Улазак у НАТО – „прст у око Русији"?

У прес-центру МИА „Россия сегодня“ 26. октобра је одржан округли сто на тему „Наступа ли НАТО на Балкан – у Црну Гору, Македонију и Србију?“

У прес-центру МИА „Россия сегодня“ 26. октобра је одржан округли сто на тему „Наступа ли НАТО на Балкан – у Црну Гору, Македонију и Србију?“

Рина Бикова
У прес-центру Међународне информационе агенције „Россия сегодня“ 26. октобра је одржан округли сто на тему „Наступа ли НАТО на Балкан – у Црну Гору, Македонију и Србију?“ Учесници округлог стола разговарали су о узроцима ширења НАТО-а, као и о последицама које би евентуално придруживање балканских земаља Алијанси имало по регионалну безбедност. Наша дописница је пратила излагања експерата.

Средином октобра у главном граду Црне Горе одржани су митинзи против уласка ове републике у НАТО. Изнет је захтев да влада поднесе оставку, али се све завршило тако што је полиција растерала учеснике протеста уз примену сузавца и шок-бомби.

Мирни демонстранти растерани су уз невиђену бруталност, каже Игор Дамјановић, координатор међународне сарадње у покрету „Не у рат – не у НАТО”: „Концентрација сузавца и других отровних супстанци била је 10 пута већа од дозвољене норме“.

Нова етапа ширења НАТО-а усмерена је на Балкан и прети да озбиљно дестабилизује регион који је већ страдао од политике „завођења реда“ 1999. године, када је Северноатлантска алијанса бомбардовала Србију, наставља Дамјановић.

„Данас се у Црној Гори обуставља исплата најпотребнијих социјалних дотација. Уместо тога новац пореских обвезника троши се за рекламну кампању уласка у НАТО. Билборди „За НАТО“ заузимају скоро половину свих тргова, док се алтернативно гледиште не види и не чује. Да ли је то отворени дијалог о ступању земље у Алијансу какав обећава црногорско руководство?“

Дамјановић додаје да, према његовим подацима, улазак у НАТО подржава мање од 30% становништва, док 84% сматра да треба организовати референдум на коме ће се одлучити о уласку земље у Алијансу.

Руси више нису потребни

Када је реч о односу према Русима, генерално гледано, ситуација се у Црној Гори катастрофално погоршала, каже Венијамин Стрига, заменик Координационог савета руских сународника у Црној Гори.

„У Црној Гори има на десетине хиљада Руса, а уз њих и огроман број русофила. То су они који воле Русију и очекују руске инвестиције. Они би желели да врате Русе у своју земљу. Званично се не саопштава податак да су 80-90% акција у свим секторима економије куповали управо Руси. Обустава руских инвестиција може изазвати економску кризу у земљи, а Црна Гора може остати чак и без неопходних средстава за опстанак. Руски сегмент у Црној Гори апсолутно преовлађује и нико га неће надоместити“, објашњава Стрига.

Руски пословни кругови са напетошћу прате ситуацију у Црној Гори, каже посланик Државне думе РФ Александар Прокопјев. Са њим се слаже и директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски.

„Ја сам неколико година радио у Црној Гори на економским пројектима“, каже он. „Још 2012. године смо поднели предлог за инвестирање 980 милиона евра у црногорску енергетику. Међутим, црногорске власти уопште нису реаговале на тај предлог. То се може објаснити само ’блоковским синдромом’ Црне Горе, јер такви пројекти представљају кршење блоковске дисциплине и подстичу независност земље“.

Додуше, и међу Русима има оних који не размишљају у духу руско-црногорског партнерства, додаје Стрига. Такав је, на пример, Марат Гељман, који редовно даје интервјуе за црногорске медије, где позива на насилно свргавање власти у Русији. Он одлази у Евопску комисију да тамо добије грантове за извоз талентованих грађана Русије из „тоталитарне државе“. Истина, додаје Стрига, прича се да је Гељман као политички технолог из неког разлога потребан Ђукановићу.

Прави разлози

Општи контекст у коме се одвијају догађаји у Црној Гори непосредно је везан за државни преврат у Украјини, сматра Вероника Крашењиникова, руководилац групе за новинарска истраживања Уједињене дирекције Ria.ru. По њеним речима Русија је зауставила ширење НАТО-а на исток и сада Алијанса тражи друге правце у којима ће се ширити.

Како су израчунали западни стручњаци, улазак сваке земље у НАТО доноси Војној индустрији САД 200-400 милиона долара, објашњава Крашењиникова. У условима економске кризе свака земља постаје важна тако да се увлачење Црне Горе у НАТО могло и очекивати.

„Црна Гора, заправо, уопште није потребна НАТО-у и ни на шта не утиче“, додаје Никита Бондарев начелник групе за балканске земље Руског института за стратешка истраживања (РИСИ) и наш стални експерт. „У том правцу не постоји никакав финансијски интерес. Армија Црне Горе броји свега 1300 људи, на њима се не може зарадити, утолико пре што су они већ опремљени по стандардима НАТО-а. Зашто се онда то чини? Зато што читава прича о примању Црне Горе у НАТО има за циљ да забоде прст у око Русији“.

„Постоји пословица по којој чак и модеран сако не стоји свакоме лепо. Постоје народи који једноставно не желе да их било ко увлачи у било какве блокове“, сматра директор Института за Русе у иностранству Сергеј Пантелејев.

„Снага Русије је у томе што она подржава праву демократију“, наставља он. „Чине се покушаји да се од нас направи ’легло зла’, али је у ствари све обрнуто: увлачење у НАТО угрожава суверенитет државе“.

Да ли су Ђукановићу дани одбројани?

Уз све то треба разумети шта је то Ђукановићева Црна Гора, каже Никита Бондарев. По његовим речима, за 25 година на власти Ђукановић је био на различитим функцијама и водио различиту политику: у почетку је третиран као Милошевићев човек, а пред крај 1990-их је почео да окреће леђа Београду.

„Поред тога, током свих ових година њега прати полукриминална репутација и то је, узгред буди речено, једна од главних примедби које му упућују учесници митинга. На пример, у Италији је против Ђукановића покренуто неколико кривичних поступака и сви су они затворени због немогућности да се реализују будући да Ђукановић има имунитет као шеф суверене државе. Међутим, чим му власт измакне из руку, одмах почиње кривично гоњење. Управо због тога он не жели да испусти из руку ни трунку власти“, објашњава експерт.

Ђукановићева судбина је жалосна у свакој варијанти, додаје Бондарев: „Такав шеф државе није потребан никоме, чак ни НАТО-у и Европској унији. Они на његово место вероватно већ желе да поставе човека са бољом репутацијом и предвидљивијим потезима“.

Обично Запад захтева да се власт редовно мења, додаје Вероника Крашењиникова. „А Ђукановић је на власти већ 25 година. То је само по себи прилично интригантно“.

У овој ситуацији је очигледно да Запад примењује двоструке стандарде, истиче Сергеј Пантелејев: „Јанукович је био лош и ауторитаран јер је неколико мандата биран за председика, а овде је човек на власти целих 25 година и то није никакав проблем”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“