Незадрживи пробој у вечност: Подвиг незнаних јунака, посаде тенка Т-34 у окупираном Минску

Фотографија: архива Росијске газете.

Фотографија: архива Росијске газете.

Посада совјетског тенка је свесно кренула у сигурну смрт... Наш дописник је прошао путем невероватног продора који је у окупираном Минску седмог дана од почетка Великог отаџбинског рата извршио тенк Т-34.

14. јула 1941. године у америчком часопису „Time“ појавио се чланак „Трећа недеља рата – у потрази за новом снагом“. Пасус посвећен Минску и дан данас потреса до дубине душе...

„Руси су својом фантастичном храброшћу изненадили нацисте. Немачки репортери описују незадржив напад једног руског тенка током уличне битке за Минск. Он је грабио напред као диносаурус, не осврћући се ни на шта. Пројектили немачког противтенковског наоружања су избушили његову куполу, али тамно чудовиште је наставило да се котрља, пуцајући у свим правцима. На крају Немци су успели да га запале. Посада је изгорела заједно са тенком...“

Овај тенк се на тргу испред Дома владе, у самом центру окупираног Минска, појавио негде око 28-30. јуна 1941. године. Преплашени Немци су  одмах покушали да га зауставе. Тукли су из топова, бацали гранате... Узалуд. Окренувши се на тргу, ломећи и разгрћући мотоцикле и аутомобиле, непокорни тенк је појурио у правцу истока, по главној градској улици.

Тада се она звала Совјетска. После рата је променила име у Стаљинов проспект, затим у Лењинов, а затим у Проспект Франциска Скорине. Данас је то Проспект независности, по којем лагано корачамо моја ћерка и ја. Многе грађевине на нашем путу памте последњи херојски напад „тридесетчетворке“...

Град је врвео од фашиста, али је тенк успео да се пробије све до Комаровског трга, где је заустављен и спаљен. Посада је изгинула. Све до далеког пролећа 1944. године дотучени „оклопник“ је стајао на месту где је страдао. У Минску се још увек прича да су Немци сахранили совјетске војнике као хероје, а немачки официри су тенк показивали својим младим, тек регрутованим војницима, истичући им руске војнике као узор.

Историја није сачувала имена чланова јуначке посаде. Али сачуван је велики број фотографија тенка који је три године стајао на Комаровском тргу као споменик ратном подвигу. Официри и војници Вермахта су се радо фотографисали испред њега.

Измерили смо растојање које је Т-34 прошао путем до бесмртности. Совјетском улицом до Комаровског трга (данас Трга Јакуба Коласа).

3200 метара

74 године касније корачамо по овој светој траси. Становници Минска седе у кафеима, смеју се, склањају се од изненадног пљуска, љубе се. Војници, стојећи под настрешницом, лижу сладолед, онако клемпави и кратко подшишани. Вероватно су исти такви момци некада гледали овај диван град кроз прорезе свога тенка у пламену, и не помишљајући да се предају...

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“