Мило Ђукановић: Сметају ми критике руских политичара

Reuters
У свом недавном интервјуу за радио „Слободна Европа”, о коме је „Руска реч” писала 16. децембра, црногорски премијер Мило Ђукановић оптужио је Русију и руске медије да су „брутално офанзивни и агресивни према ономе што је црногорска политичка сцена”. Дан раније угледни руски лист „Коммерсант” објавио је велики интервју са Ђукановићем. Црногорског лидера је интервјуисао Генадиј Сисојев, дугогодишњи дописник листа „Коммерсант” на Балкану и почасни држављанин Црне Горе. Разговор Мила Ђукановића и Генадија Сисојева објављен је на руском језику, а портал „Руска реч” објављује интегралну верзију интервјуа у веродостојном преводу на српски језик.

Генадиј Сисојев: Црна Гора је позив у НАТО прогласила за свој стратешки циљ. Сада је тај позив добијен. Шта даље? Када очекујете пријем у алијансу?

Мило Ђукановић: Позив је огроман успех за Црну Гору. То је признање реформи које ми спроводимо. Поред тога, то је и важан корак у правцу учвршћивања регионалне, европске и светске безбедности. Он ће убрзати и пут Црне Горе у Европску унију. Ових дана очекујемо да стигне званични документ и да се покрену преговори о уласку у НАТО. После потписивања протокола почиње период његове ратификације у државама-чланицама. За све то време, све до коначног пријема у НАТО, Црна Гора ће учествовати у деловању алијансе као посматрач без права гласа.

ГС: Како ће се сама Црна Гора определити? Опозиција захтева спровођење референдума и инсистира на томе да тако важну одлуку треба да донесе народ.

МЂ: Црногорски устав не подразумева обавезно одржавање референдума о чланству у НАТО-у. То је прерогатив Парламента. Узгред, то је и иначе пракса која је општеприхваћена у алијанси. Током непуних 70 година њеног постојања само три земље су спровеле референдум. Мађарску на то обавезује устав. Словенија је спровела референдум и за НАТО и за ЕУ.

Занимљиво је да је Шпанија организовала референдум већ као чланица алијансе. Тамошњи социјалисти су критиковали владу за улазак у НАТО и обећали су да ће по доласку на власт организовати референдум и изаћи из НАТО-а. Међутим, брзо су схватили предности чланства у алијанси и организовали су референдум на коме је то чланство и потврђено.

У Црној Гори ће редовни парламентарни избори бити права провера односа становништва према чланству алијансе. Ако у њима победе партије које су против уласка у НАТО, та одлука неће проћи у парламенту. И обрнуто.

ГС: Па ипак, какво је данас расположење међу Црногорцима поводом уласка у НАТО?

МЂ: Резултати свих анкета показују континуирани раст подршке чланству у НАТО-у. Два од три грађанина наше републике убеђени су да ће она постати чланица алијансе. Та убеђеност је стабилна и испољава се већ дуже време. Само од марта до новембра ове године број грађана који би на референдуму гласали за чланство Црне Горе у НАТО-у, према једној од најновијих анкета, порастао је за трећину, тј. за 55 хиљада. Са друге стране, број оних који би гласали против НАТО-а смањио се за 82 хиљаде. У марту је чланство у алијанси подржало 165 хиљада грађана Црне Горе, у августу већ 190 хиљада, а у новембру преко 220 хиљада.

ГС: Да ли су власти Црне Горе у току кампање за улазак у алијансу успеле да одговоре на кључно питање: шта република постиже чланством у НАТО-у?

МЂ: Раст подршке сведочи о томе да су успеле. Тачније, да смо близу успеха. У корист уласка у НАТО говоре многи аргументи, а готово да нема убедљивих примедби. Ако се не рачунају емоције или традиција на којој се инсистира у једном делу нашег становништва и ван Црне Горе. Међутим, емоције у политици нису најбољи савезник, а традиција треба да пружи убедљивије аргументе него у случају са Црном Гором и Балканом. Овде је реч о будућности, а не о прошлости. За тако малу балканску земљу каква је Црна Гора, практично окружену чланицама алијансе, нема логичнијег избора. Поред тога, то је најефикаснији и најрационалнији начин да се осигура безбедност. Уосталом, и искуство свих чланица алијансе показује да је после уласка у НАТО дошло до наглог прилива инвестиција. За црногорску економију то је принципијелно важан фактор. Будући да смо ми земља туризма, за нас стабилност има посебан значај. Не треба губити из вида ни регионални и глобални аспект чланства Црне Горе у НАТО-у, чега наши грађани постају све више свесни.

ГС: Међутим, стремљење Црне Горе да уђе у НАТО изазвало је крајње негативну реакцију Русије. Како стоје ствари у том смислу?

МЂ: Москва је добро знала за овај наш циљ практично од првог дана независности Црне Горе. Тако смо уосталом, и ми знали и знамо да се Русија принципијелно противи ширењу НАТО-а. Убеђен сам да Москва не би реаговала као данас да је процес ступања Црне Горе почео пре неколико година. Нажалост, дошло је до погоршања односа између Русије и алијансе, између РФ и ЕУ. И то се веома јасно прелама данас кроз призму црногорско-руских односа. Међутим, ја верујем да неће требати много времена за повратак наших односа у нормалне токове.

Можемо се присетити да Русија није била одушевљена ни када је Црна Гора тежила да постане независна од Србије почетком 2000-их. Па ипак, Москва је принципијелно приступила том питању изразивши спремност да призна демократски изражену вољу народа. Тако је на крају и било. Сећамо се позитивне улоге Русије у том процесу. Сећамо се и да је она једна од првих признала васпостављање црногорске независности 2006. године. Не видим озбиљне разлоге да то не буде тако и овог пута.

ГС: Па ипак, Москва је прилично негативно оценила ваше речи о улози Русије у недавним протестима у Подгорици. Шта сте тада имали у виду?

МЂ: Имао сам у виду само оно што се види голим оком, и то скоро сваки дан. Мислим на подршку коју црногорској опозицији пружају поједини руски државни медији, поједини политичари, посланици и поједине овдашње институције које се отворено хвале везама са Кремљом, што нико никада није демантовао. Мислио сам на јавну подршку протестима усмереним на дестабилизацију законских државних институција и на свргавање демократски изабране власти револуционарним методама. Из многих разлога је Русија последња земља од које је Црна Гора очекивала тако нешто.

ГС: Пошто су односи Русије и НАТО-а, као што сте сами рекли, на крајње ниском нивоу, улазак Црне Горе у алијансу Москва доживљава као антируски потез. Да ли је то заиста антируски потез?

МЂ: Не. Наше чланство у НАТО-у није усмерено ни против кога. То значи да није усмерено ни против Русије. Ми немамо ниједан разлог да не сачувамо историјски блиске одосе са Москвом. Зар неко заиста мисли да Русија нема пријатеље у НАТО-у? Намерно нећу да их набрајам, да некога случајно не бих пропустио.

Боље је не постављати питање зашто Црна Гора улази у НАТО, него зашто то треба да смета Русији или било коме другом? И зашто би било којој земљи, а утолико пре земљи која нам је традиционално пријатељска, сметала наша жеља да слободно изаберемо свој пут?

ГС: Хоће ли се после уласка Црне Горе у НАТО променити ситуација за стотине хиљада руских туриста који сваке године долазе у вашу земљу? Хоће ли Црна Гора увести визе за њих?

МЂ: Један од разлога нашег уласка у НАТО је већа стабилност, не само за грађане Црне Горе него и за стране инвеститоре и туристе. Према томе, наш циљ је да руских туриста буде још више. Грађани Русије са задовољством путују у земље које су чланице НАТО-а: Шпанију, Италију, Француску, Грчку и остале. Суседна Албанија такође је постала чланица НАТО-а, а грађани Русије путују у ту земљу без виза. Зашто би у случају Црне Горе требало да буде друкчије? Однедавно грађани Русије могу да добију боравак код нас само на основу поседовања некретнина. Добро им је познато и то да код нас странци имају право да купују земљу. Према томе, Црна Гора је привлачна за грађане Русије, не само због историјских веза.

ГС: А шта је са проблемима о којима говоре представници руског бизниса? Да ли ти проблеми заиста постоје? Најчешће се као пример наводи Комбинат алуминијума у Подгорици.

МЂ: Не постоје економије у којима нема проблема, посебно за време тако дуготрајне кризе. Наша влада се према руским инвеститорима односи исто као и према свима осталима. Ми чинимо све како бисмо их привукли. Наша опозиција, која данас добија подршку од одређених кругова у Москви, годинама нас је критиковала због присуства руских инвеститора у Црној Гори, нарочито управо због тог Комбината алуминијума. Опозиција још увек критикује Владу што је допустила ту приватизацију. Проблеми Комбината у знатној мери су изазвани глобалним проблемима на тржишту алуминијума, као, уосталом, и грешкама у менаџменту. Не знам колико је то познато у Русији, али наша влада је само на основу уговора из 2010. године пружила помоћ Комбинату алуминијума у вредности од 300 милиона евра, од чега 135 милиона евра гарантује држава. А преко субвенција за електричну енергију Влада је тада помогла комбинату сумом од 60 милиона евра. Сада се тај случај разматра на суду, тако да нема смисла детаљније га коментарисати.

А о томе какав је наш однос према инвеститорима из Русије убедљиво сведочи одлука о учешћу руске фирме „Новатэк” заједно са италијанском Eni у радовима на истраживању налазишта нафте и гаса у приобалном појасу Црне Горе.

ГС: И поред свега тога, Црна Гора се придружила санкцијама које је Европска унија увела Русији.

МЂ: Откако је Црна Гора изабрала чланство у ЕУ и НАТО-у као свој стратешки циљ, она поштује њихова правила. Ми смо веома далеко одмакли у преговорим о уласку у Европску унију и већ у току низа година у потпуности усаглашавамо спољну и одбрамбену политику са Европском унијом. Суштина је у поштовању принципа и правила које смо прихватили, а не у увођењу санкција Русији.

Сви су изгледа помало заборавили (па и у самој Русији), да је Русија исто тако поступила према Србији и Црној Гори када су оне током 1990-их биле у саставу Савезне Републике Југославије. Нико код нас није прекорео Русију због тога што није искористила право вета у Савету безбедности УН и спречила увођење санкција. Та ситуација није покварила наше односе, и ја не верујем да ће садашња обрнута ситуација утицати на будућност тих односа.

ГС: И последње питање. Сметају ли вам критике у руским медијима и изјаве руских политичара о Црној Гори и о вама лично?

МЂ: Сметају, наравно. Утолико пре што су неосноване. Онај ко би рекао да му је свеједно не би био искрен. Али, будући да се ја већ годинама бавим политиком, што у последње време моји критичари из Русије посебно истичу, навикао сам и на похвале и на критике, и у Црној Гори и изван ње. Трудим се да се придржавам принципа који, убеђен сам, служе на добробит нашем народу и нашој земљи.

Добро се сећам пријатељског савета председника Владимира Путина уочи референдума у Црној Гори: „Ако сте убеђени да је то добро, преузмите одговорност“. Ја заиста мислим да Црна Гора иде у добром правцу. Сећам се и како је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров не тако давно рекао: „Не треба полазити од логике да неко не може бити партнер Русије ако је савезник САД, и обрнуто“.

А ако Црна Гора иде добрим путем, онда је то добро, између осталог, и за њене пријатеље. А то значи и за Русију.

Оригинал на руском: http://kommersant.ru/doc/2877561

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“