Филм ТВ канала BBC-2 „Трећи светски рат: у командном центру” моделира ситуацију када у малој источноевропској Летонији, чланици НАТО-а, почињу нереди које изазивају сепаратисти руске националности. Ти нереди брзо прерастају у оружане сукобе са летонском армијом. У командном центру у Лондону чланови британског „Врховног војног савета” покушавају да одреде како ће Велика Британија и НАТО одговорити на дејства Русије, која подржава устанике.
Први кадрови „Трећег светског рата” подсећају на документарне снимке из Доњецка и Луганска у пролеће 2014. године. Људи који скандирају „Русија! Русија!” заузимају административне објекте летонског града Даугавпилс, проглашавају да је власт преузела „Латгало-руска унија” и захтевају референдум о статусу Латгалије – области у којој је руско становништво бројно.
Прилично је очигледна аналогија са истоком Украјине. Филм је нека врста размишљања о томе шта ће се десити ако се сценарио из Донбаса понови у чланици НАТО-а, коју Алијанса према својим одредбама треба да брани? Руски експерти су, међутим, уверени да у Латгалији, за разлику од Донбаса, нема никога ко би збацио заставу Летоније са зграде градске администрације и тукао се са полицијом.
„Становништво Летоније и других Балтичких земаља жели да гравитира ка Европи. На Балтику нема толико присталица Русије колико их је било на Криму или Донбасу”, сматра војни аналитичар Константин Сивков.
Са њим се слаже председник Међународне географске уније Владимир Колосов, стручњак за политичку географију. По његовом мишљењу, етнички Руси у Летонији, Литванији и Естонији лојални су својим властима.
„Ни у Летонији, ни у другим Балтичким земљама никада није било јаких проруских партија и покрета”, каже Колосов за „Руску реч”. „Сви Руси који су желели да оду у Русију учинили су то још током 1990-их, а они који су одлучили да остану потпуно су задовољни својим животом”. По мишљењу овог експерта, формирао се феномен Балтичких Руса, тј. људи који чувају свој руски етнички идентитет, али се лагодно осећају као грађани других земаља и не гравитирају ка Русији.
„Стално се решава и проблем ’недржављана’, тј. апатрида, односно Руса који живе у Балтичким земљама без држављанства. У протеклих неколико година они добијају држављанство, али постепено”, рекао је експерт за „Руску реч”.
Како тече радња у Би-Би-Си-јевом филму, обе стране – и Русија и НАТО – принуђене су да се све више увлаче у опасну игру, с тим што „војни савет” Велике Британије покушава да демонстрира верност принципима колективне одбране којих се придржава НАТО, и у исто време да избегне нуклеарни рат. На крају се, услед обостране ескалације, ипак догађа оно најгоре и јунаци филма очекују да сваког тренутка почне ракетни удар на Лондон.
По мишљењу Константина Сивкова, чланице НАТО-а схватају да сукоб са Русијом не може изаћи на добро. „Земље Алијансе су у вишеструкој предности када је реч о војним ресурсима, ако се не рачуна нуклеарни фактор”, објашњава експерт. „У случају директног сукоба са применом конвенционалног наоружања пораз Русије је неизбежан. Али шта ће бити даље? Замислите да су трупе НАТО-а сломиле руску армију и крећу се у унутрашњост земље. Јасно је да ће Кремљ применити нуклеарно оружје”.
Са друге стране, истина је и да би руски напад на НАТО могао донети Москви само катастрофу. „На хипотетички руски нуклеарни напад уследиће и нуклеарни одговор”, истиче Сивков. По његовом мишљењу, сценарио филма „Трећи светски рат” није веродостојан у том смислу што су Руси, за разлику од Велике Британије, приказани као непромишљена сила. „Не постоје шансе да се из рата против НАТО-а изађе као победник. Кремљ то одлично схвата и у стварности се неће одлучити на заоштравање конфликта”.
Са Сивковом се слаже и председник Академије геополитичких проблема Леонид Ивашов: „Могућност размене нуклеарних напада је најнереалнији део филма. За такву ескалацију се неће одлучити ни Москва, ни Брисел”. Поред тога, Ивашов је истакао да Балтик није опасан регион када је реч о потенцијалном конфликту између Русије и Алијансе, и да је у том смислу у овом тренутку опасан „Блиски исток, где у Сирији и даље бесни грађански рат, и крајње су напети односи између Русије и Турске”.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
