Није искључено да ће Турска напустити НАТО

Јасно је да засада не може бити ни говора о рату између Русије и Турске, али сада су сасвим могући инциденти и појединачни сукоби у Сирији (земљи коју Анкара доживљава као зону својих интереса) уз учешће војних јединица и једне и друге стране. У ком смислу то угрожава Русију? И какву силу представља сада турска армија? Како Русија види будућност Турске? О томе у интервјуу за лист „Взгляд“ прича Александар Васиљев, сарадник Института за оријенталне студије Руске академије наука и руско-турског образовно-научног центра Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука, и позвани експерт Центра за анализе, стратегије и технологије.

Турска армија спремна за велике губитке

Историја руско-турских односа: најважнији моменти

„Взгляд”: Да ли се турска армија принципијелно разликује од савезничких армија НАТО-а?

Александар Васиљев: Можда турска армија није тако високо технолошки опремљена као армија САД, али је по броју активних војника велика и добро наоружана. Две посебне карактеристике јој дају предност у односу на армије Европљана и Американаца. То су спремност на велике људске губитке и спремност да ратује у крајње неудобним, чак и суровим условима.

Психолошки су најбоље мотивисане специјалне јединице и официрски кругови. Армија се формира по принципу регрутације, и регрути чине већи њен део. Међутим, у касарнама се врши усиљен пропагандистички рад. Ако погледамо биографије последњих неколико начелника генералштаба, видећемо да они говоре два, па чак и три западна језика, да су прошли вишегодишњу обуку не само у Турској, него и у Западној Европи, у структурама НАТО-а по целом свету. Имају велико политичко, административно, а понекад и дипломатско искуство. Генералитет се састоји од образованих и одлучних људи. Њихова основна идеологија је, наравно, национализам, али он често прераста у ултрадесничарска схватања.

„Взгляд”: Колико је сада висок Ердоганов ауторитет међу генералима? Познато је да се он у почетку своје владавине суочавао са сталним пригушеним противљењем војних кругова.

АВ: Однос према њему се мењао. Појединци у генералштабу су намеравали да се умешају у политику, али је моменат био такав да нису имали шансе. Ердоган је користио критеријуме које је Европска унија истицала као услов за чланство како би тиме сломио војни врх и потчинио га својој вољи. Завршило се тако што је министар одбране постао цивилни стручњак, а питања економије су изузета из компетенција генералштаба и предата Министарству одбране. Додуше, крајем августа ове године одржана је годишња седница високог војног савета Турске уочи које је неочекивано пуштен из затвора један број оних који су били ухапшени због учешћа у припреми државног преврата. Многи „јастребови“ су рехабилитовани и враћени на своја места. Штавише, неки од њих су чак и добили виши чин. Све то сведочи да је Ердоган, у целини гледано, постигао договор са војним круговима.

Јесу ли послератне границе у Турској неправедно дефинисане?

Путин: Само Алах зна зашто је турска клика то урадила

„Взгляд”: Да ли је генералитет био задовољан обарањем руског авиона?

АВ: Генералитет је одавно предлагао да се води активнија спољна политика. Није искључено да генерали чак не би желели да се зауставе на уништавању једног руског авиона, и да се спремају за отворену анексију туркменских подручја Сирије.

У последње време турске власти врло активно развијају у медијима тему о томе да су границе после Првог светског рата, тј. границе са Сиријом, дефинисане неправедно и да су поделиле турски народ.

Узнемирава и чињеница да Турска и даље гомила своје снаге на граници са тим туркменским областима. Довлаче се тенкови и хаубице. У контексту Ердоганове непредвидљивости можемо сасвим реално очекивати и копнену операцију у Сирији.

Војни кругови разочарани у глобалне међународне структуре

„Взгляд”: Али зар такав корак, као што је анексија дела Сирије неће наићи на отворено неодобравање савезника? Чланице НАТО-а не могу бити државе са спорним границама.

АВ: После недавне посете Турској стекао сам утисак да су се многи представници војних кругова разочарали у глобалне међународне безбедносне структуре. Сада они све више говоре о потрази за технологијама које би могле обезбедити Анкари ракетно и нуклеарно оружје. У будућности, после достизања тог циља, није искључено да би Турска у потпуности напустила НАТО.

Видео сам у извештајима турских војних експерата тезе о томе да ће само поседовање нуклеарног оружја помоћи Турској да у потпуности води независну спољну политику.

Више о конфликту у Сирији

Наравно, њихов нуклеарни програм је тек у почетној фази. Поред изградње наше нуклеарке „Акују“ на југу Турске већ је почела изградња јапанске нуклеарне електране у Синопу, на Црном мору. Колико ми је познато, донедавно су кадрови за турску нуклеарну енергетику широко и активно припремани у нашем Националном истраживачком нуклеарном универзитету МИФИ.

Поред тога, Турска је у последње време постигла известан успех у стварању ракетног наоружања, пре свега помоћу технологија које је добила од Европљана и Американаца, али и куповином готових ракета од Кине. Конкретно, Турска већ поседује оперативно-тактичке ракете, које су својеврсни клон кинеског система са дометом око 300 км. Последња изложба наоружања IDEF-2015 у Истамбулу показала је да су Турци постигли прилично велики успех у ракетној индустрији.

Велико око Армавира посматра Блиски Исток

Росијскаја газета. Сва права задржана.