Руска прозападна опозиција поново на окупу

Руска вансистемска прозападна опозиција је у недељу увече, 20. септембра, одржала митинг на периферији Москве под паролом „За смењивост власти!” Митинг је организован на годишњицу „рокаде” 2011. године, када је Владимир Путин најавио да ће се кандидовати за трећи председнички мандат, а Дмитриј Медведев је одустао од своје кандидатуре на председничким изборима.

Акција је усаглашена са градским властима. Према подацима МУП-а, окупила је 4 хиљаде људи, а по мишљењу организатора – 7 хиљада (најављено је 40 хиљада учесника). То је била друга по реду већа акција прозападне опозиције у овој години. Прва је био „марш жалости” у знак сећања на Бориса Немцова, некадашњег првог вицепремијера владе РФ и једног од лидера вансистемске опозиције, убијеног у фебруару 2015. године. Тадашњи митинг је по званичним подацима окупио 16,6 хиљада људи.

Фонд Мекејна даје упутства руској опозицији

Сами лидери ове опозиције су, рекло би се, задовољни бројем људи који су у недељу дошли на митинг: „Било је много људи, и поред тога што смо потиснути на периферију престонице”, изјавио је за „Руску реч” заменик председника вансистемске партије „Парнас” (Партија народне слободе) Иља Јашин. Он је истакао да сада у Русији „у суштини нема ниједне опозиционе политичке силе способне да у условима притисака и сталних пропагандистичких напада локализује толики број својих присталица”.

„Промашена тема”

Прозападна опозиција је после одбијеног захтева да спроведе акцију у центру Москве прихватила да се окупи под прозорима стамбених вишеспратница у рејону Марјино. Периферија као алтернатива раније није била прихватљива за организаторе, и у том случају су они једноставно одустајали од митинга. Овога пута је, међутим, одлучено да се борба за „право на центар” не води уз помоћ бојкота. „Ако ми заиста имамо да упутимо овој власти политичке и економске захтеве, учинићемо то и у Марјину”, написао је у своме блогу иницијатор митинга и лидер либералне опозиције Алексеј Наваљни.

Међутим, на митингу се нису чули актуелни економски захтеви. Истицани су само политички: укидање цензуре (која, узгред буди речено, у Русији не постоји, јер је забрањена Уставом), ослобађање политичких затвореника, обустава рата на југоистоку Украјине, борба против корупције и „безусловно омогућавање опозицији да приступи изборима”.

Иностране лекције из „обојених револуција“

Подсећамо да је ова акција организована недељу дана после регионалних избора, на којима је опозициона партија „Парнас” освојила око 2% и није прошла у регионални парламент. После таквог „пораза” Наваљни једноставно није могао да „остане негде у сенци”, сматра руководилац независне „Политичке експертске групе” Константин Калачов, и додаје да је главни захтев ове опозиције (смењивост власти) ипак био промашај: „Смењивост је добра ствар, али на регионалном нивоу, на пример у Иркутску, она постоји, а људе у регионима далеко више интересују социјалне теме”. По његовом мишљењу, перспективе опозиције су још горе ако се она са таквом паролом појави у изборној кампањи на федералном нивоу. „Ићи на изборе у Државну думу са таквом паролом, када постоји 14 партија које имају право да учествују у изборима без прикупљања потписа, у најмању руку је чудно. Већина становништва неће имати разумевања за то”.

Проредили се, али још увек „мрдају”

Па ипак, не може се рећи да је руска вансистемска прозападна опозиција доживела потпуни неуспех и на изборима и на митингу, каже Алексеј Мухин, генерални директор Независног центра за политичке информације. Ствар је у томе, сматра он, што се на опозиционаре ипак обраћа пажња. „Али, нажалост, пажњу на њих обраћају углавном страни посматрачи. То је помало забрињавајуће, јер се тако ова опозиција гура у маргиналну зону фамозне пете колоне”. Штавише, власт „прилично ефикасно” преотима чак и несрећно формулисану тему протеста, сматра Мухин, имајући у виду борбу против корупције, која у Русији постаје све интензивнија. Опозиционари треба да прошире списак теза са којима се обраћају друштву, јер више не функционише фокусирање искључиво на негативне појаве и на протест ради протеста, сматра Мухин. „Сусрет у Марјину је то показао”, додаје он.

Што се самих представника вансистемске прозападне опозиције тиче, они засада још увек не верују да протестно расположење јењава. Додуше, ипак се ограђују, говорећи да је број оних који су спремни да изађу на улицу заиста опао за протеклих неколико година. „После тих митинга људи су хапшени, суђено им је, вршени су претреси и саслушања. Убијен је лидер опозиције. У том контексту број оних који протестују је проређен, али број незадовољних расте”, уверен је Јашин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.