Пазите да вас селфи не одведе код психијатра

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

100 фотографија снимљених на истој локацији, провокативни снимци који треба да привуку што више лајкова, фотографије које приказују сопствену интиму и голотињу – све су то знаци опседнутости селфијем. Психијатри су уверени да она може изазвати зависност.

На први поглед безазлена жеља да човек покаже своје фотографије другима може га одвести право код психијатра. Зависност од интернета ће ускоро бити укључена у списак психичких обољења и тада ће овакву дијагнозу добијати зависници од онлајн-игара, друштвених мрежа или селфија. Међутим, није свим љубитељима селфија потребно лечење.

Лечење

Лечење је потребно када неко не може да живи без селфија и сваки свој корак жели да покаже другима. Када то прерасте у опсесију, треба се обратити лекару.

„Селфи је у суштини аутопортрет”, објашњава водећи научни сарадник Федералног медицинског истраживачког центра за психијатрију и наркологију Министарства здравља Русије Лав Пережогин. „Аутопортрете су стварали готово сви уметници, то је начин да човек изрази своју личност.”

„Лекари се сада сусрећу са тоталном опседнутошћу мобилним уређајима, а посебно селфијем”, наставља Пережогин. „Селфи се појављује као облик зависности од електричних уређаја. На пример, човек не може да постави фотографију када нема приступ интернету, и он доживљава апстинентску кризу налик на ону коју доживљава зависник од хероина. То је зависност и за њу постоји терапија, која укључује и одговарајуће лекове.”

Селфи са вољеном особом

Стативи за фотоапарате, специјални држачи за селфи, тајмери и посебни каблови – све то произвођачи технике праве како би угодили потрошачима. Потражња за оваквом робом непрекидно расте. Неки московски паркови чак размишљају о томе да рентирају држаче за селфи онима који су их заборавили код куће или не желе да носе са собом додатну апаратуру.

Селфиманија

Психолози истичу да од „селфиманије” обично пате млади од 13 до 30 година старости, при чему су то чешће девојке, које, осим својих, воле да праве и групне селфије.

„За рођендан сам тражила статив са даљинским управљачем”, каже 21-годишња Московљанка Јулија. „Муж и ја много путујемо и хоћу да на фотографијама будемо заједно. На месту које ми се допадне у стању сам да направим стотинак фотографија како бих добила идеалне снимке.”

„На друштвеним мрежама највише лајкова добијају управо селфији”, наставља њен муж Алексеј. „Много пута сам качио снимке улица, кућа, али људи и даље лајкују селфије, чак и ако је фотографија снимљена ујутро за доручком.”

Селфи без граница

Многи сакупљају селфије са звездама из света политике и шоу-бизниса, које са задовољством пристају да се фотографишу са обожаваоцима. Једнако су популарне слике голотиње познатих личности, начињене уз помоћ огледала, које се такође могу наћи на друштвеним мрежама и које постављају хакери.

„Данас ’обнажени’ селфи више није хит. Нажалост, млади се у трци за популарношћу фотографишу испред зграда у пламену, испред људи који се туку или испред места на коме се управо догодила саобраћајна несрећа”, каже психолог Олга Пекова. „Али има и оних којима једноставно недостаје пажња и комуникација, и они тада објављују на интернету своје фотографије испред тањира са храном, ормара, туша.”

Жеља да се забележи сваки свој корак доводи до тога да су друштвене мреже преплављене свакодневним селфијима, чији аутори ни сами не знају зашто то раде.

„Ми живимо у доба егоцентризма, људи не знају ни своју улогу у друштву, ни где као личности припадају. Отуда тежња за експериментисањем”, сматра Пережогин. „Отуда жеља да се 10 пута промени посао, а 20 пута партнер. То је вечна потрага за идентитетом, то је човекова жеља да схвати ко је он и зашто постоји.  У процесу потраге појављује се нарцизам, тј. жеља да човек посматра себе, да се показује другима и да околина одобрава његове поступке.”

Селфи је забрањен и у Лондонској националној галерији, Њујоршком музеју савремене уметности и Националној галерији Аустралије. У Русији је забрану селфија увела Третјаковска галерија.

Масовна помама за селфијима већ је довела до неких забрана. Тако је главна уредница америчког часописа Vogue увела забрану на селфи на добротворној гала вечери Met Gala, догађају који организује Институт за костиме Метрополитен музеја у Њујорку, а генерални директор Канског фестивала забранио је селфије на црвеном тепиху. Селфи је забрањен и у Лондонској националној галерији, Њујоршком музеју савремене уметности и Националној галерији Аустралије. У Русији је забрану селфија увела Третјаковска галерија. Стручњаци сматрају да је то тек почетак борбе против нарцизма.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“