НАТО „звецка оружјем”, Русија одговара

1. Шта се догодило?

u0420u0443u0441u043au0438 u0433u0430u0441 u043au0430u043e u0441u0440u0435u0434u0441u0442u0432u043e u043fu0440u043eu0442u0438u0432 u0437u0431u043bu0438u0436u0430u0432u0430u045au0430 u0421u0440u0431u0438u0458u0435 u0438 u041du0410u0422u041e-u0430

НАТО је обелоданио план повећања свог присуства дуж западне границе Русије. У фебруару 2017. године Пентагон ће у земљама Источне Европе додатно разместити 4.500 америчких војника са 250 тенкова, борбених возила пешадије Bradley, самоходних хаубица и друге технике.

2. Зашто Москву брине јачање контингента НАТО-а у Европи?

Гомилање снага Северноатлантске алијансе је пре свега нарушавање устаљеног паритета у региону. Подразумева се да то угрожава безбедност Русије и да је она због тога забринута, будући да се ради о приближавању војне инфраструктуре њеним границама.

3. Да ли је то нови став Москве?

Не, Москва је у више наврата изражавала забринутост због покушаја НАТО-а да појача источно крило и најављивала је да ће бити принуђена да узврати. Конкретно, тај став је Русија изнела прошле године у октобру, после тестирања система ПРО (противракетне одбране) САД у Европи. „Зар нас то не угрожава? Наравно да нас угрожава! То мења саму филозофију међународне безбедности”, рекао је тада руски председник Владимир Путин.

4. Како је Москва досада узвраћала?

u0417u0430 u0422u0440u0435u045bu0438 u0441u0432u0435u0442u0441u043au0438 u0440u0430u0442 u0420u0443u0441u0438u0458u0430 u0441u043fu0440u0435u043cu043du0438u0458u0430 u043eu0434 u0417u0430u043fu0430u0434u0430

На постављање система ПРО у Европи Москва је 2014. одговорила пребацивањем ракетног система „Искандер-М” у Калињинградску област (руска полуенклава у ЕУ), а 2015. године је Русија коначно изашла из Споразума о конвенционалном наоружању у Европи. Тим споразумом је прописано да све потписнице имају једнаку количину конвенционалног наоружања, а потписало га је шеснаест чланица НАТО-а и шест земаља Источног блока. Истина, Русија је још 2007. године привремено обуставила своје учешће у поменутом споразуму, што значи да је престала са информисањем других потписница о премештању својих трупа, наоружања и технике.

Москва је 2010. године покренула програм модернизације армије до 2022. године и тај програм ће се испуњавати без обзира на кризу. Портфолио нарученог наоружања износи 20 билиона рубаља.

5. Како ће Русија сада поступити?

Русија ће предузети одговарајуће мере, „укључујући и оне које подразумевају примену војнотехничких средстава”. То је изјавио стални представник Русије у НАТО-у Александар Грушко, истакавши да се планови Алијансе за повећање контингента „ничим не могу оправдати”, с обзиром да укупан војни буџет НАТО-а већ износи око билион долара, „тј. 51% војних расхода целог света”.

u0410u043cu0435u0440u0438u043au0430 u0433u043eu043cu0438u043bu0430 u043eu0440u0443u0436u0458u0435 u043du0430 u0433u0440u0430u043du0438u0446u0430u043cu0430 u0420u0443u0441u0438u0458u0435

Како је за „Руску реч” објаснио Алексеј Арбатов, руководилац Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и међународне односе Руске академије наука и експерт Московског центра „Карнеги”, уколико пројекат америчког система ПРО буде реализован у Источној Европи на основу ракета SM-3, Русија ће 2018. године трајно поставити у Калињинградској области оперативно-тактички систем „Искандер-М”.

Поред тога, у јануару 2016. године министар одбране РФ Сергеј Шојгу већ је најавио формирање двеју нових дивизија (мирнодопска дивизија броји 13.000 војника – прим. ред.) и једне тенковске армије (јуришна група у којој ће бити око 500 тенкова и 300 борбених возила пешадије – прим. ред.).

6. Какве могу бити последице?

Како је истакао Арбатов, САД ће од 2020. године покренути сопствени програм тактичких и нуклеарних снага. Исте године престаје да важи споразум „СТАРТ 3” о ограничавању офанзивног наоружања. С обзиром да се сада не воде преговори о новом споразуму, може се очекивати нова неконтролисана трка у наоружавању, сматра експерт.

У тај процес се према својим могућностима укључују нови учесници – Индија и Пакистан. Кина такође увећава арсенал у свим правцима. Северна Кореја је направила преко десет нуклеарних бојевих глава и тестира ракете за њих које ће моћи да стигну до Москве и Вашингтона.

u0420u0443u0441u0438u0458u0430 u2013 u0434u0440u0443u0433u0430 u0432u043eu0458u043du0430 u0441u0438u043bu0430 u043du0430 u0441u0432u0435u0442u0443 u043fu043eu0441u043bu0435 u0421u0410u0414

Росијскаја газета. Сва права задржана.