Кери у Москви: Америка почиње да схвата Русију?

Џон Кери је боравио у Москви два дана, 23. и 24. марта. Програм његове посете био је прилично напоран. Поред вишечасовних разговора са руским колегом Сергејем Лавровом и председником Владимиром Путином он се састао и са шефом немачке дипломатије, а такође са наследним принцем Абу Дабија.

Сама чињеница да су ти сусрети одржани управо у Москви противречи изјавама које су се раније чуле на Западу у вези са украјинским конфликтом о потреби да се Русија изолује. Начин на који су одржани Керијеви сусрети са Лавровом и Путином такође сведочи о томе да политика изолације одлази у прошлост.

„Нови акценти”

Како истичу медији, посета је била карактеристична по дружељубивој атмосфери која је већ помало заборављена. „Уместо некадашњих узајамних оптужби Џон Кери и Сергеј Лавров су почели да воде дијалог. О ’новим акцентима’ сведочила је и лежерна атмосфера које у руско-америчким сусретима одавно није било”, пише лист „Комерсант” о Керијевој посети. Ова посета, по мишљењу руског листа, дефинише политички курс у правцу ограниченог партнерства између РФ и САД.

Шта амерички председнички кандидати мисле о Русији?

Међутим, и поред лежерног стила опхођења, очигледно је да преговори нису били лаки. Керијев сусрет са Лавровом је трајао четири сата. Исто толико је трајао и његов разговор са Путином. Оба сусрета су се тицала углавном питања Сирије и Украјине. И по једном и по другом питању и Москва и Вашингтон имају довољно несугласица.

Међутим, како истичу руски експерти, сусрети у Москви показују да ставови САД и Русије по тим најакутнијим питањима више нису тако удаљени један од другог као раније. „У погледу Сирије можемо са стопостотном увереношћу рећи да се позиције Москве и Вашингтона зближавају”, сматра Јуриј Рогуљов, руководилац Центра за проучавање САД „Френклин Рузвелт” при Московском државном универзитету.

На конференцији за новинаре после сусрета у Кремљу Кери је рекао да је „пријатно изненађен” тиме што је примирје у Сирији уопште постало могуће и што траје већ скоро месец дана. По Рогуљовљевом мишљењу, то сведочи о заинтересованости обеју страна да и даље траже решење за Сирију.

Будућност Сирије и Асада

Како је изјавио Кери у Москви, процес политичког преношења власти, формирање привремене владе у Сирији и стварање новог устава треба да се заврши до августа ове године. По Керијевим речима, у вези са тим и Москва и Вашингтон покушавају да убеде председника Сирије Башара Асада да донесе „исправну одлуку” и укључи се у преговоре о формирању прелазне владе.

Експерти не сматрају нерешивим питање судбине Башара Асада, на чијем је одласку са власти донедавно категорично инсистирао Запад и кога подржава Москва. Они, додуше, помињу различите начине његовог решавања.

Неопходан, али недовољан корак

По мишљењу американисте Сергеја Ознобишчева, директора Института за стратешке процене, Асад је, наравно, важан Москви као елемент стабилности у Сирији. Међутим, ако сценарио формирања прелазне владе буде успешно реализован, сасвим је могуће да ће му РФ омогућити да „елегантно” оде са власти.

Са друге стране, по мишљењу Јурија Рогуљова, током последњих месеци, па и за време примирја, Асадове позиције у Сирији су знатно ојачале и због тога ће САД морати да узимају у обзир и мишљење сиријског председника. У тој варијанти се уопште не може рећи да је његов одлазак готова ствар.

Москва жели равноправност

У погледу кризе у Украјини Кери је изјавио да је председник Обама спреман да одустане од санкција уведених Русији уколико буде испоштован споразум из Минска, тј. „мапа пута” која води ка миру у Донбасу, а коју су пре годину дана усагласили лидери Русије, Немачке, Француске и Украјине.

Како наглашавају експерти, ту је важно што су Москва и Вашингтон у контексту спорадичних оружаних акција које не престају на истоку Украјине још једном потврдили да не постоји алтернатива за мински мировни процес.

У целини гледано, по мишљењу Сергеја Ознобишчева, најновија Керијева посета сведочи о обостраној жељи Москве и Вашингтона да регулишу своје односе. Москва жели да се ти односи подигну на нови ниво и да се темеље на истинској равноправности. Кремљ сматра да све донедавно то није било тако. На пример, Запад није марио за мишљење Русије када је подржао смену власти у Украјини. Како истиче експерт, „сада ми видимо спремност и Америке и Европе да нас најзад схвате”.

Русија – друга војна сила на свету после САД?

Росијскаја газета. Сва права задржана.