Актуелни премијер Србије Александар Вучић објавио је у недељу увече да је његова Српска напредна странка (СНС) освојила већину посланичких мандата на ванредним изборима одржаним истог дана. Ова победа обезбедила му је право да формира нову владу и још један мандат на месту председника Владе, пише „Газета.Ru“.
Док су се у Србији бројали гласови, руски медији су анализирали коме су српски премијер и победничка странка наклоњени. Проевропска реторика и извештаји о концесијама које је НАТО добио у Србији довели су до тога да је руска штампа оштро критиковала премијера Вучића, упркос напорима које овај политичар улаже да нагласи неутралност своје земље и значај који Београд придаје односима са Москвом.
Недавно донет Закон о потврђивању споразума између Србије и НАТО–а довео је до отвореног незадовољства дела руске штампе. „У случају регионалног сукоба или конфликта ширих размера, овај Споразум о логистичкој подршци [између Србије и НАТО-а] може да укине неутрални статус Србије“, објавио је магазин „Эксперт“.
„Взгљад“ о изборима у Србији: Победила политичка шизофренија
Када је реч о политичким странкама у Србији и спољној политици ове земље, први утисци нису увек поуздани. Премијер Вучић је био изложен извесним критикама у руским медијима због наводног флертовања са НАТО-ом и ЕУ, али су руски званичници ипак позитивно реаговали на победу СНС.
„У коалицији која је победила на изборима у Србији налазе се наша два стара партнера: Српска напредна странка и Српска народна партија. И једна и друга се одлучно противе чланству земље у НАТО-у и подржавају свестрано зближавање са Русијом“, изјавио је Константин Косачов, председник Комитета Савета Федерације РФ за међународна питања, а објавила агенција „РИА Новости“.
Косачов је констатовао да победничка коалиција гаји велику дозу „евроентузијазма“, али је нагласио и то да српски политичари имају специфичну визију Европе. „Политичке снаге које су дошле на власт [у Србији] залажу се за другачију и нову Европу, где нема места ни надменом осећају сопствене изузетности […] ни претендовању на непогрешивост, написао је Косачов на својој Фејсбук страници.
Поред СНС, која је забележила убедљиву победу, и неколико опозиционих партија успело је да пређе цензус од 5% потребан за улазак у Народну скупштину Републике Србије. Социјалистичка партија Србије (СПС), на чијем челу је Ивица Дачић, освојила је око 13%, а Српска радикална странка (СРС), коју предводи Војислав Шешељ, око 7% гласова.
Још једна коалиција коју чине Двери и ДСС на добром је путу да дође до неопходних 5% гласова и добије своје представнике у скупштини. „Ове политичке снаге [СРС и Двери] себе позиционирају као проруске и залажу се за прекид преговора о приступању Европској унији и за безрезервну оријентацију на Русију, објављено је у листу „Коммерсант“.
У марту ове године Међународни суд за ратне злочине на простору бивше Југославије ослободио је свих оптужби Војислава Шешеља, председника СРС. Ослобађајућа пресуда Шешељу је вероватно донела пораст подршке у јавности, што је његовој странци помогло да освоји већи број гласова у борби за улазак у српски парламент. „Шешељева популарност је порасла после његовог повратка из притвора, као и после ослобађања од оптужби пред Хашким трибуналом“, пише „Газета.Ru“.
Иако су напредњаци обезбедили сигурну већину у скупштини, врло је вероватно да ће десничарске партије које ће бити парламентарна опозиција вршити јак притисак на СНС, пише „Коммерсант“. Једна од области у којој ће тај притисак бити најизраженији је спољна политика.
Газета.ру: Србија гласала за ЕУ
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
