Четири чињенице о односима Москве и Пјонгјанга

Reuters
Као и бројне друге чланице међународне заједнице Русија је осудила севернокорејско лансирање ракете са сателитом и изразила забринутост због понашања те далекоисточне земље. „Руска реч“ се обратила руским стручњацима за Северну Кореју и позвала их да одговоре у ком правцу се крећу односи Москве и Пјонгјанга и да ли се они могу развити даље од узајамних декларативних потврда пријатељских односа.

1. Кремљ се не слаже са провокативном политиком Северне Кореје

Неколико дана пре него што је Северна Кореја 7. фебруара лансирала ракету са сателитом Министарство спољних послова Руске Федерације изразило је забринутост због намере Пјонгјанга да изводи тестове те врсте.

Реакција Русије може се оценити као уздржана, нарочито ако се упореди са ставом Јапана који је запретио обарањем ракете-носача, или Јужне Кореје чији је министар одбране наредио својим јединицама да „активно“ одговоре на овај потез свог северног суседа.

„Изостанак оштре реакције Русије и Кине, после извештаја да се планира лансирање ракете, Пјонгјанг је можда протумачио тако да ове две земље неће предузети даље акције“, каже Константин Асмолов, водећи научни сарадник у Центру за корејска истраживања Института за Далеки исток Руске академије наука (РАН).

Одмах после лансирања Москва је одлучно осудила овај потез и поручила Пјонгјангу да добро размисли да ли интересима земље одговара политика супротстављања целој међународној заједници.

Међутим, експерти не очекују да овај догађај изазове озбиљне последице у будућности.

„Не верујем да ће се Русија сагласити са јачањем санкција, повећавањем притиска на Северну Кореју или њеном изолацијом после недавног лансирања ракете“, каже Георгиј Толораја, директор корејских програма Института за економију РАН

2. Русија нема полуге за утицај на Северну Кореју

Према мишљењу стручњака за дешавања на Корејском полуострву које је интервјуисала „Руска реч“, Москва нема довољно моћан механизам да оствари утицај на Северну Кореју и приволи режим Ким Џонг Уна да прекине са развојем ракетног и нуклеарног програма.

„То не важи само за Русију“, тврди Андреј Ланков, професор Универзитета Кукмин у Сеулу. „Догађања у последњих неколико деценија сведоче да је скоро немогуће озбиљније утицати на Пјонгјанг. Можда само Кина може тако нешто да учини, бар теоријски“.

Према Ланкову, друге државе могу само да се „ценкају“ са Северном Корејом тако што ће јој понудити извесне економске или политичке концесије као награду ако Пјонгјанг учини оно што желе. Истовремено, Ланков сматра да нема гаранције да ће Северна Кореја бити уопште заинтересована за такву врсту погодбе.

3. Пјонгјанг добија прилику да се осамостали од Кине ако сарађује са Москвом

Георгиј Толораја је уверен да севернокорејске власти прихватају Москву као алтернативу Пекингу, главном партнеру Пјонгјанга.

„Ким Џонг Ун не жели да у потпуности зависи од Кине и потребна му је алтернатива. Русија треба да игра на ту карту“, каже он.

Северна Кореја трећину своје трговинске размене остварује са Кином, која је до данас задржала позицију најважнијег партнера Пјонгјанга, а уједно је и главни извор хуманитарне помоћи и инвестиција. Ипак, односи двеју далекоисточних земљаља нису идеални.

Експерти кажу да агресивна реторика и нуклеране пробе које спроводи Пјонгјанг изазивају негодовање и у Пекингу, али да Северна Кореја неће престати с таквом политиком.

„У једном делу кинеског руководства постоји жеља да се изврши додатни притисак на Северну Кореју, не би ли она постала отворенија за сарадњу“, речи су Константина Асмолова. „То је један од главних разлога зашто Пјонгјанг не жели да у потпуности зависи од Кине и тежи да ојача односе са Русијом“.

4. Пријатељски односи између Русије и Северне Кореје имају симболичан карактер

Од прве посете руског председника Путина Северној Кореји 2000. године политички контакти између двеју земљаља су интензивирани. Потписано је неколико споразума о сарадњи.

Русија повремено доставља хуманитарну помоћ Северној Кореји и, упркос томе што осуђује развој њеног ракетног и нуклеарног програма, противи се пооштравању међународних санкција.

„Демократска Народна Република Кореја гаји позитивнији став према Русији него према Кини, јер од ње мање зазире и спремна је да сарађује с њом“, каже Георгиј Толораја. „За овакав став најзаслужнија је одлука Русије о отпису дуга (у мају 2014. године Русија је отписала 90% севернокорејског дуга)“.

Међутим, односи двеју земаља немају довољно развијену економску подлогу.

„Ефикасна трговинска и економска сарадња између Северне Кореје и Руске Федерације у пракси не постоји“, сматра Андреј Ланков. Он верује да је то последица економских прилика у овим државама.

„У Русији не постоји потражња за оним што Северна Кореја нуди на светском тржишту (осим, можда, јефтине радне снаге)“, додаје Ланков. „С друге стране, Северна Кореја је заинтересована да набавља руску робу, али нема довољно новца да је плати по адекватној цени“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“