НАТО вади „из нафталина“ стару руску иницијативу

Reuters
НАТО намерава да преиспита Бечки документ ОЕБС-а на коме се заснивао систем безбедности између Русије и Европе после Хладног рата. Алијанса је фактички покренула иницијативу коју је још 2008. године предлагао Дмитриј Медведев, тадашњи председник Руске Федерације.

„Русија и НАТО се не враћају на ранији режим кооперације. Између двеју страна и даље постоје озбиљна неслагања која још увек нисмо превазишли“, нагласио је генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг 20. априла на конференцији за новинаре.

Савет НАТО – Русија је паралисан 2014. године, када је Крим променио свој статус. Кримски проблем је и даље најважнији у садашњем стању односа између Москве и Алијансе. Па ипак, постоје три теме по којима су преговори обновљени.

Прва је процес решавања конфликта на истоку Украјине. Стране су се једногласно изјасниле за реализацију споразума из Минска.

Друга тема је јачање координације дејстава са циљем да се избегну опасни инциденти. Последњи такав инцидент се догодио прошле недеље, када је руски бомбардер Су-24 извршио опасан маневар изнад америчког разарача „Donald Cook“ у Балтичком мору. Са друге стране, Русија је узнемирена због ширења војног присуства НАТО-а близу њених граница.

Трећи проблем је Авганистан. Алијанса у овој земљи још увек држи свој војни контингент, а Русија је забринута због све веће активности терористичких организација, укључујући и Талибане.

Сада је и руски предлог добар

Столтенберг је у два наврата нагласио да Северноатлантска алијанса намерава да преиспита Бечки документ на основу кога су Русија и НАТО сарађивали у сфери безбедности још од 1990-их. Генерални секретар није прецизирао о каквим изменама у документу може бити говора, али је очигледно да је Алијанса већ почела рад на документу који ће изменити структуру осигурања безбедности у Европи. Та идеја, бар у садашњој формулацији, представља копију предлога које је још 2008. године изнео тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев после руско-грузијског ратног конфликта у Јужној Осетији.

„Већ тада је Медведев говорио да руске власти третирају ширење НАТО-а на исток као угрожавање безбедности Русије“, рекао је за лист „Газета.Ru“ Дмитриј Поликанов, члан савета ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије). „Тадашњи председник РФ је предлагао да се те сумње отклоне помоћу новог споразума који би побољшао систем колективне безбедности у Европи и прецизирао магловите формулације“.

Нацрт тог споразума је 2009. године доспео на радни сто тадашњег генералног секретара НАТО-а Андерса Фог Расмусена, али дискусија на ту тему није прерасла у неке конкретне потезе.

И Роберт Пшел, вршилац дужности директора информативног бироа НАТО-а у Москви, слаже се да треба мењати систем европске безбедности. По његовом мишљењу, посебну забринутост у НАТО-у изазивају маневри које изводи Русија.

„Са гледишта слова Бечког документа свака земља има право да не саопштава о предстојећој војној вежби уколико се она спроводи непланирано. Русија у последње време користи ту могућност и стално изводи (према нашим информацијама) око 100 хиљада људи на непланиране маневре“, изјавио је Пшел за издање „Газета.Ru“.

Русија не хрли у загрљај НАТО-у

Зашто је НАТО игнорисао иницијативу Дмитрија Медведева када односи још увек нису били толико лоши? Пшел каже да је разлог у томе што је руски нацрт споразума био сувише амбициозан. „Било је питања хоће ли документ наметнути некаква ограничења за потезе Алијансе. Поред тога, главна дискусија се водила у оквиру ОЕБС-а. Руске предлоге је одбацила управо та организација, а не НАТО“.

Шеф руске делегације и стални представник РФ при НАТО-у Александар Грушко истакао је да одржана седница Савета НАТО – Русија сама по себи сведочи да је пројекат под називом „изолација Русије“ доживео фијаско. „Ми смо размотрили сва главна питања везана за стање безбедности у Европи“, рекао је руски дипломата за ТВ канал „Россия 1“. „То само по себи већ није лоше“.

Он је уједно додао да Русија и не гори од жеље да обнови односе са НАТО-ом. Према речима Александра Грушка, Москва „не осећа баш никакву нелагодност“ због тога што је Савет НАТО – Русија паралисан, јер у сфери безбедности са западним партнерима сарађује на билатералној основи.

Према званичној изјави Министарства спољних послова РФ, руска страна рачуна на то да „и НАТО може да испољи политичку вољу“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“