Две деценије „Дејтона“

13. децембар 2015. Алексеј Тимофејчев
Мировни споразум постигнут у ваздухопловној бази Рајт Патерсон код Дејтона (Охајо) којим је стављена тачка на крвави рат у Босни и Херцеговини (1992 - 1995) званично је потписан у Паризу 14. децембра 1995. Иако је прошло 20 година, аналитичари и данас сматрају да се босански конфликт не може сматрати коначно решеним, и истичу нестабилност система државног уређења Босне и Херцеговине, створеног у Дејтону.
Yugoslav federal army soldiers
Илустрација: AP

Дејтонски споразум о обустави борбених дејстава у Босни и Херцеговини усаглашен је 21. новембра 1995. године на америчкој војној бази у Дејтону (Охајо), а у децембру исте године коначно је уобличен у Паризу. Споразум су припремили Американци после војне операције НАТО-а против Срба у Босни.

Експерти су од самог почетка различито оцењивали Дејтонски споразум. Са једне стране, њиме је окончан најкрвавији конфликт у Европи после Другог светског рата. За три и по године грађанског рата у Босни погинуло је најмање 100.000 људи. Рат између Срба, Хрвата и муслимана у Босни праћен је бруталним и масовним етничким чишћењима. Са ратом захваћених подручја избегло је преко два милиона људи.

Извор: АРИзвор: АР

Две „творевине“ и хиљаде функционера

Захваљујући „Дејтону“ мир у Босни и Херцеговини одржава се већ две деценије. У складу са одредбама споразума, у БиХ је створен сложени систем државних институција. Земља је фактички подељена на два дела: на федерацију муслимана и Хрвата са једне стране и Републику Српску са друге. У БиХ постоје три државотворна народа и без сагласности већине представника сваког од та три народа не могу се доносити важне одлуке у држави. Босна и Херцеговина је у суштини конфедерација у којој Република Српска покушава да подигне степен своје аутономије, док се федерација, напротив, залаже за већу централизацију државе, а у истом правцу делује и Запад, који фактички третира БиХ као свој протекторат. Поред органа управе у Републици Српској, и поред федерације која се састоји од 10 кантона од којих сваки има сопствену владу, Босна и Херцеговина има и спољну управу у виду високог представника ЕУ, а овај, опет, има и овлашћења УН. Данас Босна поседује гломазан државни апарат са преко 20.000 службеника, а укупно има око четири милиона становника. У земљи постоје само два заједничка празника: Нова година и Дан победе над фашизмом.

Још увек није јасно дефинисан статус двеју „творевина“ – федерације и Републике Српске, нити су јасно дефиисана овлашћења њихових органа власти у односу на централну владу. Та недефинисаност је последица Дејтонског споразума, који је од самог почетка третиран као привремено решење. Било је планирано да убрзо после рата уместо двеју „творевина“ буде формирана једна унитарна Босна, истиче у разговору за „Руску реч“ Јелена Гускова, шеф Центра за проучавање савремене балканске кризе на Институту за славистику Руске академије наука. „Са правног гледишта Дејтонски споразум је веома лоше припремљен. Стиче се утисак да је писан на брзину“, тврди Гускова. Она при томе указује на чињеницу да нигде није дефинисан облик државног устројства БиХ, а унутар те државе постоји још и федерација. Таква структура, истиче руска историчарка, не може подразумевати потчињавање њених делова држави као целини.

„Одмерена сила“

Дубок траг у постдејтонској Босни оставиле су околности које су непосредно претходиле склапању споразума. НАТО је, наиме, бомбардовао Србе у Босни, јер је њих Запад одредио као главне кривце грађанског конфликта. Операција је названа „Одмерена сила“ (Deliberate force) и трајала је прве три недеље септембра 1995. године. То је била прва примена војне силе НАТО-а у Европи откако постоји та алијанса.

Истина, први ваздушни напади на српске положаје извршени су још 1994, али је до кулминације бомбардовања дошло у августу и септембру 1995. године. Извршено је око 3.500 борбених летова.

Извор: АРИзвор: АР

Коришћене су и крстареће ракете „томахавк“. Према информацијама из отворених извора, та операција је однела око хиљаду људских живота. Погинуло је више од 150 цивила. Русија је протестовала, али није предузела никакве конкретне кораке, тако да је Запад једноставно игнорисао њене протесте, имајући у виду да је Москва у то време била изузетно заинтересована за стратешко партнерство са западним земљама.

 

Република Српска и „Дејтон“

Није чудо што су многи доживели Дејтонски споразум као гест против Срба из Босне, будући да је његово потписивање било изнуђено војном операцијом и да га нису потписали сами Срби из Босне, него је у њихово име то учинио председник Србије Слободан Милошевић. Поред тога, Срби су тим споразумом добили мање територија у Босни и Херцеговини него што су очекивали, а каснијом одлуком суда територија РС подељена је на два дела дистриктом Брчко, који не припада ни федерацији ни Републици Српској.

Па ипак, такве оцене су биле преурањене. Како истиче Гускова, „после 20 година смо схватили да је то био једини споразум који омогућава готово самостално постојање Републике Српске. Она је у међувремену стала на ноге, економски и политички се потпуно учврстила...“ По мишљењу руске научнице, за то је заслужна политика председника РС Милорада Додика, јер је управо он 2006. године обуставио реализацију програма који је омогућен самим Дејтонским споразумом, а био је усмерен на централизацију БиХ и њено претварање у унитарну државу са перспективом укидања права државотворних народа на вето.

Председник Додик је обуставио преношење овлашћења са републике на централну власт у Сарајеву. Штавише, најавио је да ће кроз неколико година организовати референдум о независности Републике Српске. Међутим, засада му није пошло за руком да организује ни плебисцит о питању непризнавања судских одлука које доносе централне судске инстанце. Многи у РС тврде да се и сама појава таквих органа попут Врховног суда и јавног тужилаштва БиХ коси са Дејтонским споразумом. Референдум је најављен за 15. новембар, али на крају није ни одржан. Како сматра Павел Кандељ, шеф сектора за етнополитичке конфликте Института за Европу, за политичаре у РС је и иначе карактеристична „ватрена вербална заштита независности српске државности у БиХ“, док на делу власти Републике Српске демонстрирају „политичку попустљивост пред насртљивим евроатлантским захтевима“. Са друге стране, по мишљењу Јелене Гускове, и поред тога што сада нема услова за потпуну самосталност Републике Српске, сасвим је могуће да ће се ти услови касније стећи. 

Засада пак, како сматрају поједини руски стручњаци, постојећа конструкција БиХ држи се само на спољној принуди. По мишљењу Але Јаскове, руководиоца Центра за Средоземни и Црноморски регион Института за Европу, ако се сада уклони спољна контрола, Босна и Херцеговина ће се „једноставно распасти“. Са њом се слаже и Борис Шмељов, шеф катедре за спољну политику и међународне односе Дипломатске академије при Министарству спољних послова РФ. „Чим ослаби контрола споља, тј. од стране ЕУ, веома је велика вероватноћа да ће се опет покренути дезинтеграциони процеси, а можда и рат“, изјавио је он, нагласивши да се самим тим у овом тренутку босански конфликт не може сматрати до краја решеним.

Москва: „Дејтон“ функционише

Ни 20 година након свог настанка у складу са „Дејтоном“ Босна и Херцеговина не одговара ниједној страни. Па ипак се сви актери позивају на Дејтонски споразум, укључујући и Русију. Став Москве је умногоме близак ставу Бањалуке. Русија такође инсистира на томе да у процесу реформисања БиХ стране не треба да одступају од одредби Дејтонског споразума, потврђених уставом. Пре неколико дана је заменик шефа руске дипломатије Алексеј Мешков изјавио да споразум не треба мењати. „Ми сматрамо да ‘Дејтон’ функционише и да га не треба мењати. Треба га креативно примењивати“, рекао је дипломата.

Истовремено Москва сматра да несамосталност БиХ треба да остане у прошлости и залаже се за укидање функције високог представника и за претварање њеног апарата у мисију ЕУ. Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров раније је улогу високог представника окарактерисао као „штетну“. „Ми смо за то да се та овлашћења укину и да се грађани Босне сами о свему договарају, пре свега о изналажењу заједничког имениоца. Нико не треба да их увлачи у структуре које нису прихватљиве за један од три државотворна народа, нити да им намеће партнерство које не одговара свима“, изјавио је министар. Лавров је подсетио да Дејтонски споразум обезбеђује право вета свакоме од три народа БиХ. Према речима руског министра, представници Европске уније су „незадовољни што Срби имају глас који се мора узети у обзир приликом доношења важних одлука, укључујући и одлуке о пријему у међународне структуре, на пример у НАТО, и не желе да ограничавају права муслимана, сматрајући да управо они треба да буду главни народ на коме почива босанска држава. То им неће поћи за руком“.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!