НАТО наставља интеграцију земаља балканског региона: како да се постави Русија?

Јекатерина Туришева
9. новембра у прес-центру листа „Парламенская газета” (гласило Федералне скупштине РФ) одржан је округли сто на тему „Шта тражи НАТО на Балкану?” Руски експерти су разговарали о циљевима Северноатлантске алијансе која покушава у своје редове да увуче земље овог региона и о перспективама уласка Црне Горе у НАТО. Наша дописница је присуствовала дискусији и преноси вам кључне ставове руских стручњака.

Црна Гора у центру пажње

Централна тема дискусије током округлог стола „Шта тражи НАТО на Балкану?” била је ситуација у Црној Гори.

Људи у Црној Гори су спремни да се боре, изјавио је заменик председника координационог савета руских држављана у Црној Гори Венијамин Стрига.

„Влада није чула шта јој поручују недавни протести. 90% демонстраната сматра да Црна Гора не треба да уђе у НАТО. Људи су свесни да црногорско тржиште неће поднети одлазак руског капитала”, каже Стрига.

Према његовим речима, постоје информације према којима Ђукановић из Украјине доводи чланове радикалних организација. Њихови задаци засад нису познати, каже Стрига, и може се само претпоставити да се ради или о припреми провокација или је њихов задатак да штите самог Ђукановића.

„Треба знати да је Црна Гора земља у којој владају кланови”, објашњава експерт. „Све велике одлуке у овој земљи се доносе на нивоу кланова и по каналима кланова се спроводе у народу. Влада сматра и говори својим партнерима у НАТО-у да је по овим каналима успела да натера људе да пристану на улазак у НАТО. Али ако клан донесе одлуку против Ђукановића, за њега нигде неће бити места и биће му потребна заштита.”

85% грађана Црне Горе жели расписивање референдума о уласку у НАТО, а 64% је против уласка у ову организацију, подсећа директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски.

„Сада део опозиције преговара са европском мисијом о посредовању у регулисању конфликта. Демократе хоће да посредник буде Русија. Треба да покажемо европску солидарност и организујемо заједнички процес за решавање ове кризе”, сматра Колбановски.

„Зашто Ђукановић иде против 85% становника своје земље? Он жели да добије гаранције за своју безбедност у случају одласка са власти. Познато је да се против њега води неколико кривичних поступака, између осталог, у Италији. И када више не буде могао да остане на власти, потребно му је да Запад гарантује његову безбедност”, објашњава начелник групе за балканске земље Руског института за стратешка истраживања Никита Бондарев.

„Шта је могао Ђукановић да им понуди заузврат? Улазак Црне Горе у НАТО без одржавања референдума. Аналитичари НАТО-а су му поверовали на реч, али је ускоро постало јасно да је ова варијанта тешко остварива. Онда је за време приватног разговора са Ђукановићем генерални секретар Јенс Столтенберг рекао да треба радити по македонском сценарију, када су стране селе за преговарачки сто, договориле се и сви протести су после тога престали. Али Ђукановић није пристао на то и то је његов лични избор. Он жели да покаже своју моћ и да створи услове за своју безбедност”, каже Бондарев. Према његовим речима, Ђукановићева политичка каријера ће се у свакој варијанти развоја догађаја окончати следеће године.

„База Бондстил на Косову дефакто функционише као база НАТО-а, иако је то званично америчка база. У Македонији има неколико страних база, које формално не припадају НАТО-у, али реално функционишу као НАТО базе. У српском министарству одбране цео спрат заузимају консултанти НАТО-а и они су детаљно упознати са садржајем војног споразума који је Вучић у новембру донео у Москву. У Црној Гори НАТО се такође осећа веома комфорно и њен пријем у ову организацију је чисто политички потез”, сматра овај експерт.

Што се тиче руске дијаспоре у Црној Гори, ситуација је таква да се Руси, посебно представници бизниса, једноставно истерују из земље, каже директор Центра за међународно право Валериј Мишченко. Према његовим речима, случајеви насилног преузимања бизниса и афере са некретнинама су све чешћи, при чему полиција уз прећутну подршку локалних власти не жури са решавањем ових случајеве.

 

Шта ће НАТО-у бивше југословенске републике?

На питање зашто је НАТО-у и самој Црној Гори потребан улазак у Алијансу покушао је да одговори први заменик председника Комисије за развој јавне дипломатије и подршку сународника у иностранству Сергеј Марков.

„Улазак Црне Горе у НАТО неће ојачати безбедност Алијансе, ако говоримо о њеним званично објављеним циљевима. То такође никако неће помоћи Црној Гори да се заштити од спољног непријатеља. Али Црна Гора ипак жели да уђе у НАТО. Мислим да ова чињеница указује на то да постоји и неформални циљ, а то је да се обезбеди доминација путем апсолутне војне надмоћи. То треба да буде постигнуто и путем насилне ’дерусификације’. Као што су Украјинце успели да убеде да је Русија њихов највећи непријатељ, тако ће и Црну Гору научити да  Русију посматра као свог главног противника”, каже Марков.

Могу ли грађани демократским путем да зауставе политичку машинерију војног блока? Марков сматра да ово питање има историјски значај за целу Европу.

„Ако се у случају Црне Горе испостави да је то могуће, биће то преседан и даће пример другим земљама”, сматра Марков.

„Нама је јасно да Црна Гора никако не може да допринесе јачању НАТО-а. Уопште говорећи, сматрам да на војном плану НАТО највећу опасност представља за саму Европу. Зашто? Сједињене Државе своју одбрамбену индустрију снабдевају новцем Европљана и истовремено спречавају развој европске одбрамбене индустрије. Осим тога, ако Црна Гора улази у НАТО и предвиђа се избијање неког конфликта, Русија званично постаје непријатељ и своју територију излаже могућности напада”, изјавио је заменик председника Комитета Државне думе за одбрану Сергеј Жигарев.

Црна Гора је идеални кандидат за улазак у НАТО и грађанска активност је једина реална препрека томе, сматра директор Института за руску дијаспору Сергеј Пантелејев.

„Ђукановићеве изјаве о наводној ’невидљивој руци Русије’ с једне стране представљају провокацију, а с друге показују страх од самог присуства Русије у Црној Гори. Јер присуство Русије је у складу са јавним интересима, док је присуство САД у супротности са њима. У том смислу Русија подржава суверенитет Црне Горе, док Америка жели да га пољуља”, каже Пантелејев.

„Зашто НАТО жели у своју сферу утицаја да увуче балканске земље? Јасно је да у време геополитичког конфликта свака празнина треба да буде попуњена. Треба знати да Црна Гора за НАТО представља много већи проблем него Македонија или Босна и Херцеговина. Притом Македонија има конфликт са Грчком око назива државе, а БиХ представља опасност због конфликта између српске и муслиманске заједнице”, објашњава експерт.

„Србија се такође постепено интегрише у НАТО. Недавно је потписан план индивидуалног партнерства који подразумева да је Србија, иако није чланица Алијансе, у њу вероватно интегрисана дубље од свих осталих земаља у региону. Али садашња српска власт се труди да одвуче пажњу јавности са овог питања, страхујући да би реакција становништва могла довести до озбиљних сукоба у друштву”, закључује Пантелејев. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“