„Били смо у Румунији, у Бугарској, видели да уместо затворених фабрика и уништене пољопривреде они сада имају противракетни штит, и једно дечије игралиште изграђено средствима НАТО-а“, каже аутор филма. И српски и црногорски политичари, интервјуисани у овој репортажи, знају да Бугари и Румуни нису добили практично ништа у замену за чињеницу да су се нашли на нишану руских ракета, која их усмерава на ту страну у циљу самоодбране.
Директор руског Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски, један од потписника Ловћенске декларације и специјални представник Сверуске партије „Јединствена Русија“ за југоисточну Европу, иначе веома добро упућен у ситуацију у региону, поводом дејстава НАТО-а на Балкану истиче следеће кључне моменте:
„Прво, протокол о придруживању Црне Горе Северноатлантском пакту многи Црногорци доживљавају као фактички покушај анексије њихове суверене државе.
Друго, очигледно је такође да је Србија следећа на реду, јер ће НАТО после Црне Горе покушати и њу насилно да припоји. Алијанса планира да на територијама бивше Југославије створи још један полигон за размештање војне инфраструктуре, укључујући и могуће елементе ПРО, усмерене непосредно против Русије. Као што видимо, Алијансу не занима мишљење самих Срба и Црногораца, да и не говоримо о томе колико су са моралног гледишта неприхватљиви такви потези НАТО-а после агресије коју је извршио на Југославију.
И треће, НАТО својим потезима практично провоцира радикализацију ситуације и заоштравање грађанског конфликта у Црној Гори. Ова земља је 17. и 24. октобра 2015. године већ била на ивици грађанског рата. На улицама Подгорице је дошло до насиља трећег дана после посете Црној Гори генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга.
Ми добро знамо какве су трагичне догађаје у Кијеву и целој Украјини изазвали потези представника америчке и европске политичке елите, усмерени на убрзано увлачење Украјине у асоцијацију са Европском унијом и на зближавање са НАТО-ом. Сада руководство НАТО-а свесно изазива „украјинизацију” Црне Горе, Србије и других балканских земаља, иако добро зна колика је опасност од новог грађанског рата у том историјски нестабилном региону.
За Русију су неприхватљиви потези које Алијанса повлачи са позиције силе, укључујући и кораке усмерене на ширење тог војног блока. Црној Гори, која је сада талац амбиција НАТО-а, потребна је даља консолидација друштвенополитичких снага и одговоран дијалог са онима који су због одређених околности принуђени да спроводе одлуке које су туђе народу ове земље. Ми смо доследни противници концепције „ненасилних смена режима” и осталих „наранџастих” технологија, и добро знамо чему све то води. Са руске стране ће политичка, друштвена и медијска подршка бити концентрисана управо на формирање националног консензуса по кључним питањима у Црној Гори, Србији и другим балканским земљама.
У том случају ће глас Срба и Црногораца бити далеко продорнији како у Москви, тако и у Бриселу и другим европским престоницама. Идеја о стварању савеза суверених неутралних држава у Југоисточној Европи може бити добра алтернатива и противтежа плановима САД усмереним на ширење НАТО-а на Балкану. Само такав приступ може обезбедити Србима и Црногорцима слободан избор сопствене будућности уместо решења која им се намећу споља”.
Изјаве за документарни филм „Европска клопка“ дали су познати политичари у Црној Гори, представници опозиције и владајуће партије. Ексклузивно објављујемо у целости изјаве које су дали за репортажу руског новинара Александра Рогаткина.
Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије Црне Горе
У овом тренутку сматрамо да једино прелазна влада која би гарантовала фер и демократске изборе и на чијем челу не би био Мило Ђукановић може довести до разрешења друштвене и политичке кризе и створити демократски амбијент након којег би могао да се одржи фер и слободан референдум о учлањењу Црне Горе у НАТО.
Сматрамо да Црна Гора ослобођена актуелног режима развијајући најбоље могуће односе са Русијом али истовремено и задржавајући европски курс може да буде гарант напретка њених грађана али и гарант мира и стабилности на Балкану. Зато је неопходно да се на изборима у октобру месецу обезбеде фер и демократски услови како грађани Црне Горе не би били покрадени као што то је био случај на претходним изборима.
Ја сам као један од родоначелника идеје о Балканском савезу држава заснованом на војној неутралности неколико месеци већ промовисао ту идеју како у Црној Гори, тако и у региону, и у Русији. И морам да искажем задовољство за то што је пре неколико дана потпредседник државотворне странке у Србији, Српске напредне странке, годсподин Небојша Стефановић потписао меморандум о сарадњи и споразумевању са Јединственом Русијом, у којем се подржава идеја о савезу војно неутралних држава на Балкану.
Ми смо имали тематску прес-конференцију као представници некадашњег блока за заједничку државу на којој смо најавили да ћемо у наредним данима и недељама низом активности обележити десетогодишњицу покраденог референдума. Дакле, ми имамо конкретне доказе да је референдум о црногорској независности 21. маја брутално покраден. И због тога што режим покушава да обележи своју крађу на референдуму 2006. године, у овој години ми смо дужни због грађана, који су гласали за заједничку државу, да обележимо покрадени референдум, да пошаљемо јасну поруку да нисмо заборавили, да ми верујемо у ту идеју јер је то била супериорна идеја.
Ради се о већ познатим репресивним злоупотребама Ђукановићевог режима. Дакле ми имамо конкретан доказ, такозвану „Белу књигу“ од неколико хиљада страница на којим се налази неколико хиљада злоупотреба на бирачком месту и изван бирачког места и манипулација са бирачким списком. Подсетићу, неколико хиљада грађана је без права гласа учествовало на црногорском референдуму гласајући опцију такозване црногорске независности. Ако је црногорску независност донело четири до пет хиљада гласова разлике, јасно вам је уз ове доказе које смо приложили и које имамо да је тај референдум брутално покраден. И, што је најважније, црногорски режим веома добро зна и ни једном се ових десет година нису усудили да покрену полемику на ту тему јер знају да су покрали и референдум и све изборе до данашњег дана.
Било је преко петсто летова организованих од стране режима на којима су се доводили Албанци и Муслимани који су гласали за независну Црну Гору и истог дана се враћали назад у Беч, Луксембург, Детроит, Вашингтон и никад више нису дошли у Црну Гору после тог дана када су гласали за независну Црну Гору. А само је пет хиљада гласова решило референдум.
Андрија Мандић, председник црногорске партије Нова српска демократија
Ми смо оснивачи великог политичког савеза Демократски фронт, који је најјача опозициона структура у Црној Гори. После демократске партије социјалиста премијера Ђукановића ми смо најбројнији посланички клуб.
Црном Гором се управља данас из неколико амбасада које су амбасаде НАТО-држава. Те амбасаде управљају са владом Мила Ђукановића јер имају стратегијски интерес да уклопе и једини део северног Медитерана који још није уклопљен у НАТО-савез, а то је око 200 километара обале данашње Црне Горе.
Они имају огромни број доказа о криминалним радњама црногорских власти на челу са Милом Ђукановићем и због тога их уцењују и присиљавају да Црна Гора повучи један погрешни потез и укључи се у НАТО савез. Црна Гора нема никаквог интереса да се прикључује НАТО савезу. Ми смо жртва НАТО савеза, ми смо бомбардовани 1999. године, подједнако као Косово и Србија. Ми смо били Савезна Република Југославија и наш је интерес да будемо што даље од НАТО савеза.
Црна Гора нема готово никакву војску, самим тиме не може помоћи НАТО савезу и што би ишла да ратује на неким другим ратиштима? Али Црна Гора има веома интересантну територију и, према ономе што чујемо од високих официра војске Црне Горе и од политичара из власти, НАТО савез планира да и овде отвори једну базу сличну Бондстилу, коју има на Косову.
Срђан Милић, председник Социјалистичке народне партије Црне Горе
Ради се о отвореном питању. Влада Црне Горе покушава да га представи као завршену ствар, али већина грађана Црне Горе се противи пуноправном чланству у НАТО-у.
То су две ствари које су супротне. Црна Гора нема интереса, ни политичког ни економског да буде пуноправан члан НАТО-а. Црна Гора би била прва земља коју је НАТО бомбардовао и која би требало да постане његов пуноправни члан.
Прво, да додам да је Црна Гора најзападнија већински православна држава у Европи и ту можемо тражити интерес НАТО, зашто НАТО жели да се учланимо. Што се тиче СНП-а, наше партије, ми смо 26. децембра 2015. године започели иницијативу за прикупљање потписа против НАТО, односно за одржавање државног референдума. Ви знате да Црна Гора има 620 хиљада становника, да на референдуму могу да гласају само пунолетни грађани, а њих је 520 хиљада , а ми смо до сада прикупили више од сто хиљада потписа. Значи, скоро сваки пети пунолетни грађанин Црне Горе нам је потписао захтев за државни референдум. Одлуку мора да донесе скупштина Црне Горе. Ми смо поднели захтев да то буде истовремено са парламентарним изборима. Нажалост, осим Демократске народне партије и Нове српске демократије нико код нас није подржао ту иницијативу . Због тога, након ових парламентарних избора, ми ћемо поставити наш кључни услов: ко жели са СНП-ом да прави нову владу Црне Горе мора да се обавеже да ћемо организовати државни референдум о НАТО-у. Већ сада постоје изјаве највиших званичника Демократске партије социјалиста, владајуће партије, да су спремни да о том питању отворе са нама дијалог.
И још једна ствар, ми ћемо, што се нас тиче, следеће парламентарне изборе посматрати као изјашњавање грађана и о НАТО-у и нећемо дозволити да било која политичка партија уђе у парламент Црне Горе а да се пре тога јасно не декларише да ли је за или против НАТО.
Тарзан Милошевић, политички директор Демократске партије социјалиста Црне Горе
Демократска партија Црне Горе је у претходном периоду успела да у Црној Гори сачува мир. У времену када су били ратови на овом подручју Балкана у Црној Гори није вођен рат. Политика наше партије је да желимо да будемо чланица НАТО савеза. Не по сваку цену, него да испоштујемо вољу парламента и вољу грађана Црне Горе. С обзиром на наш геополитички положај, с обзиром на изузетно комплексно окружење, наша је процена била да би Црна Гора уласком у НАТО савез имала највеће безбедоносне и економске интересе да као чланица НАТО савеза на најлакши начин буде истовремено и саставни део Европске уније.
Црна Гора се граничи са Албанијом, Косовом, Србијом, са Босном и Херцеговином и са Хрватском. Црна Гора као мала држава би требала да има и велику војну опрему и велику војску, ако жели као таква да сачува своје границе и да сачува безбедност својих грађана.
Треба разумети Црну Гору. У државама које су у нашем окружењу – од Италије преко мора, Албаније, Косова, где постоји НАТО база – међународне снаге су већ присутне. Присутне су и у Босни. Хрватска је такође чланица НАТО савеза. Остајемо фактички ми једино са Србијом који нисмо чланице НАТО савеза. И у свом окружењу би имали само НАТО савез.
Самим учешћем у НАТО савезу Црна Гора истовремено испуњава одређене стандарде везано за владавину права, везано за економске стандарде које је такође неопходно испунити на путу према Европској унији. Али све ово не желимо да радимо на штету било којих суседа, а нарочито наших пријатеља Руса.
Ако гледамо тренутну ситуацију, Црна Гора није угрожена јер Црна Гора има пријатеље у региону, али с обзиром на историју овога подручја, на историју Балкана, где се сваких 40-50 година ратовало, ми не желимо да више никад будемо део приче и подручја на ком ће се ратовати и где ће људи губити своје животе.
Ја сам 2008. године поставио питање једном угледном професору из Бањалуке: Како он, неко ко је у Бањалуци доживео бомбардовање НАТО савеза , сад пропагира учлањење у НАТО БиХ? Он ми је рекао: Ја то радим да се то више никад не би десило никоме, ни мом детету.
НАТО сви доживљавају само као војни савез. Црна Гора мисли да је то и економски и политички савез и да је то једна степеница према Европској унији.
Од стране наших државника јасно је речено више пута да се не планирају НАТО базе.
Желео бих да поручим да ми верујемо да ће Русија као држава и Руси као наши историјски пријатељи схватити амбиције Црне Горе, да ћемо ми са Русијом наставити да сарађујемо на квалитетан начин као до сада и да учлањење у НАТО неће уопште пореметити наше односе са Русијом ни у једном погледу.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
