Преговори о Сирији обустављени. Шта даље?

Салим ал Муслат, представник сиријске опозиције на преговорима у Женеви.

Салим ал Муслат, представник сиријске опозиције на преговорима у Женеви.

Reuters
Преговори између сиријских власти и опозиције у Женеви прекинути су фактички на самом почетку. Стране оптужују једна другу за тај прекид, а Париз и Вашингтон су изјавили да је Москва та која „торпедира“ мировни процес. Руски експерти сматрају да се чине покушаји искоришћавања женевског сусрета за вршење притисака на Русију.

Специјални представник УН за Сирију Стафан де Мистура саопштио је 3. фебруара да су међусиријски преговори у Женеви прекинути на самом почетку. Стране поново треба да се сретну 25. фебруара.

Представници опозиције су своје напуштање преговора објаснили тиме што регуларна сиријска армија и Русија не желе да прекину борбена дејства у Сирији и оптужили су их за убијање цивила. Њихове оптужбе су подржале Француска и САД. Париз сматра да Москва „торпедира“ мировне преговоре, а Вашингтон приписује Руској Федерацији жељу да „прогура“ војно решење конфликта на штету политичког процеса.

Женевски сусрет се одвијао у ситуацији када сиријска армија постиже успехе на фронту. Током протеклих дана сиријска војска је уз подршку руске авијације ослободила два града близу сиријско-турске границе и покушава да пресече снабдевање наоружаних одреда на северу Сирије који се противе властима.

Погрешна тактика

Руско министарство спољних послова одбацило је поменуте оптужбе и изнело став да одговорност за прекид преговора сноси Високи комитет за преговоре који представља опозицију. Тај комитет је формиран у децембру у Саудијској Арабији.

„Они су покушали да саботирају преговарачки процес под изговором да Русија и даље наставља са војном операцијом у Сирији. Тај изговор је апсолутно неприхватљив, јер је реч о борби против терориста у тој земљи“, изјавио је за агенцију ТАС заменик министра спољних послова РФ Генадиј Гатилов.

Руски експерти сматрају да је напуштањем преговора опозиција покушала да заради додатне поене у конфронтацији до које је дошло током сиријске кризе. По мишљењу оријенталисте Сергеја Демиденка из Института за стратешке процене и анализе, опозиција и Запад доживљавају преговоре као полугу за вршење притисака на Москву у покушају да зауставе војну операцију руских оружаних снага. Он међутим, сматра да је то потпуно погрешна тактика. „Свакако се не може очекивати да Москва сада устукне и престане са бомбардовањем. Ми нисмо тамо дошли да бисмо после три месеца отишли“, рекао је он за „Руску реч“.

Експерти истичу да је суштина неслагања између Русије и Запада и даље једно једино принципијелно питање – будућност сиријског председника Башара Асада. Запад сматра да ће се ситуација у Сирији стабилизовати када Асад буде уклоњен. Москва, напротив, тврди да је управо сиријски лидер фигура која пружа могућност успостављања мира у Сирији.

Имају ли преговори алтернативу?

Постојеће несугласице не треба да буду непремостива препрека у трагању за политичким решењем сиријске кризе, сматра директор Центра за оријентална истраживања Владимир Аватков. Он истиче да ће једина варијанта у случају одустајања од женевских преговора бити ескалација ратних дејстава, што у крајњој инстанци не одговара ни једној страни која активно учествује у сиријској кризи.

Садашњи демарш опозиције руски експерт доводи у везу са слабом подршком коју њени представници уживају у сиријском друштву, због чега и сами опозиционари нису много заинтересовани за конструктивне резултате сусрета. Може се десити да опозиција у мировном процесу не добије оно место у политичком животу Сирије на које сада претендује.

У том контексту, како наглашава Демиденко, преговори имају изузетно важну улогу, и поред тога што су трајали само неколико дана. У преговарачки процес укључује се део исламистичке опозиције, која за разлику од опозиције из Високог комитета за преговоре заиста „утиче на опозиционо настројено становништво“ Сирије.

Са друге стране, експерти су једнодушни у том смислу да не треба очекивати брзо дејство започетих преговора и брзо решавање сиријске кризе. Алексеј Малашенко, члан научног савета Московског центра „Карнеги“, раније је у интервјуу за „Руску реч“ поистоветио ситуацију у Сирији са палестинском кризом, док други аналитичари пореде сиријске догађаје са грађанским ратом у Либану који је трајао деценију и по.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“