Путин изненада наредио проверу арсенала

Сочи, 12. мај 2016.

Сочи, 12. мај 2016.

Михаил Мецел/TАСС
У Русији је први пут почела провера складишта оружја и база са војном техником. Циљ је да се оцени борбена готовост многих органа војне команде, као и дејство војних јединица у ванредним ситуацијама, укључујући и техногене катастрофе.

Председник Путин је 14. јуна наредио да се изврши изненадна провера борбене готовости оружаних снага. Провера ће трајати до 22. јуна, о чему су обавештени војни аташеи других држава.

Како је изјавио министар одбране Сергеј Шојгу, поред уобичајене провере обучености војника посебна пажња ће бити посвећена спремности за мобилизацију и стању резервног састава, као и стању резерви наоружања и војне технике. Шојгу је посебно истакао захтев да се осигура безбедност и очуваност наоружања и муниције.

„Треба проверити многа складишта оружја и базе војне технике, као и поједине органе војне команде”, саопштио је министар на саветовању одржаном путем телефонске конференције.

Први пут се проверава арсенал

Праксу изненадних провера Шојгу је увео у лето 2013. године. Од тада је годишње било по неколико изненадних војних вежби, али су све оне биле усмерене на увежбавање задатака везаних за брзо пребацивање трупа на велика растојања, као и за решавање непосредних борбених задатака. Сада ће први пут бити обављена свеобухватна провера арсенала руске армије.

Како је објаснио Алексеј Леонков, доктор војних наука и експерт листа „Арсенал Отечества”, из доба СССР-а је остао велики број складишта из којих би се војска снабдевала у случају рата, а многа од тих складишта су раније била у Источној Европи. „Логика размештања складишта је била следећа: у Источном војном блоку то су биле територије ешелона који је требало да први дочека непријатеља. Зато су главна складишта за наоружавање армије била у Молдавији, Украјини, Белорусији и балтичким земљама. Следећа су складишта била на подручју Урала, Алтаја и Иркутске области, до којих нису могле долетети ракете са нуклеарним бојевим главама, и било је складишта наоружања дуж границе са Кином. На руском Далеком истоку такође има складишта. На пример, на подручју градова Чита и Иркутск постоји огромна база са великом количином војне технике, у коју спадају и камиони, техника са гусеницама и мобилна артиљеријска оруђа. Од тог складишта се може формирати читава армија. Складишта су била таква да се у сваком правцу напада могу формирати бар две армије”, објаснио је Леонков.

„Кад негде нешто експлодира”

По његовим речима, у СССР-у је арсенал редовно провераван, али Совјетског Савеза нема већ 25 година, што значи да су током протеклих година провере вршене само кад негде нешто експлодира”.

„Овако свеобухватне провере су превентива коју треба практиковати бар два пута годишње, када се техника припрема за складиштење (почетком зиме и лета)”, додао је експерт.

Само у периоду од 2011. до 2015. године у руским војним складиштима је било двадесетак експлозија и пожара. На пример, 2012. године је у Оренбуршкој области на складишту три пута експлодирала муниција (укупно 4.000 тона муниције). У тим експлозијама је уништено 20 средстава војне технике. Другом приликом се на истом месту запалило артиљеријско складиште. Страдало је осам насеља у радијусу од преко 3 км.

„Колико се сећам, пре Шојгуа се нико није озбиљно тиме бавио. Реаговало се тек кад дође до експлозије”, каже Леонков.

Илустрација: РИА Новости Илустрација: РИА Новости

Сложена техника се производи у малим количинама

Посебно је важно оценити стање арсенала у вези са тим што данас војна индустрија не производи сложену технику у великим количинама. На пример, једна фабрика прави највише 30 борбених авиона годишње: „Ако се нешто догоди, фабрика неће моћи да покрије све потребе. Због тога постоје складишта која би у случају напада у прво време, када су губици посебно велики, могла да покрију потребе армије, док се економија не пребаци на војни колосек”, нагласио је експерт.

С обзиром на то, ова провера арсенала је благовремена, поготово провера у условима ванредне ситуације, утолико пре што се већ 9 месеци муниција активно троши у операцији против терориста у Сирији.

До 1. децембра ће бити изведено преко две хиљаде различитих маневара, с тим што је планирано да се 50% војних вежби изведе у ноћним условима.

Оригинал текста прочитајте овде.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“