Рањени руски новинар у Сирији: „За длаку смо избегли смрт“

Руска реч: Да ли је извештавање из Сирије било ваша лична иницијатива?

Саргон Хадаја: И раније сам извештавао са војних жаришта из Украјине, па сам пожелео да одем и у Сирију. Занимало ме је како ситуација изгледа изнутра, јер до сада сам се бавио само политичким процесима решавања конфликта у Сирији – интервјуисао сам Башара Асада, извештавао са преговора у Женеви, Бечу и Москви.

Тешко новинарима кад их ОЕБС чува

Само месец дана пре убистава познатих новинара Олеса Бузине и Сергеја Сухобока у Украјини и Саше Марковића у Црној Гори, у Београду је одржана међународна конференција ОЕБС-а, посвећена бризи о безбедности новинара.

Руска реч: Да ли вас је изненадило оно што сте видели?

СХ: Били смо свесни да идемо у рат. Рат није слика коју видимо на телевизији. Рат је трагедија, између осталог и лична трагедија многих људи коју је тешко преживети.

Нисам очекивао, додуше, да ће пуцати у новинаре, и да ћемо за длаку избећи смрт. Када убијају наше пилоте и наше новинаре, треба имати у виду да ту више не дејствују ни војне доктрине ни неписана правила ратовања.

О ракетирању

Руска реч: Испричајте нам како је ваша новинарска екипа била ракетирана.

СХ: Ишли смо на снимање у насеље Дегмашлије, које је ослободила сиријска армија. Кретали смо се у три аутомобила. Прва ракета је погодила падину. Два аутомобила су отишла напред, а ми смо били у трећем. Друга ракета је погодила наш ауто.

Александар Жуков, ратни сниматељ, снимио је камером три наредна часа, тј. све што се дешавало док је сиријска армија покушавала да нас пребаци у безбедну зону. Изводили су нас кроз уништене вртове склањајући претходно детонаторе са тог дела минског поља, а за то време су у близини експлодирале још три-четири ракете.

Руска реч: Како сте се осећали у том тренутку?

СХ: Одмах сам схватио да је све озбиљно, да желе да нас побију, и да се треба концентрисати на извлачење из те ситуације.

Најтеже је било затим умирити чланове породице, јер су они наредног дана све то видели на телевизији. Ми смо већ све преживели, а они су морали уз слику све поново да доживе, од почетка до краја. Телефонирао сам им и рекао да су и ноге и глава и све остало на своме месту: „Све што видите је већ прошлост, не брините се”.

Руска реч: Да ли су по вашем мишљењу намерно циљали у вас и ваше колеге?

СХ: Тешко је рећи, али ми смо испоштовали сва међународна правила – били смо у плавим панцирима с натписом „Press“, и имали смо плаве шлемове. Како је касније потврђено, гађали су нас из ракета „ТОУ“ (авијацијске противтенковске навођене ракете – прим. ред.), што значи да су имали инструмент за навођење. Према томе, видели су да смо новинари.

Можда су очекивали да ће доћи неки високи функционер па су се унапред припремили, а наши плави шлемови су им послужили као „светлосна мета”.

Подручје на коме су нас гађали и подручје на коме је оборен наш авион и уништен наш руски хеликоптер – све је то приближно у истом кругу. То је брдо Нуба. На тим просторима дејствују припадници фронта Ал Нусра , Ахрар ел Шам и такозвани Туркмени.

Операција спасавања копилота обореног бомбардера Су-24

О копилоту обореног Су-24

Руска реч: Морамо вас питати о сусрету са копилотом обореног Су-24.

СХ: Он није био тешко рањен, стајао је на ногама. Заиста је он дао онај интервју који је приказан у медијима. Лице није приказано из безбедносних разлога, и то не само због њега, него и због његове породице. Све остало ће рећи Министарство одбране.

О ситуацији у Сирији

Руска реч: Како се променила ситуација у Сирији после руске интервенције?

СХ: Сада се може рећи да је ситуација позитивна за сиријску армију и њене савезнике, јер Сиријци напредују у неколико праваца, између осталог и на северу Латакије.

Истовремено се склапају примирја. Све ће то бити добар помоћни фактор за почетак политичког процеса. Сада је, међутим, борба против тероризма приоритет. Када се заврше важније фазе те борбе моћи ће да се говори и о интензивирању политичког процеса на основу Женевског коминикеа и споразума из Беча. Све је то још увек у перспективи, а засада се сва питања решавају на терену.

Руска реч: Како обични грађани Сирије реагују на Русе и руско присуство?

СХ: Тамо где смо ми били – у Латакији, Хомсу, Тартусу и Џебли – људи су нас лепо дочекали и били су захвални. Али треба разумети да су људи после пет година ратовања ипак несрећни, и поред све радости што су Руси дошли, јер је много погинулих. Руси својим доласком не могу људима вратити побијену децу, ни на једној страни у конфликту.

Грађани Сирије о руској интервенцији

Нису сви припадници опозиције терористи. О томе су у више наврата говорили и руско Министарство спољних послова и председник Руске Федерације. Због тога ће долазак Русије можда убрзати политички процес. Људи су најзад почели да се надају. Да ли су задовољни? То је тешко рећи. Сиријска валута све мање вреди, живот је све скупљи, новца нема, посла је мало, а зима је на прагу.

Руска реч: Зашто сте одлучили да се вратите у Москву?

СХ:У руским медијима су објављене наше фотографије које су затим истакнуте на једном сајту „сиријске умерене опозиције“ са потписом: „Рањени руски новинари за време руске агресије против сиријског народа“. Следили су коментари: „Нису умрли – дотући ћемо их“.

Наша лица су постала препознатљива, и претње су постале учесталије. Посаветовали смо се и донели одлуку да је боље да не ризикујемо ни ми, ни наше колеге, јер привлачимо пажњу и на себе и на целу екипу.

Други разлог нашег повратка је тај што наши лекари у Сирији нису могли да дохвате један гелер који се зарио дубоко у ткиво. Због тога је била неопходна операција у војној болници у Москви.

Руска реч: Јесте ли спремни да се вратите у Сирију после оздрављења?

СХ: Сирија је засада за мене затворена. После Нове године може почети политички процес. Имам добре односе са сиријском владом и свим њеним преговарачима, као и са људима из опозиције. Засада ћу се бавити том темом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.