу Москве. Тамо је избила масовна туча са пуцњавом. Дошљаци са Северног Кавказа су се сукобили са мигрантима из Средње Азије. У тучи је учествовало око 200 људи. Погинула су три држављанина Таџикистана, а преко 30 људи је задобило теже или лакше повреде.
Истрага сматра да је организатор масовне туче Јуриј Чабујев, директор државне организације под чијом управом се налази 30 гробаља, а једно од њих је Хованско. Према прелиминарним подацима које износе истражни органи, он је довео дошљаке са Северног Кавказа са циљем да приморају мигранте из Средње Азије да му плаћају проценат за нелегални рад на гробљу. Мигранти су им пружили отпор.
„Туча на Хованском гробљу је уобичајена ствар. Таква борба за контролу територије је уобичајена појава у сфери погребних услуга”, прича за „Руску реч” Павел (име је промењено), бизнисмен који се бави овим послом. „Овде се велики део зараде добија ’на руке’. У суштини, погребне услуге уопште нису регулисане законом. Свако може да се бави овим послом, али треба знати да ту владају посебна правила игре”.
Павел не жели да прича детаље о важећим правилима игре, али зато радо прича о историјату погребних услуга у Русији: „Погребним услугама се код нас нико никада није бавио како треба, а после распада СССР-а током 1990-их су се у овој сфери појавиле ’рупе’. Дешавало се чак да, рецимо, умре нека бака, а нема ко да је сахрани. Схватате, немате коме да се обратите. Зато је и било тих несахрањених лешева. Стари систем је уништен, а нови није створен. У тој ситуацији су погребним услугама почели да се баве криминалци. Они, међутим, нису дуго остали у тој сфери, јер су у другој половини 1990-их њихово место заузели представници полицијских структура”.
Василиј (име је промењено) такође се бави погребним услугама. И он је пожелео да остане анониман. Он тврди да у овом послу заправо и нема никаквих правила игре. „Кад би постојала правила, не би било таквих масовних обрачуна као на Хованском гробљу. Тај бизнис као да се води у паралелној стварности. Свуда се ради ’на црно’”, каже Василиј. Према резултатима истраживања RNS, процењује се да тржиште погребних услуга у Русији вреди 300 милијарди рубаља (4,6 милијарди долара), од чега се 250 милијарди рубаља (3,8 милијарди долара) зарађује „на црно”.
Према различитим проценама, у сфери погребног бизниса ангажовано је око 40.000 људи. Они се баве непосредно организацијом сахране, продајом погребних предмета, итд.
Посебно место заузимају такозвани „погребни” агенти. То су људи који трагају за клијентима, тј. за недавно умрлим лицима. Међу „погребним” агентима често се могу срести преваранти, који могу да узму новац за организацију сахране, а затим да нестану без трага.
Агенти траже клијенте по добро уиграној шеми. Они имају групу својих људи међу радницима хитне помоћи, полиције и Министарства за ванредне ситуације. Чим се утврди да је наступила смрт, „инсајдер” информише о томе свога агента, и овај одмах жури на лице места како би склопио уговор о пружању погребних услуга са члановима породице упокојеног лица.
Држава је свесна да је потребно регулисати сферу погребних услуга. Још пре догађаја на Хованском гробљу, у априлу 2016. године, Министарство за грађевину и стамбено-комуналне услуге, које је од 2014. надлежно за овај сектор, упутило је влади на разматрање нацрт закона о регулисању тржишта погребних услуга.
Заменик министра грађевине и стамбено-комуналних услуга Андреј Чибис је изјавио: „Ми сматрамо да у тој сфери, која је осетљива за сваку породицу, држава мора да подигне регулативу на нови ниво. И та регулатива мора бити много строжа”.
Уколико влада подржи закон, министарство ће почети да припрема одлуку којом ће бити дефинисани захтеви за добијање лиценце за рад у овој сфери. Подсећамо да од 2004. године, према руским законима, за обављање погребних услуга није потребна лиценца.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
