Све мање разлога да Русија остане у Парламентарној скупштини Савета Европе

Фотографија: REUTERS

Фотографија: REUTERS

Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је резолуцију у којој оптужује Русију за агресију на Украјину. Експерти сматрају да тај документ неће имати никакву практичну примену, него ће само појачати позиције оних руских политичара који се залажу за иступање Москве из Парламентарне скупштине Савета Европе.

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) је 25. јуна усвојила резолуцију која је револтирала руске политичаре и функционере. Документ је формално посвећен питању лица несталих током конфликта у Украјини, али је у њему Москва окарактерисана као агресор, а Крим као окупирана територија. Посланици су позвали Русију „да ослободи све оне који су незаконито задржани на украјинској територији”, да спроведе истрагу „насилних отмица, мучења и политички мотивисаних убистава украјинских активиста и чланова кримско-татарске заједнице”, да реализује Минске споразуме, „поништи незакониту анексију Крима”, „изведе све своје трупе са територије Украјине” и ослободи украјинску држављанку Надежду Савченко. Тек после тога ће руској делегацији бити враћено право гласа у ПССЕ.

Руски политичари нису видели ништа сензационално у тој резолуцији. „Резолуција ПССЕ фактички потврђује негативни статус кво који је између Скупштине и Русије настао откако су на јануарском заседању ПССЕ уведене санкције руској делегацији”, објаснио је Алексеј Пушков, председник Комитета Државне думе за међународна питања. Москва нема намеру да поштује ту резолуцију. „Заинтересовани смо за наставак сарадње са ПССЕ, али на равноправној основи. Нисмо спремни да сарађујемо у условима дискриминације” каже председница Савета Федерације (горњег дома руског парламента) Валентина Матвијенко.

„Агресивне изјаве ПССЕ нису упућене Русији зато што у Парламентарној скупштини седе некакви друкчији Европљани, него зато што је њихово учешће у доношењу одлука мизерно, као и њихова одговорност за те одлуке. Због тога нема потребе усклађивати реторику са практичним интересима”, објашњава за „Руску реч” Дмитриј Офицеров-Бељски, доцент универзитета „Висока школа економије”.

Све је ближа црта иза које нема повратка

У овом тренутку је Парламентарна скупштина Савета Европе одузела Русији право гласа и тиме искористила све расположиве инструменте за вршење притисака на Москву. Теоријски гледано, посланици Скупштине могу отићи корак даље и покренути иницијативу за излазак Русије из Савета Европе. Они, међутим, немају такву намеру, јер би тако, по званичном образложењу председнице ПССЕ Ан Брасер, страдали обични грађани Русије (будући да више не би могли да буду заштићени европском конвенцијом која прописује основна људска права и слободе), а незванично је разлог у томе што је Русија један од шест главних спонзора ове организације и обезбеђује јој 10% буџета. Поред тога, искључењем Русије, по речима експерата, ПССЕ више не би могла да претендује на статус општеевропске организације.

Са друге стране, Русија и сама размишља о изласку из ПССЕ. Политичари кажу да је то могуће уколико ограничења не буду укинута на следећем гласању о овлашћењима руске делегације (које ће бити одржано почетком 2016. године).

Присталице таквог потеза тврде да Москва нема никакве користи од учешћа у Савету Европе и његовој Парламентарној скупштини. „Чланство Русије у Савету Европе и у Парламентарној скупштини те организације наследили смо из Јељциновог доба. После неколико деценија конфронтације и распада СССР-а комплекс ниже вредности руског руководства приморао је Москву да се учлањује у све могуће међународне организације само да би показала своје јединство са Западом”, каже за „Руску реч” Александар Домрин, професор Правног факултета Универзитета „Висока школа економије”. По његовим речима, чак и мораторијум на смртну казну, који је Москва била принуђена да уведе како би ступила у Савет Европе, није донео Русији ништа добро. „Из неког разлога у две трећине америчких држава постоји смртна казна и она помаже САД у борби против криминала, а у Русији је после увођења мораторијума криминал почео да буја”, каже експерт. Уместо тога Александар Домрин предлаже да се односи са земљама ЕУ граде на билатералној основи.

Са њим се не слаже Дмитриј Офицеров-Бељски: „То ће бити црта иза које нема повратка у односима између Русије и Европе. Немогуће је сваки дан излазити из неких организација и затим улазити у њих. Од таквог развоја догађаја неће имати користи ни Русија ни Европа, али ће се зато обрадовати Америка”, објашњава експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“