Како се украјинска политичка криза може одразити на Русију?

Политичка криза у Украјини можда ступа у нову фазу. Извештај премијера Арсенија Јацењука о раду Владе, који ће он поднети Парламенту, може изазвати оставку председника Владе, распад коалиције и превремене изборе. Продубљивање политичке кризе у Кијеву свакако ће се одразити на руско-украјинске везе и на интересе Русије, сматрају експерти.

Нови талас политичких проблема у Украјини подударио се са кризом око транспорта руског терета преко украјинске територије. Активисти украјинских екстремистичких организација почели су да заустављају руске шлепере који пролазе транзитом кроз Украјину. На ту блокаду је Министарство саобраћаја Русије одговорило забраном кретања украјинских шлепера по територији Русије. После тога су кијевске власти увеле привремени прекид транзита теретних возила регистрованих у Руској Федерацији. Таква ситуација додатно угрожава руске економске везе са Европом, које су ионако оптерећене санкцијама.

Могућа најезда гастарбајтера из Украјине

Експерти сматрају да ће оваквих случајева бити још више уколико се продуби политичка криза у Кијеву. Владимир Јевсејев из Института за проучавање Заједнице независних држава сматра да у најскоријој будућности „треба рачунати на погоршање билатералних економских односа, па чак и на максимално кидање економских веза“.

Резултати разбијања „руске пропаганде“ - брука и срамота ЕУ

Са друге стране, и поред антируског расположења у Украјини, Русија може бити преплављена новим таласом гастарбајтера из Украјине. По мишљењу директора кијевског Центра за политичка истраживања и конфликтологију Михаила Погребинског, то ће се догодити уколико се погорша социјално-економски положај Украјинаца у контексту садашње политичке збрке. „Русија се може суочити са налетом избеглица које ће тешко моћи да збрине због сопствених економских проблема“, изјавио је украјински експерт за „Руску реч“.

Политичка криза и споразум из Минска

Политичка нестабилност у Кијеву још више ће отежати или чак онемогућити реализацију минског споразума о решавању конфликта у Донбасу.

Као што је познато, Запад условљава укидање санкција Москви испуњавањем одредби споразума „Минск 2”. У реализацији тог споразума Кијев није могао да направи крупнији корак чак ни у бољим политичким околностима, истичу експерти. Половични амандмани на устав, које предвиђа мировни споразум од августа прошле године, одобрени су само у првој парламентарној расправи.

Експерти су уверени да се споразум из Минска и даље неће спроводити у дело. „Да би реализовао мински споразум, Кијев мора почети да разговара непосредно са Доњецком и Луганском“, скреће пажњу Јевсејев. С обзиром да је тако, не треба очекивати да ће санкције ускоро бити укинуте.

Перспектива обнављања борбених дејстава

Једна од последица политичке кризе и одлагања реализације споразума из Минска може бити обнављање борбених дејстава у Донбасу. Такав сценарио не треба искључити уколико на власт у Кијеву дођу екстремни националисти, сматра Погребински.

Блицкриг на Донбас – један од сценарија украјинске кризе

Обнављање борби може изазвати нове притиске Запада на Москву, између осталог и економске, као и нове расходе за подршку житеља побуњених украјинских региона.

Па ипак, експерти сматрају да вероватноћа реализације таквих кризних сценарија није много велика. Вероватније је да ће се догађаји одвијати по инерцији.

Коалиција у украјинском Парламенту ће опстати без обзира да ли ће Јацењук напустити функцију премијера, а ако се превремени парламентарни избори и одрже – опет је питање када ће то бити. Осим тога, независно од тога ко ће сада доћи на чело украјинске владе „било би неосновано очекивати да ће [под његовим руководством] украјинска влада успоставити добре односе са Русијом“, уверен је Павел Свјатенков, сарадник Института за националну стратегију. Другим речима, Украјина ће и без ескалације политичке кризе наставити да прави проблеме свом северном суседу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.