Зашто се руше московски дућани?

Сергеј Михејев / Росијска газета
Московске власти су објавиле рат дивљој градњи дућана и киоска, и сада су улице Москве претворене у сцене из постапокалиптичних филмова. Власници објеката сматрају да је рушење противзаконито и намеравају да се обрате суду.

Хол станице метроа „Кропотинска“ у центру Москве направљен је у облику лука. Пре само пар дана на лук су се надовезивала два паралелна низа малих продавница и кафеа. Сада је половина тих објеката срушена, а на њиховом месту још увек стоји гомила грађевинског отпада.

Сличне постапокалиптичне сцене могу се видети и на другим местима у Москви. Градска влада је објавила рат дивљој градњи продајних места. У току ноћи између 8. и 9. фебруара срушено је око стотину дућана и киоска.

На месту срушених продавница под ногама се ломи стакло, а на излоге свих преосталих дућана налепљени су листови са једним истим натписом „ОВО НИЈЕ ДИВЉА ГРАДЊА!!!“ Арендатори, међутим, нису уверени да ће то спасти њихове објекте од рушења.

Ноћна акција

Испред једног несрушеног павиљона на „Кропоткинској“ стоји човек и флегматично пуши. Прилазимо му, он се представља као Роман и каже да ради у једном од кафеа који су још читави. Он не зна зашто је на „Кропоткинској“ срушено само неколико радњи, а остале су остављене: „Сви ови објекти имају истог власника. Преостали ће вероватно бити касније срушени“.

У ноћи између 8. и 9. фебруара Роман је радио у кафеу касно увече и видео је када су стигли хидраулични кашикари и почели да ломе павиљоне. „То је било сурово“, прича Роман. „Радници продавнице електронике „Евросеть“ нису стигли да изнесу опрему. Расправљали су се и молили раднике на кашикарима да сачекају. Међутим, нико ништа није чекао. Павиљон је одмах срушен“.

Власница павиљона је предузимач Ана Азиди. Она је потврдила Романове речи у интервјуу за издање The Village: „Људи су успели да изнесу само пола намирница и робе, а они који нису успели вадили су робу из срушених објеката. Ми смо били у павиљону ’Евросеть’ када је кашикар почео да га руши заједно са нама“.

Став градске владе

Већина срушених павиљона налазила се око станица метроа, и скоро сви су саграђени током 1990-их, када је градоначелник Москве био Јуриј Лушков. У друштвеним мрежама је овако оштар и позамашан напад на киоске добио назив „Ноћ дугих хидрауличних кашика“.

Актуелни градоначелник Сергеј Собјањин је на својој страници друштвене мреже „ВКонтакте“ нагласио да су срушени они објекти који су „опасни за Московљане“, јер су подигнути на местима куда пролазе подземне линије комуналне и енергетске инфраструктуре, или у зони која није за то предвиђена. Собјањин је такође истакао да су срушени киосци били постављени „уз очигледну прећутну сагласност функционера“, алудирајући на корумпираност претходних московских власти.

Побуна власника

Власници срушених киоска су крајње револтирани и одбацују оптужбе да је у питању дивља градња. По речима Едуарда Силојана, руководиоца одељења за комерцијалне некретнине у организацији „Деловая Россия“, многи власници срушених павиљона својевремено су успели да судским путем добију признање да су њихови објекти подигнути по закону. „Према нашим информацијама, за 27 од 97 срушених објеката биле су донете судске одлуке у корист власника. Природно је што после тога они нису очекивали да ће њихово власништво изненада бити срушено“, рекао је Силојан за „Руску реч“.

Сергеј Шогуров, начелник Државне инспекције за некретнине (организација у склопу градске владе која је и одредила објекте за рушење – „Руска реч“), не слаже се са аргументима власника. По његовом мишљењу често је у питању обмана. Предузимач је добио дозволу за постављање преносивог киоска, а затим је од њега направио велики објекат, прикључио струју и остале комуникације. Правно гледано, такво нелегално дограђивање је врста дивље градње.

Естетика и етика

Не може се рећи да су срушени киосци и павиљони одушевљавали Московљане. Архитекте нису имале много поштовања према наслеђу Лушковљевог периода. „Када је то грађено, питање архитектуре чак се није ни постављало. Тако су у центру града подигнуте обичне шупе“, наводи Lenta.Ru речи урбанисте Аркадија Гершмана.

Са друге стране, многи су револтирани грубошћу са којом је рушење извршено и чињеницом да се тако наноси ударац инфраструктури ситних трговаца. Петар Мирошник, координатор покрета „Архнадзор“, рекао је за „Руску реч“ да поједини павиљони заиста нису подигнути у складу са законом (на пример, у зонама архитектонских споменика), али није добро рушити их све за једну ноћ. „Када се киосци за продају цвећа руше ноћу булдожером, онда је то претеривање“, каже Мирошник.

Шта даље?

Сергеј Собјањин је обећао Московљанима да ће „власницима срушених павиљона бити понуђен други простор“, тако да ситни трговци неће бити оштећени. Олег Бочаров, руководилац канцеларије за науку, индустријску политику и предузимаштво Москве, објаснио је ту изјаву у интервјуу за РБК. То значи, каже он, да ће градске власти својим средствима изградити павиљоне на местима где закон то дозвољава и организоваће аукцију са арендаторима. Власници срушених киоска неће имати никаквих предности у односу на конкуренцију.

Самим власницима, међутим, такав план не иде у прилог. Зато они намеравају да од градских власти траже компензацију. „Тужићемо их. Шта још можемо да учинимо?“, каже Ана Азиди, власница срушених павиљона на „Кропотинској“ у изјави за The Village. „Ми већ 25 година радимо на том месту“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“