Зашто НАТО оптужује Москву за избегличку кризу?

Reuters
НАТО је оптужио Русију и власти Сирије за изазивање кризе са сиријским избеглицама ради дестабилизације Европе. По мишљењу експерата, Запад на тај начин жели да пребаци на Русију кривицу за миграциону кризу, која је једна од најакутнијих проблема савремене Европе.

Командант снага НАТО-а у Европи, амерички генерал Филип Бридлав, оптужио је Русију и сиријског председника Башара Асада за намерно коришћење кризе избеглица из Сирије. „Русија и Асадов режим намерно користе миграцију у покушају да разбију европске структуре и униште европске стандарде“, изјавио је генерал 1. марта у свом излагању пред комисијом сената за питања оружаних снага.

Командант НАТО-а за Европу такође је нагласио да међу избеглицама који долазе у Европу има и терориста, криминалаца и обучених легионара, што представља озбиљну опасност од терористичких напада.

Старе оптужбе

Оптужбе генерала Бридлава нису прве изјаве такве врсте. Експерти подсећају да су Русији упућене сличне оптужбе још пре почетка њене војне кампање у Сирији крајем септембра 2015. године.

Логика тих изјава се састојала у томе да Русија подршком коју пружа Асадовој власти доприноси продужетку сиријске кризе, и самим тим, све већем броју избеглица. У садашњој фази аналитичари доводе у везу праве разлоге критиковања дејстава Русије са успесима руске војне авијације и сиријске армије. Москва је успела да стабилизује позиције сиријских власти. Асадова војска је успешно напредовала до примирја које је недавно проглашено.

Са друге стране, експерти са којима се консултовала „Руска реч“, скрећу пажњу на то да су се избеглице у Европи појавиле још пре почетка руске операције. Како истиче Александар Циганок, шеф Центра за војно прогнозирање, излазак избеглица из земаља Блиског истока и Северне Африке почео је после другог рата у Ираку и појачао се после конфликата у Либији и Сирији, у којима су учествовале поједине западне земље.

Спирање кривице

Поред тога, из Сирије потиче само око трећине свих избеглица које су преплавиле Европу, истиче Михаил Александров из Центра за војнополитичка истраживања Московског државног института међународних односа (МГИМО). Ако се погледа структура избеглица може се видети да тамо преовлађују грађани Либије, Ирака, Авганистана, Јемена и Малија.

„Користи се пропаганда, води се информациони рат и чине се покушаји да се западно становништво обмане“, објашњава Александров контекст у коме су се појавиле Бридлавове изјаве.

Запад мора да објасни све већи број избеглица које пристижу, јер је то постао један од веома озбиљних политичких проблема. У вези са тим треба пронаћи виновника те кризе и пребацити своју кривицу на другога, слаже се са Александровом председник Института за стратешке процене Александар Коновалов.

Друга по броју миграната

Русија из објективних разлога не може бити заинтересована за стимулисање миграционе кризе у Европи.

Како наглашавају експерти, многобројне избеглице у Европској унији су потенцијалне избеглице у Русију. Осим тога, Русија је према подацима УН, већ сада друга земља на свету, после САД, по броју избеглица. То су подаци из септембра 2013. године. После тога је у Русију због почетка конфликта из Украјине дошло преко милион људи.

Управо то је разлог што сама Русија не може остати по страни када је у питању миграциона криза у Европи. Њену територију избеглице користе као привремену базу преко које доспевају у државе Европске уније. Преко северних подручја Руске Федерације избеглице покушавају да продру у Финску и Норвешку. Раније су медији саопштавали о спремности власти Финске да затворе границу са Руском Федерацијом када је реч о преласку избеглица, што говори о великим проблемима у том погледу.

Стабилност у Европи и Сирији

Експерти су такође уверени да је свака дестабилизација Европе у супротности са фундаменталним интересима Русије. „Нама је потребна стабилна Европа како бисмо могли да уз њену помоћ решимо своје проблеме“, изјавио је Александар Коновалов.

Русији је такође потребна стабилност у Сирији, која је једини гарант трајног решења кризе са сиријским избеглицама. Москва сматра да се до таквог решења може доћи ако се појачају Асадове позиције. То треба да подстакне опозицију за преговоре са председником и на трагање за решењем конфликта мирним путем.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“