Блицкриг на Донбас – један од сценарија украјинске кризе

29. јануар 2016. Алексеј Тимофејчев
Украјински проблеми везани за усвајање амандмана на устав, предвиђених споразумом из Минска и усмерених на решавање кризе у Донбасу, поново рађају сумње у могућност постизања стабилног мира на истоку Украјине. Поразговарали смо са руским експертима и издвојили три главна сценарија развоја ситуације у Украјини: од могућности обнављања борбених дејстава до очувања статуса кво.
Ukraine
Илустрација: Максим Никитин / TAСС

Први сценарио – саблажњиви блицкриг

У Донбасу се и даље отвара ватра и са једне и са друге стране, без обзира на постигнуте споразуме и посете посматрача ОЕБС-а линији разграничења. Има и погинулих. Почев од септембра 2015. године ракетирање се наставља смањеним интензитетом, али не престаје. Пре неколико дана је Марјинка (предграђе Доњецка) била поприште трочасовних борби. Том приликом је бар троје људи рањено.

Рат никако да престане у овом региону. Штавише, постоји вероватноћа да ће у Доњецку у пуној мери бити обновљена борбена дејства, сматра Михаил Ремизов, директор Института за националну стратегију. „И даље саблажњиво делује идеја да се пресече Гордијев чвор. Такве идеје гаји пре свега Кијев. Однос снага у зони конфликта је такав да су Оружане снаге Украјине сада у великој предности и врло је могуће да украјинска страна озбиљно разматра сценарио блицкрига“, изјавио је овај аналитичар за „Руску реч“.

Тај сценарио може постати стварност уколико власти у Кијеву схвате да је немогуће усвојити уставне амандмане који се тичу децентрализације Украјине, а посебно оних региона Донбаса који не признају актуелну кијевску власт. Проблем је у томе што председник Порошенко, који је потписао споразум у Минску као „мапу пута“ за успостављање мира у Донбасу, нема већину у парламенту неопходну за одобравање уношења измена у устав. Многи посланици сматрају да су предложени амандмани сувише велики уступак Донбасу. Узгред, ДНР и ЛНР сматрају да усвајање амандмана само по себи није довољно. Парламент Украјине је по овом питању доспео у ћорсокак. Уколико у тој ситуацији међународна заједница изврши већи притисак на украјинског председника, Кијев може потражити излаз из те ситуације у примени силе, с тим што ће претходно организовати некакву провокацију у Донбасу. Украјинска војска ће бити „принуђена да одговори“ на ту провокацију, сматра Ремизов, и тако ће испуњавање споразума из Минска бити потиснуто на други план у контексту заоштравања конфликта.

Па ипак, мала је вероватноћа да ће се догађаји одвијати у том правцу. Далеко више шансе имају друга два сценарија, без ескалације оружаног конфликта.

Други сценарио – кијевски политичари постижу договор

Претходно искуство војног решења кризе у Донбасу не улива посебне наде с обзиром да су украјинске јединице неколико пута претрпеле тежак пораз. У том контексту примена силе може изгледати као сувише велики ризик.

Постоје и други разлози који могу приморати украјинске парламентарце да подлегну притисцима и изгласају амандмане на устав. Како истиче руски политиколог и директор независног фонда „Центар за политичке технологије“ Игор Буњин, Кијев не жели да се управо њему припише кривица за неуспех споразума из Минска. „Ако они [амандмани на устав] не буду усвојени, онда ће и САД и Европа схватити да Украјина сноси одговорност за тај неуспех“, рекао је експерт за „Руску реч“, изразивши уверење да „у тој ситуацији украјински парламент под заједничким притицима [земаља Запада] може прикупити неопходне две трећине [посланичких гласова].

Међутим, већина посматрача сумња да ће Врховна рада одобрити те амандмане. По њима је много вероватнији сценарио који подразумева очување садашњег стања.

Трећи сценарио – статус кво

С обзиром да украјинске власти немају могућност да у овом тренутку усвоје амандмане у парламенту, а не желе да сносе одговорност за неуспех споразума из Минска, оне ће и даље покушавати да промене тумачење тог споразума, тако да испадне као да је Москва та која треба да учини први корак, сматра Владимир Жарихин из Института за проучавање Заједнице независних држава. Међутим, тешко да ће им то поћи за руком, истиче он.

По свим осталим питањима ће се наставити имитирање испуњавања споразума из Минска. „Све што се дешава са [председником] Порошенком, јесте покушај да сачува власт уз помоћ псеудореформи“, сматра директор кијевског Института за стратешка истраживања „Нова Украјина“ Андреј Јермолајев. Имитација ће се наставити све док се не пронађе нова политичка формула за решавање проблема Донбаса као главног питања политичког живота Украјине. Међутим, таква формула се не може пронаћи без дијалога са представницима Донбаса. Кијев не предузима такав корак ни после готово две године трајања конфликта и упорно карактерише своје противнике у Донбасу као „бандите и терористе“. У том политичком ћорсокаку, резимира Јермолајев, „власт тражи начине да се одржи бар још две године“, тј. до следећих председничких избора.

 
Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!