Трагедија малезијског Боинга – годину дана касније

Истражни комитет Русије саопштио је 15. јула да је малезијски Боинг, према подацима којима располаже овај комитет, оборен изнад Донбаса ракетом „ваздух-ваздух” иностране (не руске) производње. „Када је реч о приоритетној верзији, имамо податке, између осталог и такве који су засновани на резултатима експертиза, да је авион оборен ракетом типа ’ваздух-ваздух’. Експерти, штавише, претпостављају да је установљен и тип ракете, и да та ракета није руске производње”, изјавио је у среду за агенцију „Интерфакс” портпарол Истражног комитета РФ Владимир Маркин. 

Ову приоритетну верзију потврђује и сведочење Јевгенија Агапова, главног сведока Истражног комитета РФ у истрази обарања Боинга, истакао је Маркин. 

Јевгениј Агапов је служио у ратном ваздухопловству Украјине као механичар авијацијског наоружања прве ескадриле 299. бригаде тактичке авијације. У децембру 2014. године он је, према саопштењима Истражног комитета РФ, добровољно дошао у Русију и почео да сарађује са истражним органима. Агапов је на саслушању (видео-снимак саслушања је изложен на интернету) саопштио да су 17. јула 2014. године, на дан трагедије, после ручка полетела три јуришна авиона Су-25 ратног ваздухопловства Украјине. Два авиона су оборена, а један се вратио, али без ракета „ваздух-ваздух” Р-60 које су пре узлетања биле закачене на носаче. По Агаповљевим речима, када је капетан изашао из кабине, изговорио је следеће речи: „Погрешан авион”. А касније је рекао својим колегама да се „авион нашао у погрешно време на погрешном месту”. На питање иследника везано за техничке карактеристике неопходне за уништавање циља попут Боинга, сведок је истакао да ракете Р-60 могу да стигну и погоде циљ „на прилично великој удаљености”. 

Делови извештаја процурили у јавност 

Истога дана (15. јула) амерички канал CNN изнео је другу верзију догађаја, позивајући се на своје изворе у холандској комисији за истрагу пада Боинга. У нацрт завршног извештаја комисије унети су прелиминарни закључци експерата да је авион оборен ракетом са земље, и то са територије коју контролишу добровољци Донбаса, саопштавају извори америчког ТВ канала. Руководство Доњецке народне републике (ДНР) одмах је демантовало ту тврдњу. „Ми нисмо контролисали то подручје. Тамо су снаге биле потпуно измешане. Тек око три месеца након трагедије могло се говорити о томе да нека страна контролише неко конкретно подручје”, изјавио је 15. јула за „Интерфакс” председник скупштине ДНР Андреј Пургин. 

Поред тога, у нацрту холандског извештаја, према сазнањима CNN, каже се да је експертима пошло за руком да тачно установе тип ракете и њену путању, и да реконструишу хронологију догађаја из минута у минут. Комисија делимично окривљује за овај догађај компанију Malaysia Airlines, која је упркос пракси других авио-превозника наставила да шаље своје авионе изнад зоне ратних дејстава. Очекује се да ће финална верзија извештаја бити објављена у првој половини октобра 2015. године. Експерти и функционери који су укључени у истрагу одбили су да дају било какве коментаре каналу CNN. Ни Кремљ засада не коментарише детаље које је обнародовао амерички ТВ канал. 

Чија је ракета? 

Кијев се такође придржава верзије да су Боинг оборили добровољци Донбаса са земље. Међутим, концерн ПВО „Алмаз-Антеј”, чији производ се, по мишљењу европских функционера, везује за ову трагедију (концерн је на списку компанија којима је Европска унија увела санкције), тврди да је Боинг могла оборити искључиво противавионска ракета 9М38М1 система „Бук-М1”, која се у Русији не производи још од 1999. године.

Руски стручњаци представили извештај о паду Боинга у Украјини
Пад малезијског Боинга у Украјини је проузроковало деловање противваздушне навођене ракете.

„Алмаз-Антеј” је обавио сопствено истраживање (направљена је и виртуелна модулација трагедије) и након тога саставио извештај који је презентовао у јуну ове године. У извештају се наводи да такве системе и ракете поседују оружане снаге Украјине, а ракета је испаљена са подручја које контролишу украјинске трупе. Стручњаци концерна тврде да би слика обарања авиона била друкчија да је ракета испаљена из насеља Снежноје (западни ексерти сматрају да је Боинг гађан управо из тог насеља, које је било под контролом добровољаца Донбаса). 

„Преурањена” резолуција 

Приближно у исто време, 14. јула, Малезија је Савету безбедности УН поднела нацрт резолуције о формирању међународног трибунала за истрагу трагедије у Донбасу. Раније је такву иницијативу покренула и Холандија. У нацрту резолуције истиче се да ће формирање трибунала бити „делотворна гаранција независног и непристрасног процеса утврђивања одговорности” за авионску несрећу, преноси ТАСС, а сама авионска несрећа се квалификује као „претња међународном миру и безбедности”. Русија сматра да је формирање међународног трибунала „преурањена” и „контрапродуктивна” иницијатива. То је у четвртак, 16. јула, изјавио председник Владимир Путин у телефонском разговору са премијером Холандије Марком Рутеом, саопштила је информативна служба Кремља. 

Лавров: Оснивање трибунала за рушење Боинга је у интересу САД
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров сматра да се трибунал за рушење малезијског Боинга у Украјини оснива како би били кривично гоњени они, који су према верзији Сједињених Држава одговорни за несрећу.

Раније се о идеји формирања трибунала категорично изјаснио и стални представник РФ у УН Виталиј Чуркин. У интервјуу за ТВ канал „Россия 24” он је рекао да ће трибунал „изазвати одређена трења која су апсолутно бескорисна”. Поред тога, он је истакао да се Русија залагала и даље се залаже за тесну међународну сарадњу, „коју ми, узгред буди речено, не видимо”, јер су руски експерти изузети из истраге обарања Боинга, изјавио је Чуркин. Што се тиче нацрта резолуције који је поднет Савету безбедности УН, он је, по Чуркиновом мишљењу, „очигледна правна недоследност”, јер „најпре треба сачекати резултате истраге и схватити размере проблема, па тек онда се договарати о томе какви судски механизми треба да буду примењени и усвојени”. Виталиј Чуркин сматра да нацрт резолуције неће проћи процедуру усвајања у Савету безбедности УН и истиче да се против њеног усвајања већ изјаснио Пекинг. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.