Марија Фјодорова: Господине председниче, хвала на прилици да разговарамо са Вама уочи Ваше посете Русији где ћете се, као што је очекивано, састати са руским председником Владимиром Путином и Патријархом Кирилом. За Вас то није прва посета нашој земљи. Са којим осећањима долазите у Москву, шта очекујете од ове посете и о којим темама ћете разговарати?
Томислав Николић: Непосредни повод је награда Фонда јединства православних земаља, а наравно да не могу да замислим да дођем у Москву а да не затражим сусрет са председником Путином, тим пре што смо се у оваквим ситуацијама више пута сретали и тиме надокнађивали немогућност да организујемо званичне посете чешће него што то протоколи налажу. Дакле, ја увек са радошћу идем у Москву и Москва је град у који сам одлазио много година. Никада пре бављења политиком, али откад се бавим политиком одлазио сам често у Москву, а одлазио сам и док сам био у опозицији. И сада, кад сам председник, са председником Путином има о чему да се разговара.
Ситуација у свету је изузетно сложена, позиција Србије је изузетно сложена, и наравно да не бисмо могли да останемо у оваквој позицији да није разумевања Руске Федерације за потезе које чинимо или за потезе које не чинимо. Као што покушавамо да правимо баланс и на другој страни, на Западу, убеђујући их да инсистирање на некаквом раскиду односа са РФ не долази у обзир, нити економско, нити политичко, нити било какво. Дакле, уз пораст економских односа Србије и Русије, недовољно висок пораст, могло би да се очекује много више, уз анализу комплетне ситуације која се нагомилала у Европи и која од Европе прави турбулентни простор, а не простор мира и напретка за све светске цивилизације.
М.Ф.: Ово неће бити Ваш први састанак са председником Путином. Како су се развијали Ваши не званични, већ лични односи?
Томислав Николић: Нескромно је да ја тумачим шта председник Путин осећа према мени. Могу да вам кажем шта ја осећам према њему. То је потпуно отворено пријатељство и пријатељство до мере да бих могао да му откријем и своје тајне, тајне за које би ми требао савет или разумевање. То је однос разумевања. Мислим да смо председник Путин и ја у свој лични однос унели однос српског и руског народа. Дакле, чини ми се да први пут у историји председник Русије и председник Србије разговарају као што би разговарали Рус и Србин који би се срели на улици, било где, у Србији , Русији или негде у свету. Обојица врло добро знамо историју својих народа, историју односа, а, наравно, Русија се увек појављивала као заштитник српског народа, и отуда је та љубав Срба према Русима. Није она заснована на економским односима, заснована искључиво на томе што је Русија стајала уз Србију кад год је то Србији било потребно и што је Србија страдала кад уз себе није имала Русију , кад Русија није била довољно снажна ни себе да брани, као на пример пре председника Владимира Путина. Вероватно би председник Путин нашао неке друге изразе за те наше односе. Он толико времена мора да посвећује државама које се индиректно тичу Русије. Погледајте колика је Русија, колико му времена треба за Русију, колико да одговори на све изазове у свету. Онда заиста не смемо да размишљамо о томе какав је наш однос. Али никада нисам осетио да постоји било какав однос осим пријатељства и са моје стране захвалност за неколико потеза којима је Владимир Путин директно помогао Србији и српском народу и који ће Србија умети да цени вековима, као што се цене поступци руских царева.
М.Ф.: Ви сте делимично већ одговорили на моје следеће питање: како оцењујете односе између Русије и Србије? Какво место заузима Русија на листи спољнополитичких приоритета Србије?
Томислав Николић: Знате, ту постоји двоструки однос. Србија је заузела став своје потпуне војне неутралности. Неутралност је усвојила једним закључком Скупштине, али постоја и жеља свих нас да ми имамо извесну политичку неутралност што је можда мало теже остварити него ту војну. Код војне неутралности је све потпуно јасно, не прикључујемо се ни једном ни другом савезу, радимо и са једнима и са другима. Са једнима мало више, са једнима мало мање. Са једнима више заједничких вежби, са једнима мање сарађују наше специјализоване јединице. Ту се прилично држи добар политички баланс. Јер незгодно је то што се ми заиста врло често обраћамо Русији за политичку подршку и помоћ, и у међународним институцијама у којима смо чланови, посебно у Савету базбедности УН где је улога Русије у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије, ја мислим, кључна. Са друге стране, Србија у окружењу у којем се данас налази има императив да постане чланица ЕУ, пошто је једноставно немогуће остати окружен чланицама Европске уније а да ми то нисмо. Са Европском унијом смо директно повезани. Од Русије нас одваја Европска унија, и то утиче. Могуће је да неко у Русији каже „добро, зашто ми њима толико помажемо кад они желе да буду у Европској унији“. А неко у Европској унији може да каже „а зашто ми са њима преговарамо кад су они наклоњени Русији, када је воле, неће да уведу никакве санкције“. Дакле, то је врло тешка политичка ситуација. Наши политички односи су изванредни, и морам да кажем да су изванредни и зато што Русија има разумевање за Србију. Иначе било би врло лако да кажу „па добро, ви желите да будете у Европској унији, према вама имамо став као и према другим чланицама Европске уније“. Не, Русија увек иде корак даље у подршци Србији него што би се то очекивало. И опет кад погледате историју, кад погледате шта грађани мисли, то се од Русије очекује. И мислим да кад год се чак можда и не дипломатски обратим директно председнику Путину за помоћ Србији, српском народу, српским интересима, ја увек рачунам на то да Русија хоће да учини тај корак више и да ја то с правом очекујем пошто су тако радили дедови, тако радимо и ми данас, тако да раде наша деца у будућности.
М.Ф.: По вашем мишљењу, које су области најперспективније за развој сарадње? Где смо добро напредовали и где још увек није искоришћен потенцијал?
Томислав Николић: Знате, кад сарађују огромна Русија и мала Србија потенцијал је свуда, на све стране. Србија је начинила грешку од 2000. године наовамо, изгубила велики део своје индустрије. Приватизација, која је морала да се изврши због тога што је Србија ушла у либерални капитализам, урађена је тако да скоро све буде опљачкано, затворено, руинирано, девастирано. Остало је знање, остала је технологија, остао је квалитет. И Русија, која је сада неисцрпно тржиште за Србију, може само с правом да каже „дајте робу“. И могућности су неисцрпне. Ми имамо руско тржиште под специјалним условима, под бесцаринским условима за можда више од 80% производа. Ми чак можемо да у сарадњи са страним фирмама производимо. И ако је производ 50% плус један српски, и ми то докажемо руским партнерима, ми то такође можемо да увозимо без царина.
Дакле, што се руског тржишта тиче ми га нисмо искористили. Нисмо ни у пољопривредној производњи. Зато што Србија није навикла да производи велику количину робе за Русију. Јер руски купац не долази за камион шљива у једно село, за други камион у друго село. Уопште нема економске логике да се тако понаша. Али врло добро се зна да ако Руси откупљују воће, те године ће воће имати добру цену. Ако се не појаве Руси, онда ће воће да пропадне. Ми друго тржиште немамо. Ми имамо европско тржиште, али немамо робу за то тржиште. Кад се појави партнер из Русије и пита колико производње имамо, ми ту робу треба да имамо без обзира на услове у којима наши пољопривредници и привредници раде. Значи, у наменској индустрији такође можемо много да сарађујемо. Наши ремонтни заводи могу ремонтовати много наоружања које Русија има и које после тога може да продаје. Мислим да је ситуација повољнија него пре неколико година, зато што је Србија искренија према Русији. Србија обећава оно што може. Оно што не може – неће обећати па макар нека лаж донела неки поен. Једноставно ми смо постали свесни тога колико вредимо, колико значимо. Можда то у међународним односима није нека велика вредност, али ако ви чувате своје образе, бринете да се не обрукате, онда вас цене и они који су много већи од вас, који могу да вас спрже за пет дана некаквим својим новим наоружањем. Али умеју да цене оне који се држе до своје слободе, до своје части.
И ја сам срећан да смо ми после неколико деценија, после петнаестак година, поново држава коју сви озбиљно доживљавају, коју више нико не може тек тако да занемарује, игнорише, прескаче. Ми смо на Балкану фактор коме се обраћа и исток и запад. Од нас зависи каква ће бити ситуација на Балкану. И кад други уђу у некакав сукоб са Србијом и кад Србија на то мирно и достојанствено реагује онда се смире сукоби.
Владимир Путин и Томислав Николић у Москви, 10. 03. 2016. (Служба за сарадњу са медијима председника Републике Србије)
М.Ф.: Колико ја знам статистика је показала да је прошле године дошло до знатног повећања броја руских туриста који долазе у Србију. Колико је Србија заинтересована за долазак руских туриста и да ли се ради нешто у циљу даљег повећања њиховог броја?
Томислав Николић: Србија има изванредне услове за специфичне врсте туризма. Србија више нема морску обалу, али има језера, има бање и има скијалишта. И руски туризам није базиран искључиво на одласку на море. Све се више базира на зимском туризму. И ја мислим да је дошло до великих контаката турооператера. Огроман број руских туриста ишао је у Турску, док је сада за многе Русе нечасно да иду у Турску на одмор и траже друге дестинације. Овде знају да ће наићи на пријатељство, гостопримство, братство, веома сличан начин живота, сличан ономе који се живи у Русији. И сад је само ствар тога хоће ли људи који раде у сфери туризма у Србији искористити ту прилику која се указала. Специфичан је бањски туризам. Они који једном дођу у бању и осете благодат тога, они долазе сваке године. Ми имамо Копаоник, лепотицу Стару Планину, потпуно уређена скијалишта, спремна чак кад нема снега. Кад су лоше године, као што је на пример ова, стазе су потпуно спремне.
Могућности су велике, недостатак је што то није море. Много људи је навикло да у свом годишнем одмору предвиди море и другачије не размишља. И ја сам се са руским туристима сретао скоро у свим државама где има мора. Хоћемо да понудимо оно што имамо. Ако буде довољно инвеститора, ми те капацитете можемо да проширимо. Ми имамо пуно неискоришћених бањских лечилишта и бањских вода за које немамо средстава. Заједничка улагања би ту донела опоравак за руске туристе, и профит за оне из Русије који буду улагали.
М.Ф.: Велику реакцију у Србији и у Русији изазвао је закон о сарадњи са НАТО-ом који је ратификовала Скупштина а Ви сте га потписали. Неки српски политичари чак говоре о „пузећем“ уласку у НАТО. Како се односите према идеји о одржавању референдума по питању сарадње са НАТО? И, уопште, какав је Ваш став о сарадњи Србије са Алијансом?
Томислав Николић: Одмах да рашчистимо, нама не треба референдум за различите врсте споразума, али за евентуални улазак у НАТО - требао би. Ја сам присталица тога да то буде референдумско питање. То питање не може да прође. Једноставно нема довољно грађана Србије који би пожелели да Србија буде у војном савезу. Не зато што смо имали са њима рат, него зато што Србија никада није била у војним савезима, изузев када почне рат и када Србија оде на праву страну у том рату. Дакле, никада у миру нисмо припадали ниједном војном савезу. И нисмо ни очекивали да би неко могао да нас нападне као што је нас напао НАТО, али тада смо били држава без заштите. Штитила нас је наша војска, наш народ. И нико није смео да пошаље копнене трупе у Југославију. Покушали су преко Косова и Метохије да се убаце. Када су доживели велики пораз, онда су прешли на другу тактику, којом су коначно дошли на Косово и Метохију под заставом УН.
Имамо доста споразума о сарадњи са НАТО. До сада имамо пет потписаних споразума. Овај је потписан пре три године, он је само ратификован ових дана у Скупштини због специјалног повода: ми имамо огромну количину муниције коју не смемо ни да померимо. Пре неколико година имали смо инцидент у Параћину са таквом врстом магацина. Страдао је град. То морамо да избегнемо. То можемо да спасимо једино америчком технологијом. А они су поставили услове. Све ће урадити, али да ти њихови људи буду заштићени, обезбеђени. А кад већ имамо споразум по коме војска НАТО може да прође преко територије Србије, шта значи да десетак или петнаестак људи који ће радити на уништавању или припреми тог оружја за уништавање има неку врсту дипломатског имунитета? То нама ништа не значи.
Ја бих само хтео да кажем јавности да је пропуштена шанса. Да је требало и Русима дати исти статус као НАТО-у кад смо са руском страном направили уговор о разминиравању. Србија би то сигурно дала. Видећемо за центар у Нишу који није војни. То је мирнодопски центар. Служи Србији да се одбрани од оног од чега се тешко брани – а то је од Бога, од разних елементарних непогода. Нуђен је у региону, помагао је у региону, али друге државе не желе да прихвате да постоји руски центар који ће им помоћи. Него закукају „помажи“ кад баш дође да пожара и до поплава. Онда је добар тај центар у Нишу. Али са њим не желе да се везују споразумима и уговорима. Дакле, у вези статуса тог центра у Нишу, ми смо имали један споразум који је требало да буде ратификован претпрошле године у октобру, али тада је испуштена прилика да се ратификује. Нажалост, сутра ће бити распуштена Скупштина (разговор је вођен 8. марта – „Руска реч“) и влада нема више капацитета да потписује, Скупштина нема капацитета да ратификује. Али председник владе Србије у разговору са премијером Медведевом и ја у разговору са председником Путином ћемо се договорити и решити то питање. Уверићемо и руске партнере да ми нисмо члан НАТО. А и овима из НАТО ћемо рећи: у чему је проблем? Ако ми са вама имамо споразум, зашто не бисмо имали и са ОДКБ или са Русијом? То је знак неутралности. Или ни са ким споразум, или са свима споразум.
М.Ф.: Што се тиче Европске уније, она сада пролази кроз тешка времена. Суочена је са проблемима на границама, са проблемима везаним за евро. Који је по Вама тренутно главни проблем држава-чланица ЕУ? Да ли генерално верујете да ће ЕУ наставити да функционише у облику у ком је знамо и због чега је створена?
Томислав Николић: Ја не могу да кажем шта ће бити са Европском унијом. То ваљда ЕУ зна. Али криза евра није толико погодила Европску унију као санкције према Русији. Ту је највећи проблем, посебно проблем малих држава-чланица ЕУ. Ако ви мени забрањујете да ја извозим своју робу, па ме упутите на европско тржиште, на конкуренцију са европским државама које су од мене развијеније, које су у стању да три-четире године јефтиније дају своје производе само да би мене нестало, онда ми нисмо равноправни у ЕУ. Онда је ЕУ неком мајка неком маћеха. Ја бих искрено волео да Европска унија изађе из ове кризе. Али то подразумева разговор са Русијом.
Владимир Путин и Томислав Николић у Москви, 10. 03. 2016. (Служба за сарадњу са медијима председника Републике Србије)
Ја знам да је и Русија у кризи због санкција које је увела ЕУ. Нисам од оних који су у Србији говорили „не могу нама санкције ништа, не може нам сва та економска криза ништа“. Ја знам колико то боли грађане. Кад људи имају мање плате, кад људи немају посла, кад своју робу не могу да продају, онда се осети криза. И кад почне национална валута да пада тачно знате да је држава у кризи.
То је сада преломни моменат. Ја мислим да ће се сада неколико држава чланица ЕУ успротивити аутоматском продужавању санкција према Русији, пошто су то санкције према њиховом народу. Не можете никада да уведете санкције онима са киме имате највећу економску размену. Где ћете да остварите ту нову економску размену? У којој држави, на ком континенту, у ком савезу? А то олакшање , одмрзавање односа Европе и Русије директно би помогло да се ситуација у свету смири. Зато што мислим да ни САД не би могле да имају била шта против тога да се у Европи живи мирно, да се Европа развија. А ако имају нешто против, нека нам кажу.
М.Ф.: Ви сте већ делимично одговорили на моје следеће питање. Након увођења руских контрасанкција земљама ЕУ, извоз српских пољопривредних и прехрамбених производа на наше тржиште се повећао. У којој је мери по вашем мишљењу Србија успела да искористи прилику да заузме место на нашем тржишту?
Томислав Николић: Мислим да није успела до краја. Зато што је Србија у прехрамбеној индустрији ишла у приватизацију. Нашу млечну индустрију су преузели странци. То треба детаљно образложити руским партнерима, доказати да је то наша производња, да је то наше млеко. Ту имамо још проблема и ми ћемо на томе радити са Русијом.
Руски партнери, огромни трговински ланци би могли да инвестирају директно у производњу меса, производњу воћа, прераду воћа. Зато што ми најмање можемо да зарадимо ако продајемо шљиву, јабуку. Може се више зарадити на соку, на различитим прирађевинама које се од воћа добијају. И ту видим највећу шансу у томе да се наши млади људи некако вежу за село. Они могу живети у граду, али и долазити на село које до којег има 5-10 километара. Није то Русија па да он путује 500 километара у други град.
М.Ф.: Шта је, по Вашем мишљењу, потребно да би дошло до консолидације снага светске заједнице у борби против међународног тероризма? И како оцењујете улогу Русије у Сирији?
Томислав Николић: Да сте ме то питали пре неколико дана не бих ни знао да ли ће икада доћи до помака, али овај споразум који је постигнут између министра Лаврова и Керија, је један велики симбол охрабрења. Наравно, уколико и једни и други могу довољно да буду упорни да спрече Турску да се понаша као газда, шта је она из сенке била скоро све време на Блиском истоку.
Дакле, да се Русија није умешала у Сирији, Сирија би данас доживела судбину оних држава пре ње које нису имале заштиту, које нису имале подршку. Да се није умешала Русија, Сирија би данас била земља такозване „Исламске државе“ коју би чак неко можда и признао у свету.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
