Како прошверцовати робу у и из Русије: најбољи покушаји

Фотографија: Јуриј Абрамочкин / РИА „Новости“.

Фотографија: Јуриј Абрамочкин / РИА „Новости“.

Историја шверца је историја људске довитљивости. Дописница Руске речи је разговарала са сарадницима царинске службе и истражила архиве како би издвојила најнеобичније примере домишљатости шверцера, који су током последњих неколико стотина година покушали илегалним путем нешто да унесу или изнесу из Русије.

За време Руске империје кријумчари су преко границе преносили француске парфеме, свилу, чипку, порцелан, зачине и чај. У доба Совјетског Савеза у земљу су илегалним путем стизале женске најлон чарапе, страни часописи, презервативи (који су у то време били изузетна реткост), фломастери у боји, грамофонске плоче и конзерве ананаса. Притом су шверцери користили најразличитије начине. Заменик начелника Северозападне царинске управе Андреј Фјодоров одушевљен је домишљатошћу и вештином шверцера: „Шверц је занат и у њему постоје професионалци.“

Из Париза с љубављу

1831. године на северозападној граници Русије је заплењена шверцована роба из Париза вредна 48281 рубљу (добар коњ је у то време коштао 200 рубаља). Глас о заплени овако вредне робе стигао је чак до цара Николаја I. Цар је одлучио да се сам увери о каквој роби се ради: испод кочијашевог седишта била је замотана тканина од злата, а у кожним џаковима, у којима се држи уље за подмазивање точкова, налазиле су се драгоцености. То је на цара оставило дубок утисак, тако да је отада почео интензивно да се занима за увоз робе и заштиту граница. „За царинике су штампане посебне ’Збирке домишљатости и трикова које користе кријумчари’, које су биле опремљене цртежима. На пример, био је ту цртеж панталона са џеповима за скривање флаша алкохола“, објаснила је за Руску реч Ана Николајева, заменица начелника Централног музеја царинске службе Русије. 

Пас као шверцер

40-их година XIX века генерал-губернатор Новорусије (северна обала Црног и Азовског мора у то време је била део Руске империје) Воронцов се опкладио са трговцем Топоровом да му неће успети да из Одесе прошверцује робу вредну 10 хиљада рубаља (ради поређења наводимо да је дневница радника у то време била 2 рубље). Али, ако Топоров у томе успе, губернатор је обећао да ће му исплатити десет пута већу суму. Ујутро је трговац стигао у царинску постају, где су га добро претресли, огулили зидове кочија и чак завиривали коњима у уши. Када цариници ништа нису пронашли, Топоров је помиловао црну пудлицу која му се све то време врзмала око ногу. Испоставило се да је ова пудлица обичан авлијанер, кога је довитљиви трговац обријао до голе коже, затим обавио тканином у коју је зашио брилијанте, а преко тога псу оденуо овчије руно. 

Нова власт – нова роба

После руског Грађанског рата и са настанком СССР-а појавио се велики недостатак најобичнијих ствари за свакодневну употребу. Шверцери су у земљу доносили дугмад, игле за шивење, тканине, предиво, накит, сунђере и четке за косу. Користили су следећа скровишта: новчанице су лепили за ручке кофера или су од њих плели ташне. У тиквама су превозили алкохол. У потпетицама ципела су скривали дијаманте, а у замрзнуту рибу ушивали дугмад или златнике. 

Путујући с мало пртљага

У децембру 1935. године јапански дипломата Коона Кацуми је покушао преко граничне постаје Негорело (бивша Белоруска ССР) у два кофера да пренесе две јапанске шпијунке (према другим изворима, радило се о његовој љубавници и њеној мајци). Информацију о томе граничари су добили унапред, али је прегледање пртљага дипломата било категорички забрањено. Одлучено је да се процес царинских формалности по сваку цену максимално отегне. Цариници су грубо превртали кофере јапанског аташеа, „случајно“ их испуштали, неприметно их пробадали шилом. Жене на крају нису издржале и саме су се јавиле. 

Авионом по цигарете

У мају 2014. године недалеко од насеља Бољшоје Село (1150 км западно од Москве) гранична служба је задржала шверцере који су се бавили авио-моделарством. 51-годишњи Рус и 31-годишњи Литванац направили су авион од материјала који су имали на располагању. Пластични канистер од пет литара је вршио функцију резервоара, точкови од дечијих колица су искоришћени као трап. Илегални конструктори су труп авиона направили од шперплоче, а крила од стиропора који су обложили стакленом вуном. Шверцери су авионом управљали са земље помоћу радио-одашиљача. У тренутку хапшења они су на авион управо причвршћивали 50 боксова јефтиних цигарета са намером да их пребаце у Литванију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“