Пет „парадоксалних” примера руског јавног мњења

1. Срећа није у новцу

Економска криза није убедила грађане Русије да им је дошао „црни петак”. Можда их је та криза и приковала за финансијско дно, али Рус ипак самоуверено извирује отуд, осмехује се и каже да је срећан као никада раније. У сваком случају, на такав закључак упућују два индекса: потрошачко поверење и осећај среће. У четвртом кварталу 2015. године потрошачко поверење је опало на минус 26%, а то је најлошији показатељ четвртог квартала још од 2000. године. Ако се не рачуна да је то показатељ само за четвртину године, онда је у протеклих 16 година било лошије само у кризној 2009. години, као и после девалвације почетком 2015.

Странац не разуме оно што Рус подразумева

Грађани су осетили негативан утицај кризе на сопственој кожи, тачније на сопственом новчанику, али нису журили да на то реагују. Како показују анкете Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ), током прве половине 2015. године људи су видели да им се смањују примања и расте инфлација, али је истовремено постајало све чвршће њихово уверење да је оно најгоре прошло. Сада већ верују да је криза озбиљна и да ће дуго трајати, али је и поред тога индекс среће, који је саставио ВЦИОМ, достигао историјски максимум. Наиме, 70% испитаника је позитивно одговорило на питање да ли су срећни. Поједини социолози схватају то као парадокс и објашњавају га покушајем да се компензују негативне животне околности. По мишљењу тих појединаца, људи говоре себи и другима да су срећни у нади да ће тако живот заиста постати лепши.

2. „Председник зна шта ради”

Путин: Још увек чувам књижицу КПСС

Однос према војним операцијама може драстично да се промени само за две недеље. Средином септембра 2015. године 69% испитаника центра „Левада” изјаснило се против војне подршке Сирији, а већ почетком октобра 72% грађана Русије подржало је одлуку председника Владимира Путина да се бомбардују положаји терориста организације „Исламска држава” у Сирији. Такође се испоставило да има испитаника који одобравају ваздушне нападе, а не схватају на чијој је страни Русија и ко против кога и ради чега тамо ратује. Многи грађани имају поверење у руководство Русије, а међу њима има и оних који се не разумеју баш најбоље у ситуацију на Блиском истоку, и онда резонују да „председник зна шта ради” и очекују да ће то бити „мали победоносни рат”.

3. Православни – по вери и по идентитету

Богојављенско купање: како заронити у ледену воду без страха

Анкета Фонда „Јавно мњење” показала је да међу етничким Русима има 72% православних хришћана. Међутим, само 4% становника Русије иде редовно у храм и учествује у верским обредима. Поред тога, 60% православних тврде да нису много побожни, а око 30% оних који се декларишу као православни тврди да уопште не верује у Бога.

Како је то могуће? Ствар је у томе што су речи „православни” и „Рус” постале синоними за национални идентитет, тако да тврдња „ја сам православац” не подразумева увек да је човек верујући и да иде редовно у цркву.

4. Безбедност важнија од уживања

Турска се „поздравила” са туристичким тржиштем Русије

У децембру 2015. године центар „Левада” је дошао до закључка да је већина грађана Русије (око 70%) из безбедносних разлога одлучила да одустане од туристичког путовања у иностранство. Путовање у иностранство је у последње време постало сувише опасно, и због тога треба прекинути са том праксом. Тако је одговорила готово половина испитаника. Међутим, испоставило се да је центар „Левада” постављао то питање и онима који у протеклих пет година нису ни путовали у иностранство, а таквих је међу испитаницима било 35%. Њима поготово није било тешко да одустану од онога што нису ни практиковали.

5. Вести на интернету не уливају поверење

RT показао како ради „руска пропаганда“

Грађане Русије више привлачи необичан свет натприродних и мистериозних појава него глобална „електронска паучина”. Судећи по испитивању јавног мњења, Руси радије верују знамењима која најављују смак света, него интернет-издањима и друштвеним мрежама. Око 40% грађана Русије верује да постоје демонске силе, а само 5% верује вестима на интернету, док 20% верује истим тим вестима тек пошто их потврди телевизија. Руси не верују подједнако у све мистериозне појаве и сва „бића са онога света”. Најубеђенији „мистичари” верују у добар и лош знак, а такође у оно што кажу хороскопи. Најмање је оних који верују да јунаци холивудских блокбастера заиста постоје – само 6% верује у ванземаљце, а 2% верује у зомбије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.