AFP/East News
Према подацима организатора акције „Српски сабор Заветници” (уз подршку ДСС-а и „Двери”), у протестима 27. марта је учествовало између 10 и 20 хиљада људи. Поред Београђана на демонстрације су дошли и житељи десетак највећих градова Србије. Први део митинга је почео на Тргу републике, где се окупило хиљаду и по до две хиљаде људи. Они који су се обратили присутнима подсетили су како су 1999. године трупе НАТО-а „обогатиле” српску земљу осиромашеним уранијумом који и данас уништава здравље и живот становништва.
Говорници су осудили потезе руководства Србије везане за потписивање закона о ратификацији споразума између Владе Републике Србије и НАТО-а за подршку и набавку о сарадњи у области логистичке подршке, упућујући позив да се по том питању одржи општенародни референдум и наглашавајући да Србија никада није била и неће бити на истој страни са Северноатлантском алијансом, утолико пре што се по резултатима најновијих испитивања јавног мњења око 80% становника противи таквом споразуму. Покренуто је и акутно питање ћутања медија о протестима против НАТО-а, и као пример је наведен претходни масовни митинг одржан у Београду 20. фебруара. Српски медији су тај догађај игнорисали или су јавили да се окупило пар стотина људи, иако је, по речима организатора, тада на митингу било сто пута више учесника.
Окупљени народ је са Трга републике затим кренуо централним улицама Београда певајући српске и руске песме заједно са онима који су се накнадно придружили. Одјекивалe су „Видовдан” и „Вставай, страна огромная”. Тако су учесници демонстрација стигли до главног циља – зграде РТС-а, где су организатори протеста поново гласно подсетили на медијску блокаду под којом се налази цела Србија. Представници протестног скупа су затим ушли у зграду РТС-а и поразговарали са дежурним уредником. Увече истог дана на сајту РТС-а се појавио детаљан извештај о протесту.
Никита Бондарев, руководилац групе за балканске земље на Руском институту за стратешка истраживања (РИСИ):
Човек који се налази у Београду или Новом Саду, усред међусобне борбе микроскопских патриотских партија, не може ни да замисли у ком степену је унутрашњост Србије покривена медијском блокадом. У већим градовима још постоји кабловска телевизија и интернет, а у унутрашњости људи имају само два ТВ канала, у најбољем случају три. У унутрашњости људи још увек гласају за СПС, из простог разлога што су тако навикли. Народ не схвата сав смисао афере око „договора о логистичкој подршци”. Агитација „напредњака”, међутим, ипак допире до народа. На пример, у напредњачком предизборном споту је лепо речено да је у протекле две године направљено неколико стотина километара путева. Значи да се у земљи ипак нешто дешава, да економија није потпуно угашена. Никоме ни на крај памети не пада да се ти километри путева граде у правцу Приштине како би повезали ауто-пут Тирана – Приштина са старим ауто-путем Љубљана – Загреб – Београд. У вестима се народу не говори ни да је новосаграђена брана у околини Ваљева проузроковала потапање Ваљевске Грачанице. Због тога су демонстранти изабрали праву адресу да изразе своје незадовољство, јер је бескорисно протестовати пред зградом Владе, председничком резиденцијом, градском владом или америчком амбасадом. Од тога неће бити никакве користи. Међутим, продором на државне ТВ канале заиста се може нешто изменити. У томе има далеко више смисла него, рецимо, у спаљивању америчке амбасаде.
Српски сабор Заветници / facebook
Никола Танасић, политиколог и аналитичар „Нове српске политичке мисли”:
Нагласио бих неколико позитивних ствари везано за јучерашњи протест. Пре свега, њега је у целини организовала група младих људи који заиста представљају нова лица на српској политичкој сцени, која ни на који начин нису компромитована политичким „багажом”. Нисам стекао никакав утисак да организатори овог протеста имају било какве задње намере или политичку агенду. Њихов наступ је деловао поштено и искрено. Такође, у њиховој реторици приметан је отклон од чисто десничарског дискурса ка једној одмеренијој, државотворној реторици. Најзад, сама идеја да се протестом против НАТО-а обележи 75. годишњица Мартовског преврата, у коме је српски народ 1941. године устао против отуђених власти које су хтеле да га, против његове воље, угурају у нацистички Тројни пакт, представљала је значајан корак напред, будући да је 27. март датум који се у Србији поштује и међу „четницима”, и међу „партизанима” (а презиру га искључиво присталице Недићевог колаборационизма).
Са друге стране, организаторима није пошло за руком да остваре свој најважнији задатак, да Београђане и друге грађане Србије прену из летаргије, и да мотивишу огромну већину која је против НАТО-а да се прикључи протестима. Једноставно, они нису дорасли историјском тренутку, њихова и даље десничарска реторика и иконографија одбила је све анти-НАТО активисте који су симпатизери левичарских организација, и тако су пропустили прилику да ову значајну годишњицу пропрате једним заиста импресивним народним скупом. А то је управо оно што промотерима НАТО-а у Србији одговара – докле год њихови противници буду наступали у „четничкој” (десничарској) и „партизанској” (левичарској) колони, они ће увек моћи да их нахушкају једне на друге.
То је и одговор на питање шта треба да се ради даље. Неопходно је по сваку цену успоставити дијалог између различитих идеолошких група како би се заједничким снагама устало против ове тихе кампање насилног гурања Србије у НАТО. Србији нису потребне никакве хибридне и популистичке идеологије, али десничари и левичари који својој земљи желе добро морају оставити своје поделе по страни, како би у један глас, у духу истинске демократије, спречили тиху НАТО-колонизацију Србије. Када Србија буде слободна и суверена држава, све њихове међусобне размирице и политичка борба моћи ће да се наставе и да имају смисла – у једној полуколонији њихова међусобна борба не представља ништа више од борбе петлова на радост и забаву страних економских и политичких окупатора.
Српски сабор Заветници / facebook
Бошко Обрадовић, председник српске странке „Двери”:
Окупили смо се данас да подржимо општенародни протест против НАТО-а, а такође да захтевамо спровођење референдума против уласка Србије у НАТО, који би био одржан истог дана када и парламентарни избори у Србији – 24. априла.
Србија не треба да уђе у НАТО, јер нас је НАТО бомбардовао, убијао је нашу децу, уништавао нашу инфраструктуру и нашу имовину. Бомбардовање је оставило дугорочне негативне последице када је у питању здравље наших грађана.
Ако наставимо истим путем, са овом истом влашћу, последице по наше националне интересе ће бити крајње негативне. Нас ће на том „европском путу” присилити да уведемо санкције Русији и уђемо у НАТО.
Наша патриотска коалиција „Двери” и ДПС је против уласка Србије у НАТО, као и против уласка у ЕУ.
Наша сарадња је усмерена ка Русији и ми сматрамо да за Србију спасење представља тесна сарадња са РФ у економском, политичком и војном правцу.
Због тога, не Европској унији, не НАТО-у, да Русији, да српским националним и државним интересима.
Српски сабор Заветници / facebook
Сергеј Белоус, историчар и независни новинар:
Има смисла организовати овакве акције, али права корист ће бити само уколико опозиционе снаге буду јединствене. На пример, ако се уједине управо на тој антинатовској и евроскептичној платформи, с тим што то треба да подразумева координирани рад странака по сваком конкретном питању. Без тога, нажалост, нема баш много смисла организовати било какве демонстрације, осим можда да би демонстранти подсетили руску јавност да српски народ није запоставио своја топла осећања према Русији и уопште не тежи да уђе у НАТО, како се то понекад може учинити на основу политичких потеза званичног Београда. Па ипак, чак и ту постоје одређене „подводне стене”. Раскол међу проруским снагама крајње негативно утиче на медијску слику. Мање пада у очи неколико митинга који нису нарочито масовни него један, али заиста масован митинг. Ово утолико пре што политички противници и недобронамерни медији затим лако могу да манипулишу „сликом” једног од тих „слабих” митинга.
www.facebook.com/john.trust.your.eyes
www.facebook.com/john.trust.your.eyes
www.facebook.com/john.trust.your.eyesФото: Сергеј Белоус
За саму Србију је недељни протест био својеврстан покушај „буђења народа” и мобилизације ширих слојева становништва, покушај да се оно подстакне снажном акцијом, тј. да се на неки начин пробије медијска блокада (што је делимично и успело, али је питање колико ће то трајати). Са друге стране, међутим, озбиљну опасност представља и могућност да се „протестни потенцијал” упразно истроши пре времена, јер је одсуствује заједнички став унутар патриотског блока, самим тиме протести не би били ефикасни, а то би довело до револта и изазвало би разочарање међу учесницима антивладиних акција (укључујући и акције против НАТО-а).
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
