Русија и САД кроје капу Башару Асаду

Reuters
У току су интензивне консултације Москве и Вашингтона о путевима решавања сиријске кризе. Замолили смо руске експерте да објасне у којој мери је могућ компромис између двеју светских сила и шта ће бити са Сиријом.

Почетак јесени је период интензивних консултација између Москве и Вашингтона по сиријском питању. У консултацијама учествују дипломатски и војни врх двеју земаља. Додуше, засада нема разговора о заједничкој борби против „Исламске државе“, реч је само о спречавању евентуалних инцидената. Извор у Министарству спољних послова РФ рекао је да Вашингтон може добити сву потребну информацију о сарадњи између Москве и Дамаска, по поново успостављеном каналу везе између министарстава одбране САД и РФ. Па ипак, и даље остаје нерешено најважније спорно питање, а то је судбина председника Сирије Башара Асада. САД инсистирају на његовој оставци, а Москва инсистира на томе да Сиријци сами одлуче о судбини свога лидера, без мешања споља.

И Израел је узнемирен због вести о све интензивнијој војној сарадњи између Руске Федерације и Сирије. Премијер Бењамин Нетанијаху је 21. септембра хитно допутовао у Москву заједно са министром одбране. У сусрету са председником Русије Владимиром Путином стране су се договориле да формирају групу која ће припремити механизам координације деловања у „ваздушној, поморској и електромагнетној сфери“, како би ризик случајних сукоба и других инцидената у Сирији био сведен на минимум.

Вашингтон ублажава став

Експерти са којима смо разговарали сматрају да ће решење иранског нуклеарног проблема и активнија улога Москве у Сирији помоћи да се процес решавања кризе извуче из ћорсокака.

Георгиј Мирски, главни научни сарадник Института за међународну економију и међународне односе (ИМЕМО) Руске академије наука сматра да се у реторици САД у последње време примећује промена односа према Асаду. Вашингтон и даље инсистира на Асадовој оставци, али не одређује временске оквире његовог „одласка“ и не искључује Асадово учешће у преговорима.

„Ми смо спремни за преговоре. А да ли је Асад спреман за преговоре? Да ли је Русија спремна да га доведе за преговарачки сто и да заиста пронађе излаз из ове кризе?“, изјавио је 19. септембра амерички државни секретар Џон Кери.

Промену америчког односа према сиријском председнику руски експерт доводи у везу пре свега са споразумом око иранског нуклеарног програма. „После постигнутог споразума са Техераном о иранском нуклеарном програму Асад више није савезник непријатеља“, изјавио је Мирски за „Руску реч“.

По његовом мишљењу, главни непријатељ Сједињених Америчких Држава у Сирији сада није Асад него „Исламска држава“. „Ако екстремисти из ’Исламске државе’ дођу на власт у Сирији, то ће бити ударац за безбедност у читавом региону. У том случају ће Обама ући у историју као амерички председник који је уступио Дамаск терористима“, истиче експерт.

Шта ће бити са Сиријом?

Када је реч о судбини Сирије, експерти помињу три могућа сценарија: решавање кризе са Асадом на челу Сирије, решавање без Асада и одуговлачење конфликта.

„Најмања је вероватноћа да ће бити реализован сценарио у коме Асад остаје, јер су САД за његово свргавање већ потрошиле сувише ресурса и једноставно не могу да признају пораз“, каже за „Руску реч“ Татјана Тјукајева, предавач Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и експерт аналитичке агенције „Спољна политика“. „За Америку је Асад мање зло у поређењу са ’Исламском државом’. Међутим, ако Обама пристане да остави Асада, онда ће се на самог Обаму сручити бујица критике“, истиче Георгиј Мирски.

По мишљењу експерата, највероватнији је сценарио по коме ће сиријски режим опстати, али ће Асад отићи. „Варијанта у којој режим формално остаје има највише шансе. Али, њену реализацију омета став утицајних регоналних актера ­­– Турске, Саудијске Арабије и Катара“, сматра Татјана Тјукајева. „Највероватније је да конфликт сада неће бити решен и да ће још потрајати, и у том одуговлачењу ће Турска, Саудијска Арабија и Катар спроводити тактику изнуривања сиријског режима преко лојалних исламских наоружаних група“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“